Značajno više privrednika spremno je da prijavi konkurentsku firmu koja posluje u sivoj zoni, nego što je to bio slučaj 2022. godine, pa je taj procenat za godinu dana porastao sa 25 do 32, pokazuju rezultati danas predstavljenog istraživanja građana i privrede o sivoj ekonomiji, koje je sproveo IPSOS.
Istraživanje je sprovedeno u junu i julu ove godine na 542 preduzeća u Srbiji.
Da je neformalno poslovanje neopravdano smatra 77 odsto ispitanih preduzeća, a da je opravdano samo četiri odsto. Devetnaest odsto preduzeća smatra da neformalno poslovanje raste u Srbiji, da opada njih 33 odsto, dok 31 odsto preduzeća tvrdi da je stanje nepromenjeno.
Dve petine preduzeća, značajno manje nego protekle godine, ne pruža usluge bezgotovinskog plaćanja.
Oko tri četvrtine, odnosno 77 odsto prometa ostvaruje se prodajom za gotovinu, a preostala četvrtina otpada na bezgotovinsko plaćanje.
PROČITAJTE JOŠ
Skoro 90 odsto onih koji svojim kupcima pružaju mogućnost bezgotovinskog plaćanja tvrde da je ono bar donekle pozitivno uticalo na poslovanje njihovog preduzeća.
Da su se uslovi poslovanja u Srbiji popravili smatra 16 odsto preduzeća, dok 51 odsto njih smatra da su uslovi ostali isti, a da su se pogoršali 30 odsto.
Na pitanje da li isplaćuju poreze i doprinose na zarade zaposlenih 85 odsto preduzeća je pozitivno odgovorilo, što predstavlja smanjenje u odnosu na 2022. godinu, kada je to tvrdilo 91 odsto ispitanih preduzeća.
Zaostatke u izmirivanju poreza i doprinosa prijavljuje sedam odsto preduzeća, neredovno izmiruje naknade tri, a ne izmiruje redovno jedan odsto.
Transakcije isključivo posredstvom tekućeg računa prijavljuje 79 odsto preduzeća, a da deo novca isplaćuje u gotovini prijavljuje 17 odsto njih. Više od dve petine preduzeća smatra da se u njihovoj delatnosti sav profit prijavljuje.
Zlatko Milikić iz GIZ rekao je da okosnicu Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje predstavlja postprogram, kroz koji se malim privrednicima, preduzetnicima i vlasnicima malih i mikro preduzeća nudi besplatna instalacija i korišćenje POS terminala i softverskih rešenja za onlajn plaćanje u trajanju od godinu dana uz istovremeno značajno sniženu trgovačku naknadu do maksimalno 0,99 procenata.
„Smatramo da bi mali privrednici korišćenjem subvencija iz POS programa i modernizacijom svog poslovanja, uvođenjem bezgotovinskog plaćanja dobili dobru priliku da vide kako bi se to odrazilo na njihovo poslovanje, na proširenje tog poslovanja i na povećanje broja njihovih kupaca, ali i na njihovo zadovoljstvo“, kazao je Milikić.
Prema njegovim rečima, cilj je da za vreme trogodišnjeg trajanja POS programa bude opremljeno dodatnih 25.000 mesta širom Srbije na kojima bi građani mogli da plaćaju i bezgotovinski.
Predstavnica Ministarstva finansija Ana Jović rekla je da je siva ekonomija fenomen za koji ne postoji jednostavan metod za njeno utvrđivanje, već da se ona utvrđuje na osnovu više parametara, navodeći da treba da se više razgovara sa ljudima i da se podiže svest građana.
Predstavnica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Juliana Ustjugova rekla je da je u decembru 2022. godine situacija bila teška u Evropi kada je MMF sklapao aranžman sa Srbijom, da program ide dobro i da su u toku pripreme za novu misiju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar