Vukan Vučić je ceo radni vek proveo u Americi kao profesor saobraćajne tehnike i urbanizma na Pensilvanijskom Univerzitetu – to je više nego dovoljna referenca da sa njime popričamo o svemu što se događa današnjem Beogradu – građenju metroa koji nema svrhu, a ima ogromnu cenu, autobuskim i železničkim stanicama koje ne postoje…
Šta sve ne valja u planu beogradskog metroa koji je danas usvojila Skupština Beograda, šta su najfatalnije greške i problemi?
– Od 1970-ih godina do 2010 urađeno je nekoliko planova Beogradskog Metroa. Svi ti planovi su imali kao najvazniju liniju Bulevarom Kralja Aleksandra pored Vukovog Spomenika do Trga Nikole Pašica, i dalje do Trga Republike, zatim pored zgrade SANU dole do Brankovog Mosta i paralelno sa mostom preko Save, za Novi Beograd, većinom na stubovima u sredinama bulevara.
Ovaj sada „usvojeni plan Metroa“ ne obuhvata Bulevar Kralja Aleksandra, nego trasa linije 2 ide Juznim Bulevarom ispod zgrada, daje vrlo malo pokrivanjee centralnog Beograda, silazi do Savskog Trga i onda ulazi u tunel ispod Save. Ukrštanje linija 1 i 2 kod Savskog Trga je katastrofalna greška iz vise razloga:
– Lokacija: stanica i peroni su na najnižoj tački – oko 30 metara ispod površine ulice i trga, duboko ispod površine podzemne vode. I pored najbolje konstrukcije, takve stanice su uvek u opasnosti od poplave (New York, Amsterdam, Hamburg).
– Prelaz Save tunelom je daleko komplikovaniji od prelaza mostom, kao kod Brankove ulice: njegova gradnja kao i eksploatacija koštaju nekoliko puta više.
– Još od gradnje Studentskog Grada, Novog Beograda i Zemuna pre 50-60 godina veza između njih i centra Beograda (Vukov Spomenik – Terazije – Trg Republike i Univerzitet) je bilo „usko grlo“ za celi beogradski region. Desetine hiljada studenata, biznisi, hoteli i trgovine putuju u prepunjenim autobusima. Zato su svi planovi metroa pre ovog sadašnjeg definisali liniju Kralja Aleksandra – Trg Republike – most preko Save kao najvažniji koridor za Metro.
Kako sadašnji Metro plan služi ovaj najvažniji koridor? Na njemu Linija 1 ima stanicu kod Trga Republike, onda maksimalnim nagibom (od najmanje 4%) silazi do Savskog Trga, gde putnici za Novi Beograd, Studentski Grad i Zemun moraju da presedaju i produže u tunel ispod Save. Ovo rešenje je tako komplikovano, da bi mnoga putovanja od centra grada ostala na pretovarenim autobusima do Zelenog Venca.
Dakle, sadašnji plan predlaze da kombinacija linija 1 i 2 i bude duža, prelazi nizbrdicu od velike vertikalne razlike bi koštao nekoliko puta više od svih dosadasnjih planoiva (razlika je u milijardama evra, privukao bi mnogo manje putnika i negativno uticao na saobraćaj izmedju Centra i Novog Beograda.
2. Koja bi bila idealna trasa beogradskog metroa, šta sve mora da bude obuhvaćeno?
– Sada predlozene linije 1 i 2 su očigledno razvijene od laika u pogledu metroa. Evo nekih bazičnih grešaka.
– Glavni cilj Metro sistema je da privuče maksimalan broj putnika, naročito iz privatnih automobila; sadašnji plan kaže da broj putnika nije glavni cilj!
– Metro trase treba da budu najviše nad zemljom, u tunelima samo gde mora, naročito gde je teren pod visokom podzemnom vodom. Sadašnji plan upotrebljava tunele i tunel ispod Save. Indirektna veza Beograda sa Novim Beogradom i drugi maksimalni nagibi su skupi i zbog visokog troška energije, intenzivnog kočenja, itd. – Izbor trasa linija 1 i 2 izgledaju kao da su birali najskuplje tipove trasa (u investiciji i eksploataciji).
– Linije ne treba da su nezavisne jedna od druge. Grane linija prema predgradjima mogu da donesu veliku pokrivenost teritorije uz niske investicije (nezavisne linije imaju malo korišćenje
kapaciteta metro vozova kad vozovi produže u predgrađa).
3. Beogradski metro kreće da se gradi od glavnog vodoizvorišta u Makišu, koliko je to opasno i postoje li slični primeri u svetu?
– Ja ne znam detalje ovog problema. To jeste osetljiva stvar i može da zahteva posebno rešenje i finansiranje. Trendovi u svetu jesu ka većim zahtevima za zaštitu prirode, i zato je moguće da će bilo kakve mere da zahtevaju veće investicije koje neće biti zanemarljive.
4. U jednom intervjuu ste poručili, nemojte izgradnjom metroa skroz srušiti Beograd, da li je ovaj plan upravo to – uništavanje i rušenje Beograda?
– Metro Plan koji je Egis napravio 2010-e godine bio je daleko vise tehnicki korektan nego sadasnji plan. Ovaj sadasnji plan je ne samo nelogican i neprihvatljiv iskusnim strucnjacima koji su planirali i vodili metro sisteme, nego je on direktno stetan i okrenut da steti centralnom Beogradu: Gubital glavne zeleznicke stanice se jedva spominje, korišćenje dubokih tunela i stanica i planiranje objekata kao da Beograd ima neogranicena finansijska sredstva – svi ovi aspekti direktno stete centralnom delu Beograda.
5. Metro nije jedini urbanistički i saobraćajni problem u Beogradu – prestonica više nema železničku stanicu u centru, a stanica „Prokop“ je potpuno nepristupačna – koliki je to „izazov“ za sve domaće i strane putnike i turiste?
– Ja sam već pisao o tome – kako je 1970-h godina bila velika diskusija stručnjaka kako treba da bude Beogradski železnicki čvor. Preovladalo je mišljenje da će u sledećoj deceniji biti jaka ekonomija i vlada će da finansira novi centar u Prokopu. Nekoliko milijardi je potrošeno na lazni „Beograd Centar (50 min putovanja do centra!)“ a nista, bukvalno ništa, nije sagrađeno, i Beograd nema glavnu železnicnku stanicu. Zapanjen sam kako se to trpi bez ikakvih diskusija, a sada se i planiraju 2 linije metroa – nijedna ne ide kroz Prokop!
Sada je nova katastrofa: sadašnji Metro plan se bazira na identično nedoličnoj bazi očekivanja da će neko izgraditi sve moguće stanove, itd,. Očekivanja ekonomske eksplozije u bliskoj budućnosti koja će opravdati građenje metroa koji ide od nikuda do nigde. Dalje milijarde će biti potrošene u Metro koji ima poluprazne vozove, jer su mu linije i stanice pogresne.
6. Ukoliko se metro bude izgradio po sadašnjem planu, ukoliko se Beograd bude razvijao po projektima aktuelne vlasti – (od Beograda na vodi do stanova na Makišu i uništavanja Košutnjaka) – kako će izgledati naša prestonica za 10 godina, koji su sve potencijalni problemi?
– Sadašnji plan ne zadovoljava nijedan od osam analiziranih kriterijuma. Da zlo bude veće, taj plan ne samo da nije adekvatan, nego je i štetan za Beograd. Očigledno je potrebna njegova fundamentalna revizija, jer Beograd ne sme da ponovi katastrofu zvanu Prokop ili „Beograd Centar.“
***
Bonus video: Pijanista o novom načinu građenja metroa
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare