SAD i Danska tajno pregovaraju o novim američkim bazama na Grenlandu

Američki zvaničnici žele da otvore tri nove vojne baze na jugu ove teritorije, koja funkcioniše kao poluautonomni deo Danske. Na taj način Vašington pokušava da ublaži diplomatsku krizu koju je izazvao predsednik Donald Tramp kada je zapretio da bi SAD mogao silom da preuzme Grenland. Tramp je još u januaru izjavio da bi Amerika trebalo da „poseduje“ Grenland kako bi sprečila Rusiju ili Kinu da preuzmu kontrolu nad njim, dodajući da se to može ostvariti na „lakši“ ili „teži način“.

Trampova politika „lakšeg ili težeg načina“ i tajni pregovori

Bela kuća je potvrdila da administracija vodi razgovore na visokom nivou sa Grenlandom i Danskom, ali je odbila da iznosi detalje pregovora. Ipak, jedan zvaničnik Bele kuće rekao je za BBC da u Vašingtonu vlada veliki optimizam i da smatraju kako pregovori idu u dobrom pravcu.

Danska je i ranije pokazivala spremnost za razgovore o dodatnim američkim vojnim postrojenjima, što je potvrdilo i dansko Ministarstvo spoljnih poslova:

„Postoji aktivan diplomatski kanal sa Sjedinjenim Državama, ali trenutno nećemo iznositi dodatne detalje.“

Izvori upoznati sa pregovorima tvrde da su američki zvaničnici predložili da tri nove vojne baze budu formalno proglašene suverenom teritorijom SAD-a. Baze bi bile smeštene na krajnjem jugu Grenlanda, a njihov glavni zadatak bio bi nadzor ruskih i kineskih pomorskih aktivnosti u takozvanoj „GIUK rupi“ — strateški važnom morskom prolazu u severnom Atlantiku između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije.

Nadzor Rusije i Kine u srcu Atlantika

Iako konačan dogovor još nije postignut, a broj baza može biti promenjen, jedna od njih će najverovatnije biti smeštena u Narsarsuaqu, na lokaciji nekadašnje američke vojne baze koja već poseduje malu vazdušnu luku.

Analitičari BBC-ja smatraju da će i ostala postrojenja verovatno biti građena na lokacijama sa postojećom infrastrukturom, poput luka i aerodroma, jer bi to značajno smanjilo troškove izgradnje.

Zanimljivo je da američki zvaničnici tokom pregovora uopšte nisu pominjali mogućnost nasilnog preuzimanja Grenlanda, što su Danska i NATO ranije javno odbacili kao neprihvatljivo. Uprkos Trampovim pretnjama, dve države poslednjih meseci aktivno rade na postizanju dogovora.

Pregovori su povereni maloj radnoj grupi u Vašingtonu, koja je uspela da ostvari značajan napredak daleko od očiju javnosti, dok je ostatak administracije bio zaokupljen ratom u Iranu.

Diplomate u senci dok Tramp preti invazijom

Ovu osetljivu diplomatsku operaciju predvodi Majkl Nidam, visoki zvaničnik Stejt departmenta. Njegov zadatak je da pronađe rešenje koje će zadovoljiti Trampove ambicije, ali i poštovati danske „crvene linije“ u vezi sa zaštitom teritorijalnog integriteta.

Izvori bliski pregovorima navode da Nidam „vodi glavnu reč“ i da administracija iza zatvorenih vrata celoj situaciji pristupa veoma profesionalno.

Pregovarački timovi sastali su se najmanje pet puta od sredine januara. Nidama uglavnom prate jedan ili dva zvaničnika Stejt departmenta ili Saveta za nacionalnu bezbednost, dok sa danske strane učestvuju ambasador Jesper Meler Sorensen i Jakob Isbosethsen, glavni grenlandski diplomata u Vašingtonu.

S druge strane, Trampov specijalni izaslanik za Grenland, republikanski guverner Luizijane Džef Lendri, uopšte ne učestvuje direktno u pregovorima. Izvori tvrde da je njegova uloga trebalo da bude simbolično „pokazivanje američke snage“, ali da se nikada nije pojavio na ključnim sastancima.

Vojni vakuum koji čekaju Moskva i Peking

Sjedinjene Države trenutno imaju samo jednu vojnu bazu na Grenlandu — Pitufik, na severozapadu ostrva. Ona služi za rano otkrivanje projektila u okviru sistema NORAD, ali nije opremljena za pomorski nadzor.

To predstavlja veliki pad u odnosu na period Hladnog rata, kada je SAD na Grenlandu imao čak 17 vojnih objekata.

Pojedini stručnjaci za arktičku bezbednost rekli su za BBC da je Vašington mogao da ostvari svoje interese i bez grubih uvreda upućenih NATO saveznicima.

„Zašto pretiti invazijom kada se sve može postići običnim pregovorima?“, zapitao je jedan bivši visoki zvaničnik Pentagona.

Drugi stručnjaci podržavaju saradnju, upozoravajući da će svaki vakuum koji ostave SAD i saveznici brzo popuniti Kina i Rusija.

Pregovarači sada pokušavaju da pronađu kompromis u okviru bezbednosnog sporazuma iz 1951. godine. Taj sporazum daje SAD-u široka ovlašćenja za širenje vojnih operacija, ali uz saglasnost Danske.

Istorijski gledano, Danska je uvek podržavala američko vojno prisustvo na Grenlandu i nikada nije odbila zahtev za proširenje baza.

Iako Trampovo interesovanje za Grenland datira još iz njegovog prvog mandata, ovogodišnje pretnje izazvale su ozbiljnu krizu koja je dodatno ogolila tenzije unutar NATO saveza.