Sve je počelo sa poskupljenjem goriva: Istraživanje otkriva kako je došlo do rasta cena hrane u Srbiji

Prehrambena i energetska kriza u svetu traju od 2022. godine, a na to nije ostalo imuno ni tržište hrane u Srbiji. Rat u Ukrajini, sankcije koje su uticale na tržište energenata, rast cena đubriva i efekti klimatskih promena zajednički su stvorili pritisak na domaće proizvođače i potrošače, piše u istraživanju “Uticaji globalnih faktora na skok cena hrane u Srbiji 2022-2025", iza kog je stala firma Lidington Research.

Uticaj energenata

Sa početkom rata u Ukrajini i naglim porastom cena energenata, došlo je do značajnog rasta cena ne samo na globalnom nivou, već i u Srbiji. Rast cena goriva od 2022. godine pokazao je u kojoj meri je domaća poljoprivreda u Srbiji zavisna od energenata i kako cene hrane rastu zajedno sa promenama u energetskom sektoru.

Rast cena goriva doveo je do porasta troškova proizvodnje hrane, setve, žetve, pa onda i distribucije i transporta robe, a na sve to su se lančanom reakcijom nadovezivali i troškovi đubriva i električne energije, koji su takođe rasli. Ispostavilo se da je svaka karika u procesu proizvodnje povezana sa cenama goriva i jasno se videlo kako energenti značajno utiču na cenu hrane.

U studiji se navodi da je Srbija, kao i mnoge zemlje regiona, uvozno zavisna od derivata nafte, pa svaka promena globalnih cena nafte neposredno pogađa domaće tržište.

Kako se kod nas 80 odsto poljoprivredne mehanizacije oslanja na dizel, jasno se videlo kako poskupljenje goriva veoma brzo povećava troškove obrade zemlje, setve i žetve.

NBS u svojim podacima ističe da su gorivo i hrana bili glavni pokretači inflacije. Vlada Srbije je u avgustu 2025. godine najavila set mera kako bi došlo do smanjenje cena osnovnih prehrambenih proizvoda, među kojima je i ograničenje trgovačkih marži na najviše 20 odsto za oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije.

Mere su obuhvatile osnovne životne namirnice poput hleba, mesa, ulja, mleka, jaja, testenina i drugih proizvoda koji čine temelj potrošačke korpe. Pored ograničenja marži, najavljeno je i donošenje posebne uredbe kojom će se regulisati sprovođenje ovih mera, ali i intervencije usmerene na stabilizaciju cena električne energije i ogrevnog drveta.

Vlada Srbije je već u martu 2022. donela Uredbu o ograničenju visine cena derivata kojom je cena derivata fiksirana i revidirana svake nedelje, kako bi se izbegla nestašica.

Kako se navodi u studiji, zamrzavanje cena, međutim, donelo je nove probleme. Distributeri i uvoznici goriva više nisu mogli da prenesu realne troškove nabavke na tržište. Ovo je posebno pogodilo manje pumpe u unutrašnjosti zemlje.

Prof. dr Goran Radosavljević sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju je u intervjuu za studiju naveo kako se najveći deo prihoda troši na energente, hranu i stanovanje, kao i da su upravo te kategorije proizvoda i usluga u prethodnom periodu najviše poskupele.

“Pre pandemije, 2019. godine, prosečne cene hrane u Srbiji iznosile su oko 73–74 odsto proseka Evropske unije. Već 2023. godine bile su na 98 odsto, a danas verovatno preko 100 odsto proseka EU. Istovremeno je ekonomska snaga građana porasla tek sa 42 odsto na oko 50 odsto evropskog proseka. Drugim rečima, cene su prestigle zarade: dohodak nominalno raste, ali realni standard opada", naveo je on.

"Uvezena inflacija" i sankcije NIS-u

Uticaj goriva na poskupljenje cena namirnica ne pogađa samo proces proizvodnje. To se odrazilo i na transport, što podrazumeva i dopremanje đubriva, semena, pesticida, hrane za životinje i, na kraju, prevoz gotovih poljoprivrednih proizvoda do silosa, prerađivača i tržišta.

"Kriza koja je usledila 2022. godine izazvala je značajan rast cena ne samo na globalnom nivou, već i u Srbiji. Značajan deo domaće inflacije imao je karakter tzv. 'uvezene inflacije', budući da su rast cena uvoznih proizvoda i poremećaji u međunarodnim lancima snabdevanja direktno uticali na domaće tržište. Srbija se i dalje suočava sa izazovima u obezbeđivanju energenata neophodnih za privredu, pre svega nafte i gasa. Uvoz iz Rusije, koji je ranije bio najpovoljniji, sada je ograničen, dok su alternativni izvori znatno skuplji. Sankcije NIS-u će uticati i na smanjenje naše konkurentnosti i na pad izvoza poljoprivrednih proizvoda u EU", izneo je svoj stav u intervjuu za studiju profesor dr Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Uticaj monetarne i fiskalne politike

Izbijanje pandemije koronavirusa početkom 2020. godine je, osim zdravstvene krize, dovelo do snažnog udara na privrednu aktivnost. Na ovo ni Srbija nije ostala imuna. U studiji se navodi da je ekonomski pad bio uglavnom posledica restriktivnih mera uvedenih radi suzbijanja širenja zaraze. Došlo je do poremećaja redovne privredne aktivnosti, kako na strani potrošnje, tako i na strani ponude. Ovakav udar krize zahtevao je snažnu reakciju ekonomske politike, navodi se u studiji.

Centralne banke su počele da spuštaju referentne kamatne stope, kako bi podržale privredu koja je bila u padu, pa je tako NBS u 2020. godinu ušla sa stopom od 2,25 odsto. Sa izbijanjem pandemije, centralna banka ubrzava popuštanje monetarne politike, te krajem iste godine kamatna stopa dostiže 1 odsto i na tom nivou ostaje tokom čitave 2021. godine, ističe se u studiji.

Vlada Srbije usvojila je izdašne fiskalne pakete kako bi pružila podršku privredi i stanovništvu. Glavne stavke bile su odloženo plaćanje poreza i pokrivanje troškova zarada za privatni sektor, kao i direktne isplate novčane pomoći građanima. Iako se efikasnost pojedinih ekonomskih mera u Srbiji može dovoditi u pitanje, monetarne i fiskalne politike su, globalno posmatrano, tokom 2020-2021 nesumnjivo išle u pravcu nižih kamatnih stopa i većih budžetskih deficita, navodi se u studiji.

Centralne banke i vlade država u okruženju su takođe sprovodile ekspanzivne politike. One su doprinele snažnom rastu cena hrane u tim zemljama, što se zatim kroz uvoz prehrambenih proizvoda, prelilo na Srbiju, navodi se u studiji.

Rast cena hrane u Srbiji dostigao je maksimum od 27,2 odsto u martu 2023. godine i od tada se on kreće silaznom putanjom. Do kraja godine, rast cena prehrambenih proizvoda spušta se ispod dvocifrenog nivoa i dostiže 8,5 odsto u decembru. Od kraja 2024. Srbija ponovo počinje da beleži ubrzani rast cena hrane.

"Ono što podaci jasno pokazuju jeste da je do obuzdavanja rasta cena hrane došlo značajno ranije u Evropi nego što je to slučaj sa Srbijom. Deo razloga za to može ležati u tome što je Evropska centralna banka sa monetarnim zatezanjem, pre svega povećanjem ključnih kamatnih stopa, počela u julu 2022. godine, kada je rasta cena hrane u Evrozoni iznosio 9,8 posto", naveo je u intervjuu za studiju istraživač saradnik Vasko Kelić, iz Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.

On se osvrnuo i na poteze NBS.

"S druge strane, Narodna banka je sa sličnim merama krenula u aprilu iste godine kada je već bilo dopušteno da rast cena hrane dosegne nivo od visokih 16 posto. Kasno reagovanje NBS koje se poklopilo sa čekanjem da prođu aprilski izbori iz 2022. godine dovelo je do toga da se inflacija u Srbiji u dovoljnoj meri zavrti i posle postane veći izazov za spuštanje u granice cilja", istakao je on.

Rast cena đubriva

Srbija je u ovoj oblasti u nezahvalnoj poziciji pošto zavisi od uvoza i izvora koji su bili obuhvaćeni sankcijama (Rusija, Belorusija), i zavisi od cene gasa kao osnovne proizvodne sirovine, navodi se u studiji. Globalni skok cena đubriva se odvijao u periodu od 2021. do 2025 godine i predstavlja jedan od ključnih pokretača inflacije kada su cene prehrambenih proizvoda u pitanju. Ovaj uticaj je bio istaknut u regionima koji su usko povezani sa evropskim poljoprivrednim tržištima, što je i slučaj sa Srbijom.

Sa druge strane, Evropa je iz godine u godinu suočena sa sve brže rastućim temperaturama, a 2024. proglašena je kontinentom sa najvećim temperaturnim rastom. Kako se ističe, 2022. godinu je obeležila najintenzivnija suša u modernoj evropskoj istoriji.

“Suša u Srbiji poslednjih godina predstavlja obrazac koji se ponavlja. Intenziteti su različiti, kao i dužine trajanja, pa se od meteorološke pojave brzo pretvara u poljoprivredni i ekonomski problem”, navodi se u studiji.