Marže u trgovinskim lancima više nisu ograničene: Hoće li cene hrane ponovo skočiti

Na predlog predsednika Aleksandra Vučića država je uvela trgovinske marže koje su bile na snazi šest meseci. Građani efekat nisu osetili, a pojedini trgovinski lanci zatvarili su pojedine objekte. Delez je zbog ograničenja marži pred Vašintonskom arbitražom tužio državu Srbiju.

Sa druge strane, potrošači bi sada mogli da osete efekte isteka Uredbe o ograničenju marže.

Portal Nova je kontaktirao najveće trgovinske lance - Maksi, Univereksport, Ideu, vero i Lidl sa pitanjem da li će posle isteka Uredbe skočiti cene proizvoda čije su marže bile ograničene, ali nam je stigao samo jedan odgovor.

Trgovinski lanac Lidl nas je uputio na zvanično saopštenje u kome navode da nastavljaju politiku trajno niskih cena.

"Mi smo trgovinski lanac koji bira da ne prati uobičajene prakse, već da kroz sopstven uefikasnost investira u dugoračan odnos sa potrošačima. Bez obzira kako se tržišni uslovi menjaju, naš fokus na 'niske cene svaki dan' ostaje nepromenjen", rekao je Nikola Balaban, član Uprave Lidla Srbija.

Stručnjaci navode da je eventualni rast cena u trgovinskim lancima pitanje za trgovce. Ipak, ekonomista Goran Radosavljević navodi za Nova.rs da bi poskupljenje energije, nafte, radne snage, transporta, ipak moglo da izvrši pritisak i da dovede do novog skoka cena.

"Iskren da budem, ne očekujem da sada cene nešto značajno porastu u nekom kratkom roku jer mislim da su trgovci u nekom prethodnom periodu prilično baždarili svoje cene na neki način, tamo gde su morali malo da spuste cene, da su na drugoj strani podigli. Cene su već prilično visoke, tako da će malo i oni da gledaju šta je kupovna moć stanovništva", rekao je on.

Dodao je i da je Vlada zapretila na neki način da ukoliko primeti da će doći do povećanja da oni mogu da donesu ponovo uredbu za par dana. Međutim, napominje da je sada nastao problem druge vrste.

"Ono što se u međuvremenu desilo, jeste da je porasla cena transporta i energije. Imamo i novu krizu u energetskom sektoru, a to bi moglo da se prelije i na cene ovih proizvoda. Tu nije sada ključno pitanje šta će uraditi trgovci, već ovi u lancu pre njih, dakle proizvođači i distrbuteri i slično. Oni će verovatno morati da koriguju cene, a ako oni koriguju, onda će se i ceo lanac korigovati. Ne bih ja u kratkom roku očekivao neki bum i podizanje cena na neki nivo, jer su cene i pre ovoga bile značajno povećane, a od 2022. godine ovde cene hrane značajno rastu", rekao je sagovornik Nova.rs.

Smatra da u nešto malo dužem roku neće moći da se prevaziđe ovaj pritisak koji dolazi iz energetskog sektora, a onda posledično i transporta, što bi moglo da pogodi tržište.

Iako je iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine najavljeno je da bi do kraja marta trebalo da se usvoje tri zakona koja će uvesti red na tržištu, Radosavljević ističe da već postoji zakon na tržištu koji treba da uvede red, a to je Zakon o zaštiti konkurecije.

"Ako vi taj zakon koji postoji već 15-ak godina i više i Komisija za zaštitu konkurencije, koja bi trebalo da radi svoj posao, a ne radi, onda možete da donesete još 30 zakona i ukoliko ih ne implementirate, to neće reštiti nikakav problem. Evropa je to rešila na jednostavan način, mi se usklađujemo sa tim, pa smo doneli Zakon o zaštiti konkurencije, formirali smo komisiju koja bi trebala da se bavi ovakvim stvarima. Ovo je u potpunosti njena nadležnost", rekao je on,

Dodaje da postoji dovoljno mehanizama da se red na tržište unese, ukoliko postoji neki nered, pošto ni to nije zvanično utvrđeno.

Kada je reč o uredbi koja je prestala da važi 1. marta ove godine, naš sagovornik dodaje da ona jeste ispunila svoju svrhu ako je bio cilj da se zaustavi rast cena, ali da ono što je učinjeno u prošlosti, ova uredba nije to mogla da ispravi.

"Njen cilj je bio da zaustavi dalje rast cena i on je jeste u nekom kratkom roku to zaustavio. Međutim, posledice povećavanja cena mi trpimo. Ako pogledate Eurostatove podatke, Srbija je pre kovida bila na nekih 73 odsto prosečne cene hrane Evrope, a onda smo došli na blizu 100 odsto prema podacima iz 2024. godine. Verovatno smo do sada prešli 100 odsto. Cene hrane su porasle i ne postoji mehanizam kojim ćete to sada da vratite na početak", istakao je on.

Naglasio je da dok je Uredba bila na snazi da su neke druge cene su porasle.

"Cena struje je otišla nekoliko puta, naftni derivati, onda cene transporta, radna snaga je poskupela, pa sam siguran da to da izvrši dodatni pritisak i da se prelije na tržište hrane", rekao je on.

Tu se osvrnuo i na trenutnu situaciju kroz koju prolaze proizvođači mleka i ostali poljoprivrednici.

"Mi se žalimo na cene nekih proizvoda, a proizvođaći mleka ne mogu da prežive. Proizvođači svinja su u istom problemu. Juče jedan gospodin kaže svinje su koštale 250, a sad koštaju 100 dinara kilogram, a cene nikad skuplje. Znači nešto nije u redu u tom lancu vrednosti, čime bi stvarno Komisija za zaštitu konkurencije trebalo da se bavi. Ako se ona time ne bavi, ne postoji taj drugi zakon koji će to da reši, ako nema volje da se to reši", zaključio je Radosavljević za Nova.rs.