"Poreska uprava treba da se potrudi da loveći ajkulu ne ulovi sitne ribe koje ne treba da budu ulovljene. Da ne maltretiraju one građane koji ne treba da spadaju u tu grupu", tako poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović komentariše to što je Poreska uprava tražila od turističkih agencija da dostave lične podatke klijenata koji su u toku jedne godine na aranžmane potrošili više od 5.000 evra.
Pišu Aleksandar Nastevski i Bojana Milovanović
„Ja mogu da štedim, da odvajam od usta, a da volim skupa letovanja, taj iznos ne mora da pokaže ništa. Činjenica da su podaci o tim osobama preneti Porskoj upravi nije preveliki napad na zaštitu podataka o ličnosti. Ipak, vi samim tim činom povećavate opasnost za narušavanje podataka, pošto sa podacima upoznajete veći broj ljudi koji možda i ne bi morali da znaju vaše podateke. Što je više ljudi koji raspolažu tim podacima, to je veća opasnost od ugrožavanja“, napominje Marinović.
On objašnjava da se Poreska uprava poziva na Zakon o poreklu imovine i da je to osnov za traženje podataka.
„Oni imaju po tom zakonu pravo da prikupljaju na uvid i da pribave bukvalno sve podatke, od svih. To nije sporno. Problem je u tome što nije u duhu zaštite podataka o ličnosti. To je princip da uzimamo podatke za sve, pa onda probiramo. To nije u duhu zakona, zato što je traženje podataka moguće za konktretno lice koje je predmet njihovog interesovanja, a ne za neodređeni broj. To je preterana obrada podataka, i preširoka primena zakona, jer neko može da potroši 5.000 ili 6.000 evra u toku jedne godine, a da nema neke druge rashode, da štedi za to, to nije pokazatelj“.
Marinović podseća da predmet češljanja treba da budu oni čija je razlika između prihoda i rashoda veća od 150.000 evra, a tih ljudi, kako kaže, nema mnogo.
SHARE Fondacija ističe za Nova.rs da je postupanje Poreske uprave regulisano njenim ovlašćenjima iz poreskih zakona na koje se oni pozivaju u svom dopisu, a koja su, kako ocenjuju, postavljena jako široko.
„Zbog toga je kada pričamo o ovlašćenjima da prikupljaju lične podatke, potrebno da se dosledno primene načela obrade koja su regulisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti“, navode u SHARE-u.
Prema pravilima iz tog zakona, Poreska uprava bi eventualno u poreskim propisima i, kako kažu, mogla da ima pravni osnov za obradu nekih podataka o klijentima turističkih agencija. Međutim, to nije, kako kažu, dovoljno.
„Takođe je potrebno da se poštuje i načelo ‘ograničenja u odnosu na svrhu obrade’ koje kaže da ta svrha mora biti određena, izričita, opravdana i zakonita, ali i načelo ‘minimizacije podataka’ prema kome se za tu konkretnu svrhu smeju prikupljati samo oni podaci koji su neophodni odnosno nužni, a ne bilo koji lični podaci. U konkretnom slučaju izgleda da je postupanje Poreske uprave suprotno ovim osnovim pravilima koja bi morali da budu polazna osnova za bilo koje prikupljanje podataka o ličnosti, i čije je poštovanje takođe njihova zakonska obaveza“, poručuju u SHARE Fondaciji za Nova.rs.
Naime, turističke agencije su dobile dopis od Poreske uprave u kome se od njih traži da im dostave podatke o svim klijentima koji su u toku jedne godine uplatili aranžmane skuplje od 5.000 evra.
Precizirali su da su im potrebni podaci za period od 1. januara 2018. do 31. decembra 2020. godine i to JMBG uplatioca, ime i prezime, ukupna uplata aranžmana izražena u evrima, dinarska protivvrednost, datum uplate i broj korisnika aranžmana.
Poreska se u dopisu pozvala na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
U dopisu Udruženja turističkih agencija i turističkih radnika Srbije koji je dostavljen Novoj, navodi se da Poreska uprava traži podatke koje turističke agencije nisu u obavezi da dostave.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (Juta) Aleksandar Seničić, kaže da bi Poreska uprava morala da objasni zašto traži ove informacije.
“Nas niko do sada nije zvanično obavestio o tome, mada jesam čuo priču od jednog kolege koji je vlasnik velike agencije. Koliko znam, po Zakonu o zaštiti poverljivosti podataka mislim da ne mogu da traže ove podatke, osim ukoliko su Vlada Srbije ili resorno ministarstvo dali ovlašćenja Poreskoj upravi. U svakom slučaju, mislim da je ovo prvi put da se ovako nešto traži i mislim da bi svakako Poresku upravu trebalo pitati za pojašnjenje. Prosto da kažu koji je motiv za ovako nešto, iz kojeg razloga, gde će se i za šta upotrebiti te informacije. Koliko znam čak i Uprava za sprečavanje pranje novca kontroliše uplate iznad 10.000 evra”, navodi Seničić.
Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, za Nova.rs kaže da Poreska uprava na ovaj način krši pravo na zaštitu privatnosti, odnosno podataka o ličnosti.
„Za početak, iz dopisa Poreske uprave je nedopustivo nejasno o kom postupku se zapravo radi. Odredbe dva zakona na koji se Poreska uprava poziva predviđaju obavezu niza subjekata da upravi dostavljaju određene podatke, ali se to odnosi na zakonom utvrđene situacije u kojima uprava postupa. Iz dopisa se ne vidi o čemu se radi. Samo indirektno, pozivanje na Član 7 navedenog zakona upućuje na zaključak da se radi o primeni Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Međutim, taj zakon ne daje opravdanje za ovakav postupak. Naime, taj zakon se shodno Članu 13 odnosi na fizička lica kod kojih između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine odnosno rashoda postoji razlika od bar 150 hiljada evra“, kaže Šabić i dodaje:
“Pretpostavka da je to slučaj sa svakim ko je u toku jedne godine uplatio za turističke aranžmane 5.000 evra, i to još bez obzira na broj korisnika aranžmana, je zaista apsurdna. Deluje posebno tragikomično u situaciji kad svakodnevno slušamo vesti o plaćanju bukvalno basnoslovnih iznosa za stanove u Beogradu na vodi, i drugim ekskluzivnim lokacijama i to uglavnom u gotovini ili u transakcijama sa ofšor računa ili prikrivenih ofšor firmi”.
Kako dalje navodi Šabić, reakcija turističkih agencija je potpuno razumljiva.
“Reakciju agencija potpuno razumem i ne vidim osnova i opravdanja za ovakav zahtev Poreske uprave. Ne znam šta je povod za ovu akciju, mogao bi to biti pokušaj stvaranja privida da se po ovom inače pompezno najavljenom zakonu nešto radi, budući da se do sad po svemu sudeći nije radilo praktično ništa. Kako god bilo čak i nezavisno od problema pravnog osnova za postupanje zahtev PU je dvostruko loš. Prvo, jer nameće veliki i besmislen posao agencijama koje inače jedva preživljavaju u teškim uslovima poslovanja izazvanih koronom i još ih dovodi u situaciju da budu nekorektni prema klijentima od kojih žive. I drugo, jer podrazumeva robustnu obradu velikog broja ličnih podataka građana bez valjanog osnova, što znači da krši njihovo pravo na zaštitu privatnosti odnosno podataka o ličnosti”, zaključuje Šabić.
Odgovori na pitanja o ovom slučaju, koja su novinari Nova.rs uputili Poreskoj upravi i Ministarstvu finansija, do objavljivanja ovog teksta nisu stigli.
A ko su ti platežni klijenti…
U Udruženju turističkih agencija i turističkih radnika Srbije navode da su zahtevi Poreske uprave u međuvremenu obustavljeni kada su stigle prve informacije o “platežnim” klijentima.
„Budući da su pojedine turističke agencije, svakako one ‘veće’ / ‘podobne’, već počele sa dostavljanjem ovih izveštaja, imamo informaciju da se najčešće navode u tim izveštajima imena aktuelnih i bivših ministara, direktora i članova UO javnih preduzeća, kao i brojne estradne ličnosti i ‘kontroverzni’ biznismeni. Po dobijanju prvih takvih izveštaja, Poreska uprava je prestala da šalje turističkim agencijama ovaj zahtev“.
BONUS VIDEO: Novinarka N1 poklopila Sinišu Malog u Skupštini Srbije: „Ali ste Siniša Mali sa 24 stana“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar