Telekom krije koliko je platio kupovinu Kurira: Novac građana Srbije se nekontrolisano troši, čak 35 medija u vlasništvu državnog preduzeća

S obzirom da se radi o većinski državnoj kompaniji, koja svoj budžet puni iz džepova građana, trebalo bi da podaci o trošenju tih para budu javno dostupni.

Ovo pogotovu u situaciji kada je jasno da nema ekonomske isplativosti u kupovini medija koji imaju slabu gledanost, a emituju veoma skup program, uz skupu produkciju, o čemu su ranije za Danas već govorili stručnjaci.

U odgovoru listu Danas, Telekom je pojasnio da ne planira da više kupuje lokalne televizije, te da je njihova strategija za budućnost “ ulaganje u produkciju, sa ciljem da napravimo regionalni Netflix”.

Međutim, na pitanja koliko je koštala poslednja kupovine Kurira i pratećih portala, kao i koliko godišnje (u 2025. godini) kompanija izdvaja za medije u svom vlasništvu, Telekom nije odgovorio, pozivajući se na klauzulu o poverljivosti.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija (TS) kaže za Danas da Telekom, kao preduzeće u većinskom vlasništvu države, jeste organ vlasti i ima obavezu da postupa po zahtevima za informacije od javnog značaja.

– Pošto se novinarsko pitanje izričito poziva na Zakon o slobodnom pristupu informacijama, odgovor bi trebalo da bude dat na način koji je propisan tim zakonom. Drugim rečima, Telekom je trebalo, ako već ne odgovara na pitanja, da donese rešenje kojim se odbija zahtev za pristup informacijama pod tačkama 1. i 2., da bude naveden pravni osnov za to iz ovog zakona (npr. neka od odredaba u okviru člana 9), kao i da budu obrazloženi razlozi, objašnjava Nenadić formu odgovora.

S druge strane, napominje sagovornik, zbog prirode svog poslovanja, koje u mnogim segmentima podrazumeva i konkurenciju, ovo preduzeće može imati osnov da uskrati pristup informacijama, u slučajevima kada bi druga preduzeća u državnom vlasništvu morala da ih daju.

– Nisam, međutim, siguran, da bi uskraćivanje informacijama u ovim slučajevima bilo u potpunosti opravdano. Na primer, kada je reč o izdvajanjima za finansiranje medija u vlasništvu Telekoma, mislim da postoji pretežni javni interes da se podaci objave. Ne samo zato što je reč o ulaganjima iz javnih izvora, već i zbog činjenice da je Medijskom strategijom Vlade Srbije bio predviđen „izlazak države iz medija“, a da se od toga odstupilo u korist Telekoma kada je donošen aktuelan zakon. Zbog toga bi mogao postojati interes javnosti da se prate finansijski efekti ovog odstupanja od planskog dokumenta, odnosno efekti koje je ova zakonska odredba imala na medijsko tržište, smatra Nenadić.

Danas je već pisao da u ovim kupovinama Telekoma nema ekonomskog interesa i opravdanosti, kako je već napomenuto, već da, prema mišljenju poznavalaca medijske scene, taj interes je čisto politički pa ovi potezi predstavljaju pripremu medijske potpore za predszojeće izbore koji će svakako biti održani ove godine.

Po svemu sudeći, namera Telekoma nije gašenje tih medija, već njihovo prisajedinjavanje, na prvom mestu, a zatim i pravljenje lokalnih televizija, nalik režimskom Informeru, posebno u lokalnim sredinama u kojima je vladajuće SNS izgubila pređašnju podršku.

Da se pre radi o cementiranju medijske moći u jednim rukama, neko o poslovno isplativim transakcijama, jasno govori i činjenica da je Telekom u ogromnim dugovima.

Prema poslednjim javno poznatim podacima, dugovanja Telekoma prema dobavljačima i državnim preduzećima u 2024. iznosila su oko 400 milijardi dinara, odnosno više od 3,4 milijarde evra.

Direktor Telekoma i generalni direktor Junajted grupe (u čijem vlasništvu su N1, Nova, Danas i Radar), govorili su o planovima da se scena ukrupni, kupovinom više manjih televizija, što upravo liči na ono što u praksi radi Telekom. Jasno je da će time Telekom stvoriti dominaciju i monopol na medijskom tržištu koje već boluje od mnogih poremećaja.

Ipak, ostaje nejasno kakvi su planovi vezani za nezavisne medije iz Junajted grupe, s obzirom da je javnost mogla da čuje za interes da se uticaj tih medijskih kuća smanji.

Medisjki stručnjaci tvrde da bi pokušaj bilo kakve direktne kupovine bili loš politički potez, koji bi odjeknuo u međunarodnoj javnostui. S druge strane, Telekom u odgovoru piše da neće više kupovati lokalne medije, te nam ostaje da im verujemo na reč i da se nadamo da će na ovome ostati, jer Telekomova medijska imperija trenutno broji 35 medijskih kuća.

Zoran Gavrilović, direktor BIRODI-ja (Biroa za društvena istraživanja) ističe da javni interes nalaže predsednik države, odnosno članovi uprave Telekoma, čiji je interes zaštita kapitala preduzeća, treba da znaju i objave ove podatke, u delu u kojem država investira i prihoduje od Telekoma, srazmerno vlasničkom udelu u kompaniji.

– Shodno tome, Državna revizorska institucija bi trebalo da se stara o trošenju tog novca i da vidi da li se štiti imovina države i građana, ili je Telekom alat za čuvanje partijskih interesa stranke na vlasti, kroz doniranje i finansiranje skupova, medija, organizacija civilnog društva i estrade, jasan je Gavrilović.

On dodaje da bi Telekom, kao akcionarsko društvo trebalo da podnosi finansijske izveštaje svim akcionarima, makar i pojedincima i da ih obaveštava o svom poslovanju.

– Da o ovakvim stvarima ne bi raspravljali i nagađali, neophodno je da Telekom izađe na berzu, jer je to najbolji mehanizam za procenu stvarne vrednosti kompanije. Odsustvo na berzi budi sumnju u strukturu prihoda i rashoda Telekoma, pojašnjava Gavrilović.

Medijska imperija

Telekom je u poslednjem navratu kupio TV i dnevni list Kurir, a uz njih još devet portala, novina i magazina, među kojima su portal Kurir.rs, novine Doktor Kurir i Kurir Stars, portali Espreso i Yumama, kao i magazini Elle, Glossy, Lepa i srećna, Sensa. Od ranije su vlasnici Blumberga, Euronews-a, Newsmax-a i 24 televizije Arena sportskih kanala, prenosi Danas.