Šoškić: Dolazak NBS pod sekundarne sankcije bio bi jako loš, naše devizno tržište bi došlo pod znak pitanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da će Srbija opravdati očekivanja MMF-a i Svetske banke i po stopi rasta u narednih pet godina biti jedna od vodećih zemalja u Evropi. Šoškić kaže da je dobro imati optimistične misli i deliti ih sa drugima, ali da su ekonomske perspektive Srbije prilično sumorne, piše N1.

"Mi smo svedoci da poslednjih deset godina unazad slušamo priču o nekom zlatnom dobu i ekonomskom tigru, na kraju vidimo da se fabrike zatvaraju i da je situacija prilično sumorna što se tiče ekonomskih perspetktiva naše zemlje. Imamo pad stranih direktnih investicija ove godine, zatim imamo jaz između uvoza i izvoza koji i treba pokrivati, znači raste nam takozvani deficit u tekućem delu platnog bilansa", kaže Šoškić i navodi da su zemlje centralne Evrope odavno zatvorile taj ekonomski jaz.

On za N1 kaže i da se na slučaju NIS-a videlo da se ponašamo kao da ne umemo da planiramo i predviđamo kao država.

"Onog momenta kad se ispostavilo da prodaja kontrolnog paketa akcija u našoj naftnoj kompaniji nije bila praćena odgovarajućim projektom koji je bio najavljivan, a vezan za tu prodaju, mi smo trebali da kao država postavimo pitanje tog ugovora prema stranom partneru još početkom 2012/2013. godine", navodi Šoškić dodajući da se to naročito odnosilo kada su uvođene sankcije Rusiji nakon početka rata u Ukrajini.

Situacija da će eventualno doći do sekundarnih sankcija prema NBS je vrlo ozbiljna, smatra profesor.

"To je neprihvatljivo da se mi nađemo u toj vrsti rizika, jer to može da dovede do ozbiljne destabilizacije domaćeg finansijskog i privrednog sistema. To je nešto što ne bismo smeli da dozvolimo", ističe Šoškić.

Profesor navodi i da su šanse da se sekundarne sankcije dese prema poslovnim bankama sa sedištem u inostranstvu vrlo ograničene.

"Verujem da su one sklone da vode računa da ne dođe nijedna komponenta iz njihovih matičnih banaka u situaciju da mogu doći pod udar američkih sankcija. Te sankcije su vrlo značajne i teške jer počivaju na sposobnosti Amerike da onemogući pristup dolaskom tržištu i dolaskom kliringu i saldiranju - što nijedna banka ne želi sebi da učini, jer to bi bio direktnom u poslovnom smislu krah, debakl i ulazak u poslovne gubitke", kaže Šoškić.

Dolazak NBS pod sekundarne sankcije bilo bi jako loše i značilo bi da NBS praktično u međunarodnim odnosima više ne može slobodno, u celini ili možda uopšte da raspolaže sa svojim depozitima u dolarima i hartijama od vrednosti izraženim u dolarima, ali potencijalno i drugim sredstvima i računima, objašnjava Šoškić.

"Sve poslovne banke sa kojima sarađuje NBS su veoma osetljive na to što se kaže iz američke administracije i ako oni vas stave na tu listu da vaši računi treba da budu zamrznuti i da se ne može s njima raspolagati. To su ogromne konsekvence za NBS. Naše devizno tržište bi došlo pod znak pitanja i odvijanje međunarodnog platnog prometa takođe", navodi on.

Na pitanje da li je uslov da ne dođe do sekundarnih sankcija to da se reši problem NIS-a, Šoškić navodi da pretpostavlja da jeste jer nemamo neki zvaničan dokument u kom se to traži, ali da taj zaključak proizilazi iz onoga što čujemo u javnosti.

Ostatak teksta čitajte na N1.