Prosečna srpska plata, prema najvežijim podacima, iz januara, iznosi tačno 82.769 dinara. Iako polovina građana Srbije zarađuje do oko 20.000 dinara manje, čak ni oni čija je plata ipak približna proseku, ne mogu da kažu da žive preterano lagodnim životom. Ako neko od “prosečnih” plaća rentu stana, ratu kredita ili ne živi sam već možda ima decu – onda se zaista svaki mesec svede na “preživljavanje”, a mali saveti stručnjaka, poput prestanka naručivanja hrane ili korišćenja bankomata neke druge banke - su zlata vredni.
Iako je za veliki broj građana Srbije plata od oko 80.000 dinara nešto o čemu maštaju, oni koji zapravo zarađuju toliko mogu da posvedoče da je i to suma koja se vrlo lako potroši. Da bi plata trajala duže, mogu da pomognu saveti koji su zapravo “sitni”, neki gotovo neprimetni, a mogu da pomognu da se lakše pregura do naredne plate.
Stručnjaci su u više navrata za “Novu” delili svoje savete za racionalniju potrošnju novca, a jedan od njih je zapisivanje i praćenje troškova.
Osim plana potrošnje, savet finansijskih savetnika je i beleženje svih troškova koji se naprave tokom meseca.
Dakle, svaki izdatak, bilo da je on za račune, hranu ili kupovinu, treba zapisati, jer se na taj način stvara uvid u to da li novac “odlazi” na stvari koje možda ne bi morao.
PROČITAJTE JOŠ
Ovde mogu da budu korisne različite aplikacije koje sada postoje, a koje služe upravo praćenju troškova.
Kada se troškovi ovako beleže, onda građani mogu lakše da shvate da li mogu neki trošak da “saseku” ili makar smanje.
Drugi savet stručnjaka je praćenje cena i popusta u različitim prodavnicama.
Veliki je broj potrošača koji kupovinu namirnica obavljaju u samo jednoj prodavnici, i to uglavnom onoj koja im je najbliža.
Međutim, uvek postoji mogućnost da je na nekom drugom prodajnom mestu isti proizvod drastično jeftiniji.
Tako, primera radi, pakovanje od 10 jaja u različitim marketima varira od 200 do 250 dinara, a kilogram pirinča istog proizvođača se na različitim mestima kreće od 275 do 355 dinara. Isti je slučaj sa pola kilograma testenine iste marke čije se cene kreću u rasponu od 200 do 235 dinara ili kilograma jogurta koji ide od 150 do 190 – a sve to u zavisnosti od prodavnice.
Potpuno je logično da gotovo niko nema vremena da obilazi markete prilikom svake kupovine, ali za to postoji jednostavno rešenje – postoje sajtovi poput Cenoteke, na kojima građani imaju uporedni prikaz cena istih proizvoda u nekoliko različitih marketa, te potrošači lako mogu da provere gde je kupovina najisplativija. Takođe, na istom sajtu je naznačeno koji proizvodi su na popustu.
Kada je proverio cene i popuste, potrošač treba da napiše spisak za kupovinu i, možda još važnije, da ga se pridržava.
Stručnjaci su nebrojeno puta isticali da postoje mnogi kupci koji ostanu “zaslepljni” primamvljim ponudama u prodavnicama, iako im ti proizvodi uopšte nisu potrebni.
Dakle, kada kupac sa spiskom krene u kupovinu, a u korpu krene da stavlja nešto što se na njemu nije našlo, samo jer je cena dobra – bolje je da vrati proizvod na raf.
Iako su svi bankarski klijenti svesni “nevidljivi” troškovi banaka mogu da naprave zbir koji na kraju i nije toliko mali, ipak se većini desi da u blizini nema bankomat svoje banke, pa se posluži nekim drugim. Proviziju za ovu uslugu banke naplaćaju procentualno, od iznosa gotovine koji je podignut sa bankomata, ali je minimum najčešće oko 150 dinara. Tako lako može da se nakupi i po nekoliko hiljada dinara godišnje.
Još neki troškovi koji mogu da se nagomilaju su provera stanja na bankomatima drugih banaka koji se uglavnom naplaćuju oko 15 dinara, kao i instant plaćanja, odnosno transakcije sa oznakom “hitno” koje se obavljaju preko mBankinga ili štampanje priznanice prilikom podizanja keša.
Još tokom pandemije koronavirusa, pojedini građani su se “navukli” na aplikacije za dostavu hrane – nema odlaska u kupovinu, nema haosa u kuhinji, na korisniku je samo da klikne i odabere ono što želi da mu dostavljač donese na kućni prag.
Međutim, ovo može da predstavlja značajan izdatak na mesečnom nivou, s obzirom na to da su gotovo po pravilu obroci skupljji kada se poručuju putem ovih aplikacija, nego direktno pozivom na broj restorana.
Takođe, dostava je u većini slučajeva drastično skuplja kada se hrana poručuje na ovaj način.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar