Sad znamo pravi razlog zašto nam iz Evrope sve češće vraćaju hranu: Evo šta sve jedemo, a EU neće ni da pogleda

Zakon o bezbednosti hrane koji se primenjuje u Srbiji nije usklađen sa zakonima Evropske unije – i verovatno se u tome krije razlog što se hrana proizvedena u našoj državi često vraća sa  Hrvatskom, članicom EU, odnosno ne može da se izveze, jer ne ispunjava standarde koji se tiču bezbednosti namirnica.To je zaključak iz Bele knjige za 2023. godinu, koji je izveo Savet stranih investitora.

Za mesec dana vraćena tri kontingenta hrane

U poslednjih godinu dana čak 18 puta je vraćena hrana iz Srbije sa granice, a u poslednjih mesec dana tri puta - vraćeni su keks, karfiol i sirni namaz.  Analizom je utvrđeno da sadrže nedozvoljene i potencijalno opasne supstance.Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) objavio je da su 9. novembra na karfiolu koji je proizveden kod nas pronađeni ostaci pesticida fluazifop, koji nije nužno opasan, ali prevelika količina može da izazove probleme centralnog nervnog sistema poput pospanosti, vrtoglavice, gubitka koordinacije i umora, te je kontigent robe uništen.

RASFF je 2. novembra objavio i da je u keksu iz Srbije pronađen titanijum dioskid, koji se koristi zbog belog pigmenta, prvenstveno u kozmetici, proizvodnji plastike, ali i za obeležavanje belih linija na teniskim terenima. Njegovu upotrebu u hrani EU je zabranila početkom 2022. godine, jer se sumnja da može da izazove rak.Takođe, 20. oktobra je u sirnom namazu iz Srbije pronađen aflatoksin M1, za koji postoji verovatnoća da je kod ljudi kancerogen, s obzirom na to da je kancerogenost dokazana kod životinja.Vraćanje sa granice, te nemogućnost izvoza, postala je učestala pojava. Samo od početka ove godine, vratili su nam još i čips, voće, povrće…

Od početka godine nam 18 puta vratili robu

Prvi put je u javnosti odjeknula vest o kancerogenim materijama, i to u čipsu, tek u avgustu ove godine. Ovaj proizvod nismo mogli da izvezemo jer je u njemu pronađen visok nivo akrilamida, za koji se procenjuje da, ukoliko se unosi ishranom, može da poveća rizik od razvoja raka.Pre toga, od početka godine do avgusta, čak 10 puta su kontigenti srpske robe zaustavljeni, a svaki put ustanovljeno je da roba sadrži nešto što je opasno po zdravlje. Vraćane su nam breskve, nektarine i jabuke pune pesticida, stočna hrana puna najtoksičnijeg aflatoksina B1, dimljeni losos u kojem se nalazila bakterija koja izaziva ozbiljne bolesti nervnog sistema, kikiriki za koji nije postojala sva zdravstvena dokumentacija neophodna za izvoz u države EU, zamrznute jagode sa previše metala kadmijuma koji u prevelikim količinama može da ima kancerogeno dejstvo, biljni liker zbog nedozvoljenih aditiva…Takođe, nismo mogli da izvezemo ni krastavac u kojem je pronađen fungicid, suve šljive na kojima je pronađena buđ, ali ni papirne slamčice.

Niko ne kontroliše šta je na rafovima

Potrošačima u Srbiji ipak nije najveća briga što neko nije mogao da izveze voće. Veća je briga to što nije jasno ni gde vraćena i potencijalno opasna roba završi, da li se zaista uništi kako tvrde nadležni ili se na kraju nađe na rafovima domaćih marketa.“Sasvim je logično da se potrošači zapitaju kakvu hranu jedu. Kod nas ne postoji sistemska kontrola, i to ne samo mikrobiološka, već i kontrola kvaliteta, recimo ne proverava se da li voćni sok, na čijoj ambalaži piše da sadrži 50 odsto voća, zaista sadrži toliko, i to nam fali, takav nadzor tržišta”, kaže za "Novu" Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS).

Prema njegovim rečima, često vraćanje hrane sa granice može da bude posledica neusklađenosti zakona u Srbiji i EU.Nikolić za "Novu" kaže da ne razume zbog čega proizvođači ne poštuju propise država u koje izvoze, jer je sasvim logično da će, ako sve bude kako treba, pa se proizvodi izvezu, oni imati zaradu.“Oni znaju gde će izvesti proizvode i moraju da shvate da im tržište EU nudi mogućnost da budu konkurentni i ostvare dobru zaradu. A da biste to shvatili, ne treba vam nijedan zakon. Još jedna razlika u EU i kod nas je rok trajanja zamrznutog mesa, kod njih je šest meseci, a kod nas godinu dana”, kaže Nikolić.

On kaže da je onda sasvim logično postaviti pitanje zbog čega za iste proizvode postoje rokovi trajanja.“Tako je moj savet potrošačima da pažljivo gledaju zemlju porekla na namirnicama, pogotovo na mesu, pa da recimo probaju da izbegnu kupovinu mesa iz Španije, kojeg kod nas ima dosta, jer postoji mogućnost da je prošlo tih šest meseci koje je EU propisala”, savetuje naš sagovornik.BONUS VIDEO Kako pesticidi utiču na zdravlje?