Srbija ispala iz elite sa trećim timom: Nižu se udarci za srpski tenis, bez četvorice najboljih selektor nastavio crni niz

Čile je ubedljivo savladao tenisere Srbije i pobrinuo se da treću godinu zaredom budu elimisani iz teniske elite i da će sada još jednom na jesen morati da se bore za opstanak.

Čile je slavio sa 4:0, a reprezentacija Srbije je igrala bez četiri najbolja igrača. Bio bi to ogroman problem i za košarkaše ili vaterpoliste Srbije, a kamoli za tenisere kojih je neuporedivo manje.

Novak Đoković nije igrao jer je 1. februara igrao finale Australijan opena i njegovo odsustvo je najmanje problematično. Istina je da je ATP, odnosno ITF, sada dozvolio da se igraju turniru u vreme Dejvis kup nedelje, pa su neki igrači mogli da igraju druge turnire što su i uradili.

Miomir Kecmanović će tako skupljati sada bodove u Dalasu dok je njegov trener ujedno selektor Srbije Viktor Troicki bio u Santjagu, Laslo Đere je odlučio da preskoči ovu akciju, a Hamad Međedović je takođe zbog turnira na evropskom betonu odlučio da ostane van tima.

Kecmanović se sam nametnuo kao novi lider Dejvis kupa prethodnog septembra u Nišu kada je savladana Turska, a onda je propustio priliku da "njegove" momke vodi već u sledećem izdanju.

Problematično je što je Srbija treću godinu zaredom pala na prvoj prepreci u Dejvis kupu. Šokantni poraz od Slovačke predvođene Aleksom Molčanom i Klajnom u Kraljevu, onda užasno težak poraz od Danske u Kopenhagenu iako je posle prvog dana reprezentacija imala 2:0 i sada demoliranje usred Čilea.

Niko nije očekivao senzaciju, ali zasigurno jeste da se koža proda barem malo skuplje. Nešto je moralo da se uradi, nešto je moralo da se proba... Srpski reprezentativni tenis je u još većem problemu nego što smo mislili. Jedina dobra vest je set koji je Ognjen Milić uspeo da izvuče protiv Alehandra Tabila, ali na kraju nije uspeo da napravi senzaciju.

Lajović je pokazao da je dobri vojnik reprezentacije i da je uvek spreman da se odazove, ali ga je tamo savladao Tomas Barios Vera 7:5, 7:6(7).

Bio je ovo i igrački, taktički i logistički najgori mogući put za reprezentaciju Srbije, ali opet ostaje neshvatljivo da tim izgleda baš ovako.

Uz to je Lajović doživeo i peh da udari u staklena vrata i da sebe otpiše do kraja duela uz to povredivši lice, ali i koleno. To je bila kulminacija loše sreće, da ne kažemo nesreće, koja je zadesila reprezentaciju.

Boris Vukomanović, doktor reprezentacije, poručio je da Lajović " ima posekotine u predelu lica, dve manje posekotine i jednu posekotinu gornje usne, kao i kontuzione povrede levog kolena".

Selektor Troicki je tako nastavio neslavni niz ispadanja u prvoj fazi kvalifikacija, ali ostaje pitanje zbog čega su svi igrači odlučili da stave još jednom individualne karijere ispred patriotizma.

"Težak poraz. Nije opravdanje, ali došli smo ovde sa oslabljenim timom bez prva četiri igrača. Čile je bio favorit pred sjajnom domaćom publikom. Momci su se borili, ali smo mogli više u pojedinim trenucima. Jedina svetla tačka je Ognjen Milić, koji je igrao fenomenalno protiv njihovog prvog igrača. Borio se do kraja, a falilo je samo iskustvo u ključnim trenucima. Tokom većeg dela meča je bio bolji igrač i verujem da smo dobili novog standardnog reprezentativca u budućnosti i da ćemo od njega tek videti prave rezultate", poručio je Troicki.

Ni šta nisu krivi ni Milić, ni Đurić koji i dalje nisu spremni za ovaj nivo tenisa i igranja pred šest hiljada navijača koji se deru i između dva servisa. Njihovo vreme tek dolazi, ali i ne priliči selektoru da krivicu svaljuje na dubl, koji čine Matej i Ivan Sabanov, - kom nije dozvolio da u Danskoj donese odlučujući poen!

"Nažalost, dubl se ponovo ispostavio kao slaba tačka. Potrebna nam je u dublu veća sigurnost. Braća Sabanov su se borila, ali nije bilo dovoljno. Branko, kao mladi član tima, borio se do kraja. Pohvalio bih momke koji su se odazvali i došli, ali ako želimo bolje rezultate, da prođemo do kraja, moramo da igramo u najjačem sastavu. Nažalost, ovoga puta to nije bilo moguće i pobedio je bolji tim. Predstoji nam da se dogovorimo oko svega i da od sledeće godine budemo u punom sastavu", poručio je selektor koji sada do septembra može da se posveti profesionalnom angažmanu u timu Kecmanovića.

Nezadovoljstvo je sasvim očekivano jer Srbija nije dala sve do sebe. Nije se pokazala u najboljem mogućem svetlu, već je izgledalo na momente kao da su u Čile došli samo jer propisi tako nalažu.

Srbija će morati da pronađe sistemsko rešenje kako da privoli najbolje da igraju za reprezentaciju, a drugačiji odnos prema državnom grbu se vidi i po rečima Novaka Đokovića 10 dana pre meča protiv Čilea.

"Imam određeni uticaj na sve naše igrače. Pričao sam malo sa Đereom. Ima tu različitih faktora, individualne karijere, poeni koji se brane, da li će upasti u neki glavni žreb... Za Lacija mislim, ako je zdrav, da bi trebalo da igra. Njemu je to idealan način da se spremi za dalje. On je tamo u Čileu i osvojio turnir. Ta nadmorska visina mu odgovara. Mislim da je dobio jednog ili obojicu koji će igrati za Čile", poručio je srpski as.

Zatim se osvrnuo na to da je Srbija dobila najtežeg mogućeg rivala u ovom trenutku

"Možda i najgori žreb koji je mogao da se dobije. Protiv njih, na njihovom terenu, težak je zadatak. Verujem u momke, Duci će biti tamo, to je važno i ne samo igrački. To je bitno moralno zbog mladih, važan je kult reprezentacije, Viktor to jako dobro zna. Hamad, ne znam šta igra ili ne igra, ne znam raspored, znam da Miša ide na drugu podlogu i ima drugi raspored. Ne želim da stavim nekog u neugodnu situaciju, da vršim pritisak. Voleo bih da igraju naravno, ali ako ih ko razume, razumem ih ja."

Onda je sve pojasnio na sopstvenom primeru.

"Viktor i ja smo pričali, nebrojano puta smo rizikovali karijere zbog Srbije, povređivali ih, a ono što tražimo od mladih je da imaju ponos da igraju za reprezentaciju. Kada dobiješ poziv da ti to bude kao svetinja. Malo su se vremena promenila, nadam se da će momci da osete, jako je važno, mora da se neguje. Nisam uvek sa njima, ne mogu da stvari kontrolišem, ali je definitivno je drugačije kada smo bili zajedno, ta zlatna generacija. Nije se dovodilo u pitanje bilo šta, ideš-igraš. Sve razumem, ali je reprezentacija uvek tu i biće mnogo teško, baš jako teško. I sa najjačim sastavom bismo imali problema."