Sve o novom zakonu o legalizaciji – na jednom mestu

"Zakon je spreman i trebalo bi u petak da bude na Vladi, a potom će biti prosleđen Skupštini na hitnu proceduru, a to se čini da ne bi došlo do eksplozije nelegalne gradnje", navela je ministarka za RTS.

Juče predstavljeni zakon treba da pojednostavi legalizaciju nelegalnih objekata u Srbiji jer nudi jednostavnu proceduru prijave i minimalne troškove - do 100 evra za većinu objekata, a očekuje se da stavi tačku i na nelegalnu gradnju, jer će ubuduće takvi objekti postati vlasništvo države.

Sofronijević je rekla da je država već neko vreme razmatrala ovaj problem suočena s pitanjem 4,8 miliona objekata na kojima nije upisano pravo svojine.

"U tih 4,8 miliona nisu svi bespravni objekti Prema poslednjem popisu iz 2016. godine, oko milion objekata bilo je stambenih i oko milion pomoćnih i ekonomskih objekata. Sve ostalo su bili neki drugi objekti. Kad smo rešili da uđemo u ovu reformu, jedan od osnova nam je bio kako da zaštitimo naše građane koji su praktično gradili ili kupili stanove da bi rešili svoje stambeno pitanje. To je posebna kategorija u ovom zakonu", kazala je ministarka.

Prema njenim rečima, država je u reformu ušla u ovom momentu zato što je digitalizovala ključne segmente i dobila masu podataka u različitim bazama koji daju različite informacije, pre svega o objektima koji su sagrađeni i koji su već ucrtani u bazu podataka katastra, o njihovoj površini, vremenu izgradnje, spratnosti.

"Radilo se snimanje metodom daljinske detekcije i satelitima i dronovima i na osnovu drugih vrsta saznanja, tako da smo u ovu reformu ušli kad smo bili spremni u operativnom smislu. Ovo je pre svega jedno pravno i geodetsko pitanje par ekselans. Princip je vrlo prost - snimi, evidentiraj, podnesi prijavu, upiši", rekla je Sofronijevićeva.

Napomenula je da zakonom uređeno kako se nekretnina upisuje i kako se podnose prijave.

Ono što je takođe bio jedan od ciljeva, kako je navela, jeste da to bude jednostavan postupak, a ne da procedure traju po nekoliko godina, a ponekad i decenijama.

"Srbija ovaj problem pokušava da reši od 1997. Bilo je, čini mi se, pet zakona, ali je ključni osnov bio da se utvrđuju urbanistički parametri i da se dostavlja tehnička dokumentacija. Što za većinu naših građana je predstavljalo nepremostivu prepreku. S jedne strane, država dobija kompletnu evidenciju. Pre svega evidenciju o tome šta je, kako je i koliko je izgrađeno objekata, što mislim da je apsolutni prioritet svake države. Građani dobijaju pravo da sa svojim nepokretnostima praktično raspolažu na jedan normalan pravni način", istakla je ministarka.

Prema njenom mišljenju, država ima pravo, ali i obavezu, da uredi imovinsko-pravne odnose na svojoj teritoriji, da pritom zaštiti privatnu svojinu i da zaštiti svoja prirodna i kulturna dobra.

"Po stupanju na snagu ovog zakona praktično biće nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju", rekla je Sofronijević i dodala da će ti objekti će biti upisivani na Republiku Srbiju i biti rušeni ili ako država proceni da su potrebni, biće korišćeni za neke javne namene.

Prijavljivanje za legalizaciju objekata, kako je rekla, biće obavezno, a u zakonu je napravljena kompletna struktura kada, ko i u kom roku treba da preduzme neke radnje.

"Digitalna platforma koja je osnov svega gde su već evidentirani svi izgrađeni objekti na teritoriji Srbije je postojeća. Ona se dopunjuje svakodnevno i to je taj osnov. Posle toga, opštine će morati, kako je zamišljen zakon, da se i naknada određuje prema zonama koje već postoje. Svaka opština ima odluku o visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta i opštine će u roku od 30 dana uneti na toj digitalnoj platformi koju ćemo i mi ustupiti odmah po stupanju na snagu zakona te digitalne zoning planove", pojasnila je Sofronijevićeva.

Kako je rekla, tu će biti sadržani različiti setovi podataka koji će omogućiti da Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije u sledećih 15 dana formira bazu podataka koja će biti dostupna svakome.

Ministarka je precizirala da, u roku od 60 dana, svi građani imaju pravo i mogućnost da se prijave, kao i još 30 dana da ulože prigovore na set podataka iz baze podataka.

"Prijava je digitakna. Ona sadrži samo te osnovne podatke o objektu koji već kada kliknete na njega u digitalnom formatu otvori se taj objekat i vi ga identifikujete, date osnovne podatke o objektu i o sebi kao faktičkom vlasniku i to je to. Naravno da postoje situacije kad će država tražiti neke još dodatne stvari, ali to su oni malo komplikovani i granični slučajevi", kazala je Sofronijevićeva.

Polazeći od pretpostavke da nisu svi građani elektronski pismeni, dodala je, obaveza jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi takav objekat će biti da organizuje timove za pravnu pomoć, odnosno za popunjavanje digitalnih obrazaca.

Govoreći o ceni legalizacije podvukla je da možda se stekao neki privid da je cena za sve ista, međutim nije tako.

"Osnovno načelo ovog zakona jeste da se naknada za evidentiranje plaća u visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta. Morate platiti istu onu naknadu koju biste platili da ste zidali u redovnoj proceduri, da ste tražili građevinsku dozvolu, ali ovog puta u jednokratnom iznosu i bez ikakvog prava na popust. Cene koje su navedene, a koje se kreću u rasponu od 100 do 1.000 evra za grad Beograd, praktično odnose se samo na vlasnike stanova, i porodičnih stambenih kuća, samo ako je investitor nepoznat ili državi nije dostupan", rekla je Sofronijevićeva.

Kako je navela, bilo raznih zloupotreba, kada investitor koji osnuje preduzeće, završi posao i nestane, pa su u tim situacijama građani koji su kupovali te stanove bili uskraćeni za svoje prava, iako su dali novac i kupili nepokretnost.

Dodala je da država ovim zakonom njih štiti i cene se odnose upravo na njih i na vlasnike porodičnih stambenih objekata.

"Da podsetim, to su porodične kuće s najviše dva stana. Svi ostali plaćaju u visini doprinosa i smatramo da je ova mera i pravedna i pravična. I ovom prilikom ću naglasiti, ne nagrađujemo one drske i bahate investitore koji su prevarili kupce stanova, ali su prevarili i državu i oštetili gradske budžete i opštinske. Njih ne nagrađujemo. Oni će morati da plate kao u redovnom postupku i plus ne aboliramo ih od krivične odgovornosti ako su postupci krivični za počinjenje pre stupanja na snagu ovog zakona", rekla je Sofronijevićeva.

Kad je cena legalizacije u pitanju, istakla je da je zakon definisao vlasnike stanova, vlasnike porodičnih kuća, a u Beogradu će raspon biti od 100 do 1.000 evra.

"Nismo pravili komplikovane formule, već smo se trudili da napravimo jednostavan sistem koji će u sprovođenju biti moguće, lako sprovoditi. Znači, stan na Terazijama 1.000 evra. To je maksimum. Beograd ima ekstra zonu i osam zona za utvrđivanje doprinosa. Gradiraćemo tako da neće isto plaćati vlasnik stana u Borči, vlasnik stana u Mladenovcu i vlasnik stana na Terazijama", objasnila je Sofronijević.

Kako je rekla, u unutrašnjosti Srbije uveden je jedinstven princip - minimalna, fiksna cena za ove vrste nepokretnosti je 100 evra, ali u gradovima sa više od 100.000 stanovnika, kakvi su Novi Sad, Niš, Kraljevo, ta cena ide od 100 do 500 evra.

Dodala je da u gradovima koji imaju od 50.000 do 100.000 stanovnika, cena ide od 100 do 300 evra, a za jedinice lokalne samouprave koje imaju ispod 50.000 stanovnika je cena od 100 do 150 evra.

"Ovu naknadu neće plaćati lica koja su primaoci socijalne pomoći, invalidi, neće plaćati samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Oni su izuzeti i uz prijavu će dostaviti dokaz da su u tom statusu", rekla je ministarka.

Na pitanje šta dobijaju vlasnici ovim zakonom, rekla je da vlasnici objekata dobijaju pre svega jednu sigurnost.

"Kad vi živite u objektu gde vam nad glavom stalno stoji da li će vas porušiti, šta će biti s mojom kućom, ne mogu da ga prodaju, ne mogu da ga poklone, ne mogu da ga naslede. Sad će moći sve to, plus će moći legalno da se priključe na komunalnu infrastrukturu, moći će da uzmu kredit, stave hipoteku, uzmu kredit, a država dobija uređeno svojinsko-pravne odnose na svojoj teritoriji i dobija uređeno tržište nekretnina", kazala je Sofronijević.

Ona je objasnila da će zakon Skupštini Srbije biti prosleđen na usvajanje po hitnoj procedure, jer kad god je bil najavljen neki zakon o legalizaciji, dolazilo je dp buma bespravne gradnje.

"To je bio jedini razlog zašto se o ovom zakonu nije ranije pričalo. A u njegovom radu, u nastajanju, u radu na ovom zakonu su učestvovali i Republički geodetski zavod, i NALED i razna ministarstva raznorazna. Dakle, nije ovo od juče. Ovo se dugo radi i razmišlja", kazala je ministarka.

Na pitanje šta će biti sa onim savesnim građanima koji su legalizovali objekte bez ovog zakona, rekla je da su savesni graditelji koji su imali punu svojinu na svojim nepokretnostima višestruko isplatili svoju savesnost, jer su za sve to vreme mogli u punom obimu da raspolažu svojim nepokretnostima.