Sumnjiva privatizacija i neizvesna budućnost Instituta Jaroslav Černi

Podsetimo, Ministarstvo privrede donelo je odluku da Institut vodoprivrede „Jaroslav Černi“ bude prodat konzorcijumu koji čine Milenijum tim i sedam direktora iz Instituta. Jedan deo stručne javnosti već neko vreme tvrdi da ta institucija ne bi smela da se privatizuje ni pod kojim uslovima.„Institut Jaroslav Černi je brinuo o vodi, o kvalitetu vode, zaštiti vode i zaštiti od voda. Zato se i donesenom odlukom (o pivatizaciji) ugrožava sve ono što je bitno za život u našoj zemlji. Radi se o brizi protiv poplava, zaštiti vode za piće, istraživanja tehničkih voda, voda za akumulacije… Sve to sada dolazi u privatne ruke. A kada dođe do privatnika u prvom planu je profit, nije javni interes“, upozorava Branislav Božović.Zorana Novakovića razgovor oko ove privatizacije podseća na – čitulju."Jaroslav Černi je biser naše nauke i našeg znanja i ono što je najvažnije , naše budućnosti“, kaže on i dodaje da je ova institucija bila veoma poznata i priznata u čitavoj Evropi.Govoreći o broju zaposlenih, Novaković kaže da je bilo 150 mladih inženjera. Dodaje da su oni radili u fantastičnoj atmosferi, u kojoj su oni pronalazili „svoj put“ i imali podršku kompletnog menadžmenta.Na pitanje šta sada, kada dođe novi vlasnik, da li će on otpustiti ove stručnjake, odgovara: „Naravno. U Sofiji je napravljen parking od Instituta. On je privatizovan i uništen. Privatniku se više od Instituta isplatilo da naplaćuje dva leva parking."Ne znam na koji način se stiglo do cene od dva i po miliona evra", kazao je Novaković.Ivan Ninić napominje da će se u narednom periodu pokazati šta je prava namera kupovine Instituta Jaroslav Černi.„Mislim da je, sa jedne strane, obrt novčane mase koja cirkuliše u jednoj uskoj interesnoj grupi okupljenoj oko Milenijum tima, u sprezi sa vrhom države. Sa druge strane da se sruše neke formalne barijere koje sam taj Institut može da predstavlja. Pomenimo samo projekte Novi Sad na vodi, Makiško polje, Rio Tinto, studije za metro… Suštinski se postavlja pitanje šta je to. Mislim da su laboratorijski strogo kontrolisani uslovi prelivanja javnog novca u privatne džepove“, ocenio je Ninić.Precizira da je Institut akcionarsko društvo, kao i da je predmet privatizacije 92 odsto kapitala, čiji je vlasnik bila država, a ostalih osam odsto je pod kontrolom fizičkih lica."Procenjena vrednost je 2,8 miliona evra, što i stručlnjaci smatraju niskom cenom", kaže on i izražava sumnju zbog početne cene od 2,5 miliona evra, jer nije poznato ko je vršio procenu kapitala kao ni šta je sve ušlo u tu cenu.Objašnjava da te detalje ne zna čak ni Savet za borbu protiv korupcije, kao i da će, prema najavama, ovo telo objaviti „analizu koruptivnih aspekata“, odnosno štetnosti same privatizacije“.Kaže da je Vlada Srbije u decembru prošle godine objavila da je donela odluku o privatizaciji, a da se u maju objavilo dostavljanje pisama o namerama.Ninić ukazuje da se tokom procedure privatizacije „pojavio paradoks koji do sada nije viđen“.„Hajde da prodamo Institut za radiologiju“„Zaposleni u Institutu dobijaju pismo koje su mediji objavili, od šest izvršnih direktora i generalnog direktora, gde u finišu dostavljanju ponuda, priznaju zapravo da su formirali konzorcijum i daju zajedničku ponudu za kupovinu sa Milenijum timom“, kaže Ninić i dodaje da je „favorizacija „Milenijuma“ trajala od januara do kraja procesa privatizacije.Konstatuje da se i nakon proglašavanja Milenijum tima i konzorcijuma direktora za prvoplasiranog u postupku privatizacije, ne zna prava cena po kojoj je privatizovan.Branislav Božović napominje da je voda nacionalno blago, a da se mi polako pretvaramo u društvo koje vodu i njene resurse posmatra kao bogatu robu, koju može da privatizuje.„Zbog toga stradaju čitave nacije. Mi smo na tom putu da sutra, s obzirom na način rada u funkciji projektovanja profita i uz subvenciju države, dolazimo do situacije da će voda biti sve skuplja“, kaže Božović.On upozorava da se u posedu Instituta nalazi i određena dokumentacija koja je od izuzetnog značaja za državu i da pojedina dokumenta imaju status državne tajne.„To dolazi u status državne ili voje tajne, jer su rezerve voda i kapaciteti voda, podaci koji predstavljaju kapital jednog naroda“, ističe Božović.Zoran Novaković ističe da javnost još uvek ne zna „šta je Milenijum spremio, niti šta će sa tim da radi kao vlasnik toga“.Ivan Ninić ukazuje da su prilikom privatizacije postavljena samo dva kriterijuma koji su trebali da budu ispunjeni.„Jedan kriterijum je da je kupac imao u poslednjih tri godine godišnji promet od preko 30 miliona evra. Drugi kriterijum je da je poslovao pozitivno. Što znači da ćemo sutra da dođemo u situaciju da neki genije kaže: ‘Hajde da prodamo Institut za radiologiju, Institut za kardiovaskularne bolesti, Institut za onkologiju’! I doći će neki Arapi ili Milenijum tim, pošto niko drugi ne može. Doći će i kupiće. Pa da li je to odgovorna nacionalna politika“, zapitao je on.Božović predviđa da će se u slučaju Instituta „Jaroslav Černi“ desiti situacija kao što se dogodila sa zemljištem PKB-a."Kupovaćemo opet ono što smo kupovali za jeftine pare arapskoj kompaniji, da bi izgradili auto-put. Tako će biti i sa „Černim“. Država će opet kupovati Černi, da bi mogla da funkcioniše normalno, jer nećemo imati institucije da se bave nečim što je vrhunki resurs", zaključio je Božović.Bonus video: U čemu je interes prodaje Instituta "Černi".

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=uemujejavniinteresprodajeinstitutazavodoprivredujaroslaverni-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2520177"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram