Rat za zemljište od milijardu evra na Zlatiboru: Svoj deo kolača traže i stari vlasnici, pokrenuli postupke pred Agencijom za restituciju

U proteklih nekoliko dana u fokusu javnosti našlo se 2.213 hektara zemljišta na Zlatiboru, čija je vrednost čak četiri milijarde evra. Naime, predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović optužio je biznismena Radoja Cvetića, odnosno njegovu firmu PK Zlatibor, da uzurpira ovo javno zemljište i da želi da ga prisvoji.

Međutim, ispostavilo se da deo pomenutog zemljišta pripada porodicama koje su se obratile Agenciji za restituciju i koje zahtevaju da im se ono vrati ili da bude adekvatno plaćeno.

“Dosta ljudi potražuje to zemljište, najmanje desetak porodica, a ima ih stotine koji su naslednici i drugih delova zemlje na Zlatiboru. Nekima su pojedini delovi vraćeni pre nekoliko godina, ali Stamatović se očigledno na to ne obazire, niti na druge delove planine, pa je tako i jedan od stubova za gondolu stavljen na privatno zemljište”, kaže za Nova.rs Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Bez lokalne samouprave, naglašava on, niko ništa ne sme da gradi, a u zavisnosti od njihove zamisli nešto može biti bezvredno ili jako vredno.

“Stamatović na delu zemljišta u tih 2.213 hektara pominje i aerodrom i sve ono što povećava cenu. Možda planiraju da urade konverziju kompletnog zemljišta. Poenta priče je da oni svi ignorišu ljude koji su naslednici zemlje, kao da uopšte ne postoje”, objašnjava Antić.

Inače, porodice potražuju po nekoliko desetina hektara, a svi su prijavili Agenciji za restituciju zemljište koje im je oduzeto.

“Ta zemlja je ogroman i vredan prostor. Znam da je do sada oko 87 hektara odbijeno za vraćanje, pa je pisana žalba jer je u pitanju izgrađeno zemljište. Naslednici jedne velike porodice potražuju 150 hektara, svi ostali traže manje”, kaže naš sagovornik.

"Zemljište prisvajaju da bi ga preprodali"

Ovo je pljačka Zlatibora, naglašava Antić, koja je krenula još sa Tomislavom Momirovićem i Goranom Vesićem, a uključena je i Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva.

“U pitanju je državna imovina, deo teritorije Srbije koji se daje povlašćenima da sa njim rade šta hoće, odnosno daje im se na poklon. Što se tiče zemljišta koje koristi PK Zlatibor važno pitanje je kada je to poljoprivredno zemljište proglašeno za građevinsko, jer se sada priča o nekakvoj izgradnji na toj zemlji. Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. godine, poljoprivredno zemljište može da ide u zakup, a ne sme da se radi konverzija”, objašnjava Antić.

Kako se navodi u saopštenju Mreže za restituciju sva oduzeta imovina, pa i predmetno poljoprivredno i građevinsko zemljište, shodno zakonima, su u državnoj svojini Republike Srbije i kao takva, predmet je vraćanja bivšim vlasnicima u naturalnom obliku.

“Čitavim nizom neustavnih odredbi propisa o izgradnji, propustima u postupcima izlaganja prilikom uvođenja katastra nepokretnosti, ali i drugim nezakonitim faktičkim i pravnim radnjama, decenijama unazad, svedoci smo pokušaja da se ovo zemljište ne samo neograničeno besplatno koristi, već u zgodnom momentu prisvoji i na kraju ‘unovči’ preprodajom”, navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Mreže, Dragan Đokić.

Iz Mreže su se oglasili, kako kažu, i povodom „brige“ predstavnika lokalne samouprave u Čajetini, da je u toku prenos ove državne imovine bez naknade u korist pojedinaca.

“Konstatujemo da je Opština Čajetina veoma malo uradila da bi popisala državnu imovinu u proteklih 30 godina. Istu tu imovinu su pojedinci svojatali kao njihovu privatnu i na osnovu iste pravili razne dogovore. Navodno suprostavljene strane, koje se pominju povodom zemljišta koje se prostire na 2.213 hektara, uporno ignorišu realnost i činjenice, da se deo tog zemljišta potražuje u postupcima restitucije koji se vode pred Agencijom za restituciju”.

Nedavno je, ističu, doneto nekoliko odluka o vraćanju predmetnog zemljišta, što se ne sme ignorisati, niti se prava bivših vlasnika nad tom imovinom mogu zanemarivati. A postavljaju i pitanje, da li je baš u ovo vreme javno izražena „briga“ za državnom imovnom na Zlatiboru, povezana sa činjenicom da će restitucijom ovog zemljišta pre svega opština morati da poštuje privatne vlasnike i da im ne ugrožava njihova prava.

“Opština Čajetina je odgovorna da li su parcele poljoprivrednog zemljišta i pašnjaka birokratskim odlukama proglašavane za građevinsko zemljište iako se na njima nije gradilo niti se gradi decenijama. Desetine porodica kojima je ovo zemljište ili već vraćeno ili se odluke o vraćanju očekuju, će svoja prava na dedovinu braniti u Republici Srbiji, a nikakva kvazi prava ili zloupotrebe ne bi smele da njihova prava osujete”, naglašava se u saopštenju.

Podsećamo da se Milan Stamatović nedavno oglasio saopštenjem na sajtu Opštine Čajetina povodom više hiljada hektara na Zlatiboru. On je naveo da je u pitanju zemlja koju firma Radoja Cvetića planira da prisvoji, a da pomenuti prostor obuhvata parcele od opšteg interesa, među kojma je i Ribničko jezero, parcela predviđena za gradnju aerodroma, potom i najstarije naselje na ovoj planini, kao i edukativni centar manastira Hilandar...

Naime, povodom pomenutih optužbi Stamatovića, oglasio se Radoje Cvetić, koji je za naš portal naglasio da je PK Zlatibor privatizovan 2002. godine, a da je on kupio akcije kompanije 2012. na berzi. Dodao je i da je parcele, koje navodno pripadaju njegovoj firmi, Stamatović već izdao članovima svog veća, koji, kako on tvrdi, sada žele da se upišu kao vlasnici, da bi tamo mogli da grade.