0
Vlada Srbije usvojila je Strategiju razvoja startap ekosistema za period od 2021. do 2025, kojom je predviđeno uvođenje sadržaja o startap preduzetništvu na svim nivoima obrazovanja, kao i unapređenje infrastrukturne i programske podrške startapovima, naročito u ranoj fazi razvoja, kao i unapređenje mehanizama kojim bi se oni finansirali.
Vlada Srbije usvojila je Strategiju razvoja startap ekosistema za period od 2021. do 2025, kojom je predviđeno uvođenje sadržaja o startap preduzetništvu na svim nivoima obrazovanja, kao i unapređenje infrastrukturne i programske podrške startapovima, naročito u ranoj fazi razvoja, kao i unapređenje mehanizama kojim bi se oni finansirali.
„Strategija je dobar prvi korak u unapređenju ekosistema startapa, u njoj se nalaze inicijative države, ali i nekih privatnih kompanija, i vrlo je važna jer se u zakonu o inovacionim delatnostima koji bi uskoro trebalo da bude usvojen i strategiji prvi put definišu neki pojmovi, konačno je definisano šta je to startap, šta je „jednorog“, šta su biznis anđeli“, kaže za Danas Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.
Ona napominje da su sada jasno definisani kriterijumi i startapom se smatra novoosnovani privredni subjekt koji ima potencijal brzog i velikog rasta. Strategija definiše i šta treba konkretno da se uradi da bi se ekosistem unapredio, a njome je plan da se Srbija koja je još u najranijoj fazi aktivacije prebaci u drugu fazu – globalizacije, u kojoj bi trebalo da dođemo do toga da imamo od 800 do 1.200 startapova. Za sada ih ima manje, ali to je cilj koji je dostižan. Potencijal Srbije je veliki, a još pre tri godine je, kako kaže, globalni startap DŽinom (Genome) prepoznao ekosistem Beograda i Novog Sada na globalnoj mapi startapova.
PROČITAJTE JOŠ
„Koliko je sada startapova ne zna se, jer se u APR ne registruje tako, i to treba da se promeni i to je previđeno nacrtom zakona o inovacionoj delatnosti“, ističe Đorđević.
Pet je posebnih fokusa u nedavno usvojenoj Strategiji, naglašava ona, jedan je na obrazovanju, drugi na infrastrukturi i podršci startapovima, a treći na finansiranju.
„Tu ima dosta prostora za unapređenje, jer sada trenutno niko nije spreman da investira u nekog ko je na samom početku jer je tu rizik veliki. Zato je takvim biznisima potrebna pomoć i strategija kaže da treba da bude više državnih programa koji bi dali bespovratna sredstva za finansiranje startapova u ranoj fazi“, kaže Đorđević.
Bitno je da ima više primera dobre prakse, onih koji su spremni da ulože svoj novac u startap, a važno je i da investitori, kako kaže, vide da imaju opciju da ulažu u ovakve biznise, jer ulaganje u njih je dobro jer iako je veći rizik veća je i mogućnost dobiti.
„Jedna od mera je da se povećaju bespovratna sredstva u toj ranoj fazi, druga da se razvije tržište preduzetničkog kapitala, to su ti alternativni načini finansiranja i da se napravi zakonodavni okvir za grupna finansiranja“, objašnjava Irena Đorđević šta su prioriteti u Strategiji kada se radi o finansiranju.
Startapovi i mali biznisi imali su ranije pregršt primedbi na procedure, ali i na poreska opterećenja. Đorđević kaže da su oni baš na tu temu razgovarali sa predstavnicima nekih od startapova i da su im oni rekli da je to problem, ali da postoji i njihova nedovoljna informisanost o tome šta sve postoji i može da se koristi.
„Kreiran je čitav set poreskih podsticaja, ali se oni ne koriste u očekivanoj meri. Ukoliko osnujete startap pet godina imate poresko oslobođenje na vašu zaradu ukoliko je ona do 150.000 dinara. Ali to ne koristi puno ljudi. Od januara, kada stupi zakon na snagu, za zaposlene u kompaniji koji se bave istraživanjem i razvojem imate poresko oslobođenje na zarade i doprinose do 70 odsto“, ističe Đorđević.
Direktor platforme Ventu.rs Luka Pejović kaže da je najveći problem to što smo mi kao država odsečeni od najvećih tržišta, a svako ko hoće da pravi uspešan startap mora da izlazi na strana tržišta.
„Takva strategija ako se sprovede imaće pozitivne efekte, ali najveći problem je nešto što je van kontrole države, jer jako je teško da ja znam šta je to što neki Amerikanac želi da koristi“, ističe Peović.
Zato je, kako kaže, bitna promocija, u smislu pospešivanja saradnje domaćih i stranih kompanija. On navodi primer Danske koja ima u Silicijumskoj dolini svoju tzv. ambasadu za njihovu IT industriju, gde svaki startap iz Danske dođe i tu radi nekoliko meseci i proba da nađe partnera, finansijera, klijente.
Na primeru Ventu.rs, platforme koja je prošle godine osmišljena da pomogne razvoju startapova tako što će ih povezati sa potencijalnim investitorima, Pejović kaže da je za sada glavni zaključak da su male kompanije u Srbiji često nespremne za bilo kakvo finansiranje i da na tome treba poraditi.
BONUS VIDEO: Da li je starijima od 70 godina potreban posao da bi preživeli?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
