Favoritkinja za direktora RTS u sukobu interesa, na čelu televizija povezanih sa Telekomom: Poslednji korak u definitivnom pretvaranju javnog servisa u režimsku TV

Od 10 prijavljenih kandidata, UO RTS konstatovao je da petoro imaju validne prijave, među kojima su imena koja se povezuju sa režimskim medijima.

“Želim prvo da naglasim da je ovo drugi konkurs za generalnog direktora RTS-a, nakon što je prethodni postupak propao jer nijedan od tadašnjih kandidata nije dobio potreban broj glasova Upravnog odbora. Na novi konkurs se prijavilo više kandidata, njih deset, ali je Upravni odbor kao formalno validne konstatovao prijave samo za petoro: Manju Grčić, Dejana Stankovića, Slađanu Ivančević, Miloša Tanaskovića i Stanislava Veljkovića. U takvom kontekstu, za NUNS nije ključno ‘ime’ kandidata, već da li prijavljeni nudi uverljiv plan kako će RTS vratiti poverenje javnosti, obezbediti uređivačku nezavisnost i zaštititi novinare i urednike od političkih i ekonomskih pritisaka”, objašnjava za Nova.rs Tamara Filipović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Prema mišljenju članova NUNS-a, ključni su programi kandidata.

“Zato insistiramo da UO RTS-a javno objavi programe svih validnih kandidata, organizuje javno predstavljanje i razgovore (po mogućnosti uz pitanja profesionalne zajednice), kao i da se posebno proveri i javno obrazloži pitanje eventualnih sukoba interesa i političkih veza, naročito kod kandidata čije su biografije vezane za medije bliske vlasti ili za državne strukture. Na kraju, očekujemo da odluka bude obrazložena i zasnovana na javnom interesu, jer RTS nije ‘još jedan medij’, već servis svih građana i izbor direktora mora biti korak ka depolitizaciji, a ne nastavak postojeće prakse”, naglašava Filipović.

Iz NUNS-a ukazuju i na potencijalno još jednu pravnu zavrzlamu koja bi mogla i ovaj konkurs da košta novog poništavanja.

“Član 30 Zakona o javnim medijskim servisima propisuje da se Statutom bliže uređuju unutrašnja organizacija, način rada javnog medijskog servisa i njegovih organa, donošenje opštih akata, ovlašćenja u raspolaganju sredstvima kojima posluje, postupak imenovanja generalnog direktora, postupak i uslovi imenovanja i razrešenja glavnih urednika i direktora medija i druga pitanja značajna za rad i funkcionisanje. Isti član predviđa da na Statut saglasnost mora da da Savet REM-a, koji u punom sastavu ne postoji još od 4. novembra 2024. godine. Konkurs za direktora RTS-a jeste sadržao minimalne uslove koje propisuje novi Zakon o javnim medijskim servisima u članu 25, ali pravo pitanje je da li su kriterijumi za izbor usklađeni sa novim standardima nezavisnosti i odgovornosti, i da li će odluka o izboru generalnog direktora biti obrazložena i učinjena dostupnom javnosti, kako sada izričito nalažu član 19 stav 1 tačka 7 i član 24”, objašnjava Filipović.

Izbor upitan bez Saveta REM-a

Kolege iz Udruženja novinara Srbije (UNS) takođe ističu da je izbor direktora RTS upitan bez Saveta REM-a.

“Nažalost, izbor direktora RTS-a vrlo je upitan u trenucima kada nemamo Savet REM-a, koji je jedini nadležan da nam razjasni nelogičnosti koje prate ovaj proces i potencijalne neregularnosti. Od koga sada tražiti tumačenje da li su neki od kandidata u sukobu interesa, poput recimo Manje Grčić koja sada u javnosti slovi za favorita. Ne sporim njenu biografiju, ona je vodila više televizija i zaista ima najviše iskustva i kredibiliteta u ovom procesu sada. Ali, istovremeno ona je suvlasnica četiri televizije usko povezane sa državnim Telekomom i agencije Tanjug čiji servis koristi i RTS. S obzirom na to da je njena prijava prošla, logično je pitanje ko i kako procenjuje da li je to sukob interesa u najavi”, kaže za Nova.rs Olivera Milošević, potpredsednica UNS-a.

Ne zaboravimo da o direktoru javnog servisa sada treba da odlučuje i predsednik UO RTS-a koji je baš sa te pozicije bio kandidat za direktora, pa nije izabran, naglašava ona.

“UNS će pažljivo pratiti kako teče ovaj proces sa stanovišta zakonitosti i etike, jer je reč o jednoj od najodgovornijih funkcija u društvu, od čijeg izbora će zavisiti ne samo medijska slika Srbije i informisanje građana, već i šira društvena slika koja se prelama u ogledalu javnog servisa”, kaže Milošević.

Inače, u javnosti se spekuliše da je najveća favoritkinja za fotelju Dragana Bujoševića, upravo generalna direktorka novinske agencije Tanjug i suvlasnica televizije K1 Manja Grčić. U javnosti je poznata i kao dugogodišnja prijateljica i kuma Jovane Joksimović, a novinarsku karijeru započela je na BBC-ju.

Manja i Jovana

Poslednjih godina Grčić je u fokusu javnosti ponajviše zbog poslova, koje kompanija „Mayo public“, čija je vlasnica zajedno sa pomenutom kumom Jovanom Joksimović, dobija od režima. Tako je Nova.rs, u novembru 2025. godine, pisala da je preduzeće „Srbija voz“ u istom danu dodelio toj kompaniji dva milionska ugovora za “plasiranje i distribuciju informacija za javnost” i “održavanje društvenih mreža i izrada sadržaja”.

Ovo, podsetili smo, nije jedina državna firma od kojih je „Mayo public“ dobijala poslove u velikoj vrednosti. Među klijentima firme su i Telekom Srbija, eUprava, Dipos…Primera radi, ugovor sa državnim Diposom, 2022 godine, sklopljen je za sumu od oko 25.000 evra, za PR usluge. Iste godine, ova kompanija je organizovala korporativni događaj za Dipos i za to je plaćeno 14.300 evra.

Marketinška agencija “Majo public” u vlasništvu Jovane Joksimović i Manje Grčić, beleži rast u prihodima: tokom 2024. godine prihod je bio 782.393 evra, dok je prihod prethodne 2023. bio nešto više od pola miliona evra.

Osim nje, kandidat za direktora je i Dejan Stanković, poznatiji kao Kralj. Nekadašnji TV voditelj Stanković, poznat po rijaliti programima, sada je predsednik Hrišćansko-demokratske stranke u Briselu u distriktu Molenbeek, a 2024. godine bio je kandidat za Evropski parlament, kada je osvojio preko 11.000 glasova.

Inače, Upravni odbor RTS je od 10 prijava konstatovao da su validne one, koje su predali Manja Grčić, Dejan Stanković, Slađana Ivančević, Miloš Tanasković i Stanislav Veljković.

***