Nuklearna opasnost! Vučić bi da gradi nuklearne elektrane, a one Srbiji zakonom zabranjene: Šabić o Vučićevoj "ekstravagantnoj" ideji da ukine moratorijum koji je na snazi 35 godina

Gostujući na TV Prva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, negde između sazivanja vanredne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i najavljivanja mera za obezbeđenje molova i šoping centara, da će biti ukinut moratorijum na nuklearnu energiju.

„Ukinućemo moratorijum, moramo da preživimo i imamo struju. Francuska hoće da poveća kapacitet nuklearki. Tradicionalna nuklearna elektrana bi nam rešila sve probleme. To su ogromne pare, a sve mora da bude bezbedno. To je čista zelena energija i zato nam treba dobra ekonomija. Ove godine moramo da počnemo i izgradnju naftovoda“, rekao je Vučić za TV Prva.

Kako je rekao, Srbija će morati da menja zakone koji su doneti još u periodu SFRJ. Ipak, stručna javnost se u prethodnom periodu nije oglašavala o izmenama ovog zakona, niti je ona bila u centru pažnje šire javnosti.

Čini se, naime, da je Vučić samostalno odlučio da je potrebno da se zakon menja. Ili barem nije rekao sa kojim stručnjacima se konsultovao.

Advokat Rodoljub Šabić za Nova.rs kaže je bio iznenađen kada je čuo Vučića kako govori o ukidanju moratorijuma. Dodaje da ovo nikako nije pitanje kojim treba da se bavi jedan čovek, već da stručna javnost apsolutno mora da bude uključena.

"Mi ovde govorimo o Zakonu koji postoji duže od 30 godina, koji datira još iz SFRJ. Ako vlast razmišlja o tome da se menja zakon, da se ukine moratorijum, onda stručna javnost apsolutno mora da bude angažovana. Zapravo, stručnjaci treba da vode glavnu reč", kaže Šabić za portal Nova.rs.

Šabić kaže da, ukoliko je vlast odlučila da menja zakon, pre samih izmena mora da bude javnih rasprava.

Takođe, naš sagovornik smatra da u ceo proces o odlučivanju o izmenama treba uključiti i "obične" građane.

"Zainteresovani smo za nešto što je zakonom zabranjeno"

Šabić kaže da ovu Vučićevu najavu vidi kao iznenađujuću, ali jedna stvar mu je posebno "ekstravagantna".

Naime, Vučić je 21. marta, dakle pre svega dva dana, na Samitu o nuklearnoj energiji u Briselu izjavio da je Srbija zainteresovana za izgradnju najmanje četiri nuklearna reaktora, da započne svoju prvu proizvodnju električne energije iz nuklearnih objekata.

"Ekstravagantno je da Vučić govori kako je Srbija zainteresovana da gradi nuklearne reaktore. On priča kako smo mi zainteresovani za nešto što je zakonom zabranjeno", kaže Šabić za Nova.rs.

Zakon donet nakon katastrofe u Černobilju

Inače, Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana donela je, još 16. juna 1989. godine, skupština SFRJ.

Ovaj zakon donet je zapravo nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, koja se desila 26. aprila 1986. godine. Širom Jugoslavije su, nakon ovog događaja, vođene rasprave, održavani antinuklearni skupovi i potpisivane peticije protiv izgradnje nuklearnih elektrana.

Danas, 38 godina nakon katastrofe i 35 nakon donošenja zakona, stručna javnost širom sveta je podeljena u mišljenjima o nuklearnoj energiji.

Državni zvaničnici za nuklearnu energiju

„Nalazimo se na kraju veoma teške godine, u kojoj su energetska kriza i geopolitička situacija još jednom u sam centar pažnje doveli nuklearnu energiju." Tako je još krajem 2022. godine govorila predsednica Odbora Direkcije za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, Maja Gojković, inače po struci pravnica.

Osim Gojković, i sam Vučić je u maju 2022. godin rekao da se "razmišlja" o izgradnji malih modularnih nukelarnih elektrana u Srbiji, jer će time električna energija biti osigurana.

„Struja će u nekom trenutku morati da poskupi, ali to se neće desiti preko noći. Moramo da imamo velika ulaganja u elektroprivredu. Razmišljamo o malim modularnim nukelarkama u budućnosti, jer to osigurava električnu energiju u svakom trenutku i tada ni od koga ne zavisite“, kazao je Vučić svojevremeno.

Na strani nuklearne energije je i Zorana Mihajlović, bivša ministarka u Vladi koju je formirao SNS.

„Alternativa, kad pričamo o uglju, je da ga uvozimo. Zato što lignit koji imamo – em ga nemamo dovoljno, em je katastrofalnog kvaliteta, em uz lignit mi nabavljamo mnogo velike količine mazuta. Ta cena kilovat časa je jako visoka, a ne tako niska koliko građani plaćaju. Mi iz toga moramo da izlazimo, naš izlaz jesu hidroelektrane, ali to nije dovolnjno, naš izlaz jesu delom gasne elektrane, ali tu možemo biti dosta zavisni i naš izlaz možda jeste razmišljanje i dogovor u samom regionu – da li se negde dograđuju nuklearne elektrane i da li možda i mi možemo da budemo deo te priče, neke dodatne izgradnje", rekla je Mihajlović 2021. godine. 

BONUS VIDEO "Vučić o napadu u Moskvi