Vlast u Srbiji hoće da gradi nuklearku, a na građane joj se urušavaju tek izgrađene nadstrešnice i plafoni

Vlast u Srbiji je još prošle godine najavila izgradnju nuklearne elektrane, pa je zbog toga ukinut i višedecenijski moratorijum na ove projekte, koji je Srbija nasledila još od bivše Jugoslavije.

"Ukinućemo moratorijum, moramo da preživimo i imamo struju. Francuska hoće da poveća kapacitet nuklearki. Tradicionalna nuklearna elektrana bi nam rešila sve probleme. To su ogromne pare, a sve mora da bude bezbedno. To je čista zelena energija i zato nam treba dobra ekonomija. Ove godine moramo da počnemo i izgradnju naftovoda", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u aprilu prošle godine i tako, čini se, samostalno odlučio da je potrebno da se zakon menja. Ili nije rekao sa kojim stručnjacima se konsultovao oko tog pitanja.

Tako je 8. novembra prošle godine, dok je javnost gledala tuču poslanika vlasti i opozicije na sednici Skupštine Srbije, vladajuća koalicija praktično ispod žita izglasala više od čak 60 zakona i sporazuma. Među tim tačkama dnevnog reda je i čuvena izmena Zakona o energetici.

Bilo je dilema koja će nam nuklearna sila biti partner u tim vrlo ambicioznim projektima, ali je posle boravka predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Parizu krajem prošle godine postalo više nego jasno da će to biti Francuzi, koji su se u Evropi smatraju jednom od vodećih nuklearnih sila.

Još jedan korak ka nuklearki

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović jutros je otišla korak dalje kada je saopštila da će preliminarna studija koju rade Elektroprivreda Francuske (EDF) i Egis industries, a kojom se razmatra primena nuklearne energije u Srbiji, biti gotova u narednih mesec ili dva.

Nema sumnja da je struja iz nuklearki dobrodošla našem energetskom sistemu, kao ni da su francuski fizičari i inženjeri, koji bi trebalo da sa našima rade na izgradnji nekog budućeg postrojenja, jedni od najvećih stručnjaka u ovoj oblasti, ali strah javnosti da bi nuklearka u državi kakva je danas Srbija, bila "tempirana bomba", više je nego opravdan.

Svako razuman potvrdiće da postoji velika bojazan za izgradnju nuklearke u zemlji, u kojoj manje složeni odnosno jednostavniji i projekti s manjim rizikom, propadaju i urušavaju se kroz godinu, dve, jer državni sistem i nadležne institucije nisu radili svoj posao kako treba.

Valjalo bi podsetiti režim u Srbiji na sve one propuste koje je napravio, pa možda ne bude dolazilo do istih grešaka prilikom izgradnje nuklearke. A glavna greška jesu oni kojima su povereni poslovi izgradnje i kontrole svih tih projekata zbog kojih su, nažalost, neki izgubili živote, kao u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je nastradalo 16 ljudi, dok je jedno teško povređeno.

A nadstrešnica tek rekonstruisana... No, idemo redom.

Železnička stanica u Novom Sadu

Zgrada Železničke stanice Novi Sad zvanično je otvorena u julu 2024. godine. Posle samo tri meseca, nadstrešnica stanične zgrade je pala i usmrtila 16 ljudi, a jedno teško povredila.

Kako su posle tragedije istakli stručnjaci, Železnička stanica je tog prvog novembra formalno-pravno bila gradilište i ništa više od toga.

Zašto? Zato što je prijava radova na rekonstrukciji izvršena 16. oktobra, odnosno 15 dana pre nego što se sama nadstrešnica srušila, a to dalje znači da su radovi na samoj rekonstrukciji dve godine izvođeni bez prijave radova, što znači nelegalno, kao i da je jula 2023. godine izvršena i primopredaja, koja je opet bila nelegalna. A glavni investitor na toj stanici su država Srbija i državna preduzeća.

Dalje, ako nadstrešnica nije pala 60 godina, koliko je stara zgrada, zašto je pala sada? Zato što je loše izvršena rekonstrukcija, armatura nije bila dovoljna, upozorenja inženjera o slabim zategama su ignorisana, licenca glavnog projektanta bila je neodgovarajuća, a još uvek nema dokaza da je iko proračunavao moguću nosivost konstrukcije, pre nego što ju je dodatno opteretio.

Dakle - nadležne institucije i službe nisu radile svoj posao kako treba.

Železnička stanica Prokop

U Železničku stanicu Prokop, koja je prvi put otvorena u julu 2018, a završena pet godina kasnije, uloženo je više od 80 miliona evra, a zidovi i stubovi već sada imaju ozbiljna oštećenja.

Svečano je otvorana čak tri puta, uloženo je na desetine miliona evra, angažovan i privatni partner, a naizgled luksuzan objekat i navodno izgrađen po najvišim standardima, često je poplavljen zbog prokišnjavanja, a zabeležno je i otapadanje plafona.

Zeleno-levi front (ZLF) zatražio je zatvaranje zgrade železničke stanice Prokop jer "nema upotrebnu dozvolu, te da treba da bude zatvorena dok ne bude urađen vanredni pregled kako bi bili otklonjeni nedostaci".

Dva ključna nedostatka navedena u rešenju zbog kojih stanična zgrada na Prokopu nije dobila upotrebnu dozvolu su, kako su naveli iz ZLF-a, taj što radovi na zgradi nisu izvedeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i što ne postoji nijedan dokaz da je zgrada prošla tehnički pregled.

A isto je i sa novom Železničkom stanicom Novi Beograd koja je relativno "mlada", a "nije odolela" kiši, o čemu svedoči snimak.

Auto-put kroz Grdeličku klisuru

Izgradnju auto-puta kroz Grdeličku klisuru pratili su brojni problemi još od 2018. godine, kada je došlo do rušenja potpornog zida na kosini. Probleme u izgradnji pratili su problemi u odnosu izvođača, španske firme Azvi, sa podizvođačem Integral inženjeringom, koji su kulminirali tužbama.

Nakon urušavanja potpornog zida, mediji su objavili da je španski Azvi više puta menjao prvobitni projekat izgradnje auto-puta. Zbog obrušavanja kosine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnelo je prijave sudu časti Inženjerske komore protiv 16 inženjera sa zahtevom da im se oduzmu licence.

Na celom slučaju navodno je angažovana i BIA. Javnost do danas nije obaveštena o rezultatima ovih postupaka.

Ova deonica puta bila je u medijima poslednji put u leto prošle godine, kada je nakon jednog jačeg pljuska zapušen odvodni sistem, zbog čega je na auto-putu nastao vodopad, a saobraćaj bio obustavljen.

Stanica u Ćupriji

Plafon u stanici železničke stanice u Ćupriji pao je tokom noći, početkom decembra, kada, na svu sreću, u njoj nije bilo putnika.

Predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Ćupriji Zoran Radulović, rekao je da je Železnička stanica u ovom mestu rekonstruisana nedavno, a ovaj objekat, inače, radi više od jednog veka bez građevinske dozvole.

Plafon škole u Rači

U izdvojenom odeljenju Osnovne škole "Karađorđe" u Saranovu, u opštini Rača, krajem aprila ove godine pao je deo plafona u jednoj učionici, a đaci su vraćeni kući. Inače, rekonstrukcija školskog objekta u Saranovu završena je četiri meseca pre toga.

Plafon je pao s kompletnom konstrukcijom tokom raspusta u vreme Uskršnjih praznika, a po dolasku nastavnika u školu đaci su poslati kući zbog nebezbednosti objekta.

Interesantno je da je jedna od firmi koje su radile na rekonstrukciji ove osnovne škole u vlasništvu Marka Bosanca, biznismena iz Novog Sada, bliskog vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. U pitanju je "Montop Pro Technology", koji je kao deo grupe izvođača ovaj posao vredan oko 40 miliona dinara, dobio početkom prošle godine.

Škola u Užicu

Prema pisanju lokalnih medija, u Osnovnoj školi „Dušan Jerković“ u Užicu, u aprilu ove godine pao je deo plafona. Deo plafona obrušio se u toaletu u momentu dok je jedan dečak bio unutra i na njega je tada pala rigips ploča natopljena vodom, jer krov prokišnjava.

Dečak, na sreću, nije povređen i sve bi ostalo van javnosti da tu informaciju nije objavio Zeleno-levi front u ovom gradu, koji je podsetio na pad plafona početkom marta i u drugoj osnovnoj školi, ali i na fasadu koja se u „Jerkoviću“ prošle godine obrušlia nedugo nakon njene rekonstrukcije.

Fasada sa Doma zdravlja u selu Ljubić kod Čačak

U selu Ljubić kod Čačka, na novom objektu namenjenom za zdravstvenu stanicu Doma zdravlja, na Božić je pala fasada sa nadstrešnice, tačnije dela iznad terase, što su šokirani građani prijavili.

Izgradnja ovog objekta počela je još u septembru 2022. godine, a prvobitni rok za završetak radova bio je februar 2024, dok je otvaranje bilo najavljeno za maj. Sa zgrade su otpali krupni delovi fasade koji bi mogli da prouzrokuju ozbiljne povrede da je neko u trenutku obrušavanja prolazio pored objekta.

Neproverenje u državni sistem i institucije

Dr. Marina Kostić Šulejić, naučna saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu i rukovodilac Centra za neproliferaciju, kontrolu naoružanja i razoružanje Strukovnog udruženja sektora bezbednosti, istakla je u autorskom tekstu za Nova.rs koji su već sada postojeći problemi kod izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji.

"Kao izrazit i do sada nerešiv problem javlja se problem odlaganja nuklearnog otpada, i države koje već imaju nuklearne elektrane imaju posebne nacionalne regulatore za nuklearnu energiju i upravljanje nuklearnim otpadom, te je za Srbiju neophodno, ukoliko krene ovim putem, da u startu formira neophodne mehanizme upravljanja nuklearnim otpadom", navela je ona.

Naglašava da treba imati na umu da je i sama Francuska 2022. godine došla u ozbiljan problem održavanja svojih nuklearnih elektrana usled jako nepovoljnih vremenskih uslova.

"Zbog suše i tople vode koja je onemogućavala adekvatno hlađenje reaktora, Francuska je morala da isključi polovinu svojih nuklearnih elektrana što ju je nateralo na uvoz električne energije od Nemačke i drugih evropskih država. Usled 'tehničkih problema' zabeleženih na francuskim nuklearnim elektranama takođe je došlo do gašenja i opadanja kreditnog rejtniga Francuske elektroprivrede".

Dodatni problemi u Srbiji sa uvođenjem nuklearne energije, prema njenom mišljenju, a koji Francuska nema u toj meri, jeste i neproverenje u državni sistem i institucije.

"Francuski nuklearni fizičari i inžinjeri uživaju ogromnu pouzdanost i poverenje u društvu, što bi u Srbiji lako moglo biti u potpunosti ispolitizovano i sama ekspertiza upravljanja nuklearnim elektranama i otpadom dovedena u pitanje", navodi dr Kostić Šulejić.

BONUS VIDEO: Dok porodice čekaju oslobađanje, podignuta otužnica protiv novosadskih aktivista