Foto: Nova.rs

Cene osnovnih životnih namirnica – belog hleba, dugotrajnog mleka od 2,8 odsto masti, brašna T-400 i T-500, šećera, suncokretovog ulja i svinjskog buta u Srbiji su zamrznute od novembra prošle godine, a kontrolisana je i cena belog "Sava" hleba, koja je od novembra prerpela jednu korekciju. Uporedili smo cene osnovnih namirnica u Srbiji i regionu i na prvi pogled deluje da se Srbi mogu pohvaliti najpovoljnijim cenama. Ipak, kada se sagledaju zarade, ispostavi se da Srbi ipak ne mogu da kupe više od komšija - plate su manje samo u Bosni i Hercegovini.

U Srbiji su cene osnovnih životnih namirnica na istom nivou na kom su bile u novembru, a neće se menjati do kraja jula, osim ukoliko Vlada Srbije ne odluči da još jednom, po treći put, produži ovu Uredbu.

Donedavno je cena belog „sava“ hleba od pola kilograma iznosila 46 dinara, ali je pre oko mesec i po dana povećana, te sada iznosi 49, a prodavci ne smeju da je povećavaju. Kada su u pitanju ostali osnovni proizvodi, oni se nalaze na istom nivou na kom su bili u novembru 2021. godine, kada je Uredba stupila na snagu, tako da variraju od prodavnice do prodavnice. Ipak, prosečna cena mleka od 2,8 odsto mlečne masti iznosi oko 110 dinara, dok je za kilogram brašna T-400 i T-500 potrebno izdvojiti u proseku 80 dinara.

Kilogram šećera košta oko 88 dinara, a ulje, koje predstavlja jednu od namirnica koja je pre zamrzavanja cena najviše poskupela, može se pronaći u prodavnicama po prosečnoj ceni od 200 dinara. Jedina vrsta mesa koja je obuhvaćena Uredbom, svinjski but, košta 600 dinara po kilogramu.

Bosna i Hercegovina

Cene gotovo svih osnovnih životnih namirnica znatno su više u susednoj Bosni i Hercegovini.

Tako vekna belog hleba košta 90 dinara, dok litar mleka košta 108 dinara. Kada su u pitanju brašno i šećer, za kilogram ovih proizvoda potrebno je izdvojiti 96, odnosno 132 dinara. Nešto je skuplje i ulje, koje u proseku košta 210 dinara.

Kilogram svinjskog buta košta isto koliko i u Srbiji – 600 dinara.

Foto: Ksenija Stojiljković/Nova.rs

Crna Gora

Niskim cenama ne može se pohvaliti ni Crna Gora. Naime, pola kilograma belog hleba kod komšija košta 94 dinara, a skuplje je i mleko, za koje je potrebno izdvojiti 140 dinara po litru. Prosečna cena brašna ista je kao u Srbiji – 80 dinara, ali je šećer skuplji, te u proseku košta oko 128 dinara. Situacija nije drugačija ni kada je u pitanju ulje, koje košta oko 245 dinara po litru.

Foto: Nova.rs

U odnosu na Srbiju jeftiniji je svinjski but, koji košta oko 470 dinara po kilogramu.

Severna Makedonija

U Severnoj Makedoniji za beli hleb potrošači izdvajaju nešto više novca nego mi – 59 dinara, ali je mleko jeftinije i košta, u proseku, 100 dinara. Jeftinije je i brašno, koje košta oko 70 dinara po kilogramu, ali je šećer skuplji, te se on u prodavnicama može pronaći po prosečnoj ceni od 115 dinara.

Foto:shutterstock

Litar ulja potrošači u Severnoj Makedoniji plaćaju oko 230, a kilogram svinjskog buta oko 650 dinara.

Hrvatska

Od svih država u regionu, Hrvatska je „šampion“ kada je u pitanju cena hleba. Tako potrošači za veknu belog hleba, od pola kilograma, izdvajaju oko 135 dinara. Za litar dugotrajnog mleka Hrvati plaćaju oko 133 dinara. Što se tiče brašna i šećera, kilogram ovih namirnica košta oko 125, odnosno oko 100 dinara.

I suncokretovo ulje znatno je skuplje u Hrvatskoj nego u Srbiji, te košta skoro 300 dinara po litru.

Prodavnica cena ulje poskupljenje
Cena ulja u supermarketu Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Za kilogram svinjskog buta potrošači izdvajaju u proseku 900 dinara.

Kako će se kotirati Srbija kada se cene odmrznu?

Iako Srbija trenutno ima niže cene pojedinih proizvoda u odnosu na određene države u regionu, ekonomisti već mesecima upozoravaju da, kada Uredba o ograničavanju cena bude ukinuta, situacija neće biti tako bajna.

Kako je ranije za „Novu“ istakao profesor Ekonomskog fakulteta dr Goran Petković, sigurno je da će ovi proizvodi poskupeti. On veruje da poskupljenja neće biti velika, već da će se nove cene postepeno formirati, ali će korekcije biti neophodne.

Goran Petković Foto: N1

„Svi će podići cene gledajući u kupovnu moć potrošača. S druge strane, preduzeća nemaju pravo da stvaraju gubitke i ako nabavljaju robu po porasloj nabavnoj ceni, moraju da je prodaju po porasloj prodajnoj, da u toj transakciji ne bi imali gubitak. Do sad su bili u situaciji da moraju da prodaju po zamrznutoj prodajnoj ceni koja je niža od nabavne i to se dešava na mnogim tržištima. A država taj trošak svesno preuzima na sebe“, rekao je Petković.

Sa njim je saglasan I Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN, koji smatra da će, iz straha od ponovnog zamrzavanja, prodavci podići cene.

„Ova mera ne sme toliko dugo da traje, jer je tržište poremećno. S jedne strane, nemate zamrzavnja cena energije, gorivo je poskupelo, svi ostali troškovi proizvodnje su veći, a s druge strane, zamrznute su samo cene finalnih proizvoda. Prave se makaze koje nekoga moraju da ošišaju. Za sada neće ošišati građane, ali u jednom trenutku hoće, jer kad uđete u pekaru, platićete pogačicu ili perecu 45 dinara, skoro koliko bi trebalo da košta hleb zbog odluke Vlade“, kaže Ćulibrk, objašnjavajući da jednom kada se cene odmrznu, one će skočiti mnogo više nego što bi se to desilo da nije bilo Uredbe.

Ko ima najveću kupovnu moć?

Cene određenih proizvoda u Srbiji jesu jeftinije, ali to je jedino čime se naša država može pohvaliti, s obzirom na to da se pravo stanje ogleda u tome koliko proizvoda možete da kupite na mesečnom nivou. Zapravo, gotovo svi u regionu imaju veća primanja u odnosu na građane Srbije. Izuzetak je jedino Bosna i Hercegovina.

Tako je najviša prosečna plata u regionu u Hrvatskoj, gde iznosi više oko 115.000, dok je najniža u BiH, gde je oko 62.000 dinara.

BONUS VIDEO Hleba i igara: Do kada će cene skakati? – gosti Milan Prostran, Zoran Pralica i Božo Joković

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (2)