Iako daleko od očiju javnosti, firma „Jugorosgas“ godinama radi kao posrednik u nabavci gasa između naše zemlje i Rusije, čime indirektno podiže cenu nabavke gasa, a samim tim i troškove naše zemlje. Pored toga, ona je izuzetak u poslovnom svetu jer nije praksa da je Rusija vlasnik kontrolnog paketa akcija, što je slučaj sa Srbijom. Kršenje konkurencije, vlasništvo umesto manjinskog partnera i ugovor do 2030. su ključne stvari koje treba znate o firmi osnovanoj još 1996. godine.
„Jugorosgas“ je osnovan još za vreme neprikosnovene vlasti SPS 1996. godine, a glavna namena bila je izgradnja gasovodnih sistema, transport i promet prirodnog gasa. Inicijalno, osnovana je na partnerskom odnosu Moskve i Beograda, ali je ruska strana ubrzo stekla većinski paket akcija, dok je JP „Srbijagas“ ostao sa svega 25 odsto kotrole nad preduzećem.
O važnosti ove firme u transportu gasa, još 2006. godine je govorio ministar i lider G17 plus Mlađan Dinkić koji je rekao da je uslov za nabavku gasa bio ili „Jugorosgas“ ili da nemamo gas. Da je bez ove firme nije moguće završiti nijedan posao, potvrđuju i stručnjaci.
Energetski stručnjak Miodrag Kapor kaže da je firma „Jugorosgas“ još tokom devedesetih bila posrednik u snabdevanju gasom iz Rusije ka Srbiji, ali da mi jedini nemamo kontrolni paket akcija.
„Naša zemlja je jedno vreme direktno nabavljala gas iz Rusije, ali se još sredinom devedesetih u posao uključila pomenuta firma, čime smo dobili posrednika u poslu. I druge evropske zemlje taj posao rade preko ‘ćerki firmi’, ali ono što našu zemlju izdvaja jeste to što je Srbija predala većinski paket Jugorosgasa“, kaže naš sagovornik.
On napominje da su Srbija i Rusija imale partnerski odnos, odnosno udeo u vlasništvu bio je 50:50 odsto. Nakon tog srazmernog odnosa kontrole nad vlasništvom, Kapor podseća da je Vlada Vojislava Koštunice predala većinski paket ruskog strani.
„Od tog momenta Rusija postaje većinski vlasnik, ali to nije sve. Mimo svake logike, Jugorosgas nastavlja da bude posrednik u transportu gasa, odnosno da pregovara sa Srbijagasom. Po ograničenim informacijama koje dolaze do javnosti, oni kao posrednik dobijaju maržu od četiri odsto za posao transporta gasa. To su relativno veliki prihodi“, podvlači on.
Budući da je Srbija članica Evropske energetske zajednice, naša zemlja dužna je da poštuje ugovore, ali Kapor dodaje da ih mi neretko kršimo.
„Ti ugovori imaju za cilj da obezbede energetsku stabilnost i da postoji kakvo-takvo tržišno nadmetanje. Ne može jedna firma da radi distribuciju i trgovinu gasom, transport i skladištenje. To je direktiva koju smo morali da ispunimo, ali tu nikakvih pomaka nije bilo. Nalagali su nam da uradimo, ali ništa se nije preduzimalo. Zapravo, ne da nije urađeno, već će ugovor biti obnovljen do 2030. godine“, napominje Kapor i podvlači da iza svega stoji materijalni interes, a ne interes građana Srbije.
Energetski stručnjak ističe da smo mi jedina zemlja u Evropi koja nema kontrolni paket akcija, a da je situacija u Bugarskoj ili Mađarskoj drugačija. Kada je reč o ceni gasa koja će biti isporučena građanima, Kapor dodaje da je čak i uz posrednike, cena po novom ugovoru i dalje biti daleko ispod tržišne.
„I uz tih četiri odsto koji će se platiti za ulogu posrednika, to je daleko ispod tržišne cene gasa koja je sada formirana. Rusija ima takve posredničke ugovore koji idu isključivo njoj u korist, što ništa nije čudno. Sa druge strane, bez obzira što se vest o dobroj ceni doživljava kao uspeh, mi neracionalno trošimo ovaj energent, a sve u cilju da bi se stvorila veštačka zavisnost“, zaključuje naš sagovornik.
Iako je Agencija za energetiku još 2019. godine donela odluku kojom se toj firmi oduzima sertifikat jer nisu ispunjeni uslovi iz Zakona o energetici, koji je usklađen za zakonodavstvom EU, problem je rešen, a firma je nesmetano nastavila da radi.
Bonus video: Goran Radosavljević – Bitnija tema od gasa je da li ćemo imati struju?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar