Bezos uništava stub američkog novinarstva: Šta se krije iza masovnih otpuštanja u "Vašington postu"

Masovna otpuštanja u „Vašington postu“, jednom od najuticajnijih svetskih listova, otvorila su pitanje koje se u američkim i evropskim medijskim krugovima sve glasnije postavlja: da li je reč o neizbežnoj krizi novinarstva ili o svesnoj odluci vlasnika, milijardera Džefa Bezosa, da oslabi redakciju koja mu je politički i poslovno postala teret?

Početkom februara list je otpustio više od 300 zaposlenih, gotovo trećinu redakcije, uključujući veliki deo sportskog i međunarodnog tima. Ubrzo nakon toga ostavku je podneo i izvršni direktor i izdavač Vil Luis, dok je rukovođenje preuzeo finansijski direktor Džef D’Onofrio. Bivši glavni urednik „Vašington posta“ Martin Baron, koji je vodio list od 2013. do 2021. i tokom čijeg mandata je osvojen 11 Pulicerovih nagrada, otvoreno je optužio Bezosa za produbljivanje krize.

„U Vašington postu su stvari dramatično pogoršane ponašanjem vlasnika“, rekao je Baron u intervjuu za MSNBC. Prema njegovim rečima, Bezos je lično uticao na uređivačku politiku lista, ukinuo tradicionalnu predsedničku podršku demokratama 2024. godine i sistematski menjao rubriku mišljenja, uklanjajući autore koji su „suštinski levo od centra“. „To je ozbiljno narušilo reputaciju lista“, ocenio je Baron.

Baron smatra da Bezos više ne gleda na „Post“ kao na javno dobro, već kao na potencijalni rizik. „On se, po mom mišljenju, plaši odmazde Donalda Trampa“, rekao je Baron, podsećajući na Bezosove poslovne interese – od Amazona, koji ima ogromne ugovore sa američkom vladom, do svemirske kompanije Blue Origin, koja takođe zavisi od federalnih sredstava.

Sličan stav iznosi i kolumnista „Slejta“ Aleks Kiršner, koji u tekstu pod naslovom „Džef Bezos je ubio Vašington post“ tvrdi da ekonomski razlozi nisu presudni. „Čovek čije se bogatstvo procenjuje na više od 240 milijardi dolara ne mari za godišnji gubitak od 100 miliona dolara“, piše Kiršner. „Bezos je želeo kontrolisano sagorevanje lista, jer snažan, dobro finansiran ‘Vašington post’ ne odgovara njegovim interesima.“

Kiršner podseća da je Bezos, nakon što je list sprečio da podrži Kamalu Haris, izgubio oko 250.000 pretplatnika, ali je uprkos tome nastavio da slabi redakciju. Posebno je simbolično što je među otpuštenima bila i novinarka Karolin O’Donovan, koja je izveštavala upravo o Amazonu – kompaniji u vlasništvu čoveka koji kontroliše list.

Dok gasi redakciju, Bezos je istovremeno pokazao spremnost da ulaže ogroman novac u politički osetljive projekte. Amazon je, prema podacima Evropske federacije novinara (EFJ), potrošio 35 miliona dolara na promociju filma o prvoj dami SAD, Melaniji Tramp, a zatim je Bezosova produkcijska kuća otkupila prava na dokumentarac „Melanija“ za dodatnih 40 miliona dolara, što ga čini najskupljim dokumentarcem u istoriji.

„Odvratno je da je jedan od najbogatijih ljudi na svetu više zainteresovan za kupovinu naklonosti predsednika nego za ulaganje u novinare koji čuvaju demokratiju“, izjavio je predsednik NewsGuild-CWA Džon Šlus, sindikata koji okuplja zaposlene u listu.

Slično upozorava i predsednica EFJ Maja Sever, koja smatra da Bezos „završava svoju ambiciju da pretvori ‘Vašington post’ u glasilo probiznismenske, pro-milijarderske propagande“. „Ovo je upozorenje i za Evropu, gde koncentracija medijskog kapitala preti da uništi medijski pluralizam“, navela je Sever.

Martin Baron kao mogući izlaz vidi pretvaranje lista u neprofitnu instituciju sa nezavisnim upravnim odborom, uz kratkoročno finansijsko učešće samog Bezosa. Ipak, sam priznaje da su šanse za to male. „Mnogi pretplatnici koji su otišli vratili bi se, ali verovatnoća da se to dogodi je vrlo niska“, rekao je.