Zašto legalizacija objekata ipak neće teći tako glatko?

Ivan je 2019. godine za legalizaciju kuće od 180 kvadrata dao 2.500 evra. Za taj novac je tada mogao celu fasadu da uradi, ali je ipak odlučio da bude uzoran građanin, odvoji od usta, misleći tada da je pogodba povoljna. Nije tu bilo nikakvih pravnih problema, zemljište je bilo njegovo, pa je upao u četvrti talas legalizacije, piše Vreme.

U petom talasu se pokazalo da se grdno prevario jer je Aleksandar Vučić sada najavio da će to moći da se izvede za tričavih 100 evra. Otkud odjednom tako jeftino?

U prvoj varijanti režim verovatno pokušava da brzo i zakonito legalizuje što više naprednjačkih kula i zamkova i uvede ih u legalne tokove, jer nisu sigurni koliko će još dugo biti na vlasti.

Godinama nakon što je donet Zakon o ozakonjenju, on ne samo da nije rešio višedecenijski problem nelegalne gradnje, nego je otvorio prostor za zloupotrebe. Tokom višemesečnog istraživanja BIRN je pronašao više od 300 objekata površine veće od 450.000 kvadrata koji su ozakonjeni bez jasnog zakonskog osnova, a mnogi od njih su povezani sa funkcionerima vlasti ili investitorima bliskim vlastima.

Drugo tumačenje nove mere za legalizaciju tumači kao strah od gubitka vlasti, kao još jedno predizborno obećanje siromašnima. Dolazi u septembarskoj ponudi budućim glasačima, pored povećanja penzija, povoljnijih kredita, jeftinije struje i smanjenja brojnih cena u marketima. Sve to ide u dobrom upakovanom finansijskom paketu za one koji razmišljaju za koga da glasaju.

Treći potencijalni razlog zbog kog naprednjaci sada uteruju narod u legalizaciju je punjenje državne kase. Jer, koliko god ovaj novi proces bio jeftin – na toliku količinu divlje gradnje nešto će da kaplje.

Jedino o čemu vlast u ovoj računici nije vodila računa, kada je odlučila da nagradi najlošije đake koji još uvek nisu legalizovali objekte, jeste što je napravila budalama ljude poput Ivana. Koji su hiljade evra dali budzašto.

Čim je Vučić najavio svoju ideju, ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević odmah je sprovodi u delo. Ona je izjavila da je zakon o legalizaciji spreman i o njemu bi u petak, 26. septembra, trebalo da odlučuje Vlada Srbije, a potom će biti prosleđen Skupštini na usvajanje po hitnoj proceduri.

Iako su političari sve lepo osmislili, profesor geodezije na Građevinskom fakultetu u Beogradu Rajica Mihajlović kaže za „Vreme“ da legalizacija neće ni blizu ići tako lako.

„Ove izjave zvuče veoma dobro, kao da će rešiti višedecenijski problem, ali se bojim da neće baš ići sve kao što je najavljeno“, kaže Mihajlović. „Nije najveći problem Srbije puka legalizacija, već ono što ide pre ozakonjenja objekata. Većina problematičnih kvadrata je izgrađena na parcelama za koje ne postoje adekvatni dokazi o vlasništvu. Kako onda legalizovati kuću, ako ne možete da dokažete da ste vi vlasnik zemljišta?“

Padaće još više zgrada

Veliki je problem i legalizacija stanova u zgradama koje same po sebi nemaju dozvolu za lift, na primer, ili ako protivpožarni elaborat nije overen.

„Tako se pukom legalizacijom neće rešiti sigurnost objekata, što dovodi do pitanja ažuriranja katastra. Na tom polju je najmanje uređeno. Zato se ja pitam i – kako ćete sprovesti urbanistički plan i po njemu legalizovati, ali nemate ažuran katastar? Prethodnih godina se ni deset odsto planova nije sprovelo.“

Profesor geodezije još dodaje da Srbija ima veliki problem sa divljom gradnjom za koju novac stiže iz sumnjivih izvora, ali problematično je i to što u zemlji ne postoje ni uslovi da se „normalno gradi“.

„Vi ne možete da izaberete plac od pet ari, kupite ga i dobijete na vreme sve potrebne dozvole, kada nemate ni plan gradnje. Kako da znamo da na tom mestu neće nići auto-put za koju godinu?“, pita se Mihajlović. „Mi bismo da preko jedne noći sve legalizujemo, a da sutra već sve bude pod konac. Zato ja sada pratim peti proces legalizacije, jer su svi prethodni bili neuspešni“.

Ostatak čitajte na Vremenu.