Porez na dodatu vrednost (PDV) velika je stavka na računima za hranu, prilikom kupovine nekretnine ili skupe opreme za novorođeno dete. Ipak, postoje slučajevi u kojima građani imaju pravo na povrat PDV-a. Tako mogu da vrate deo novca koji su dali za novi stan ili kolica za bebu. Takođe, niko nema obavezu da plaća porez u državi u kojoj ne živi, pa tako turisti mogu da dobiju povrat PDV-a za stvari koje su kupili u inostranstvu. Čak i preduzetnik koji odluči da porez plati unapred, pa uplati previše, ima pravo da mu se novac vrati.
Postoje četiri situacije u kojima građani imaju pravo da im se novac od poreza vrati.
Jedna od grupa ljudi koji imaju pravo na povrat poreza jesu kupci prve nekretnine.
Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, prilikom izgradnje, investitor nakon prodaje stana treba državi da plati PDV, koji iznosi 10 odsto. Kako se PDV uračunava u kupoprodajnu cenu stana, ovaj teret pada na kupca. Međutim, ukoliko je novoizgrađeni stan ujedno i prva nekretnina koju će on imati u vlasništvu, može da ostvari pravo na povrat novca.
Povraćaj PDV-a može se ostvariti samo za površinu do 40 kvadrata, što znači da ako kupac odabere nekretninu koja ima 50 kvadrata, neće moći da dobije refundaciju za ceo stan.
PROČITAJTE JOŠ
Međutim, ako domaćinstvo ima više od jednog člana, oni takođe mogu da traže povrat PDV-a, te svakom članu domaćinstva može da se refundira iznos poreza za površinu do 15 kvadrata.
Što se tiče uslova koje mora da ispunjava vlasnik, on treba da bude punoletan državljanin Srbije, sa prebivalištem u našoj zemlji, a ako od 1. jula 2006. godine nije bio vlasnik ili suvlasnik nekretnine, može da računa na povrat PDV-a.
Isti uslovi važe i za ostale članove domaćinstva, ali oni mogu da budu maloletni i ipak zatraže povrat poreza.
Ko želi da dobije nazad 10 odsto vrednosti nekretnine, treba da ode u Poresku upravu i podnese zahtev. Rok za podnošenje zahteva za povrat PDV-a nije propisan, ali najčešće se predaje u roku od 30 dana od kupovine stana, a isto toliko vremena ima Poreska da odluči da li će kupac dobiti svoj PDV nazad, pa ako je odgovor pozitivan, on bi trebalo da čeka na refundiranje 15 dana, mada se u praksi čeka i duže.
Preduzetnici koji se oporezuju paušalno mogu da plate unapred akontaciju poreza na dobit, isto kao i PDV, mada je to redak slučaj.
Međutim, može da se desi da privrednici plate previše ili jednostavno naprave grešku prilikom uplate, pa njihov novac ne ode tamo gde treba. Ako do toga dođe, privrednik može da podnese zahtev u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, ako i pisanim putem.
Poreska uprava potom ima obavezu da donese rešenje bez odlaganja, najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, a ukoliko je zahtev osnovan, preduzetniku će biti odobren povraćaj novca. Ako se desi da 30 dana od prijema zahteva Poreska ne vrait novac, preduzetnik ima pravo na kamatu koja se obračunava na iznos za koji je “prekoračen” porez koji je trebalo da se plati.
Inače, pravo na povraćaj novca zastareva u roku od pet godina, a taj rok počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povrat.
Rok zastarelosti može da se prekine svakom radnjom koju poreski obveznik preduzme u cilju ostvarivanja prava na povraćaj, nakon čega rok počinje da teče ispočetka, a apsolutna zastarelost stupa na snagu nakon 10 godina. Pravo na povraćaj doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ne zastareva.
Pravo na vraćanje poreza koji je preplatio ima i preduzetnik koji je prestao da obavlja tu delatnost, osnosno koji je zatvorio firmu.
Oni građani Srbije koji se sa svakog putovanja vrate sa koferom punim garderobe ili hrane, na granici mogu da dobiju novac od poreza natrag, jer niko nije dužan da plaća porez u zemlji čiji nije državljanin.
U nekim državama, porez se vraća na šalterima na granici, a u nekim se novac dobija u prodavnici gde je roba kupljena, i to naredni put kada se kupac u taj objekat vrati, zbog čega srpski turisti u inostranstvu uvek sa sobom treba da nose pasoš, te da za svaku kupljenu stvar uzmu fiskalni račun.
Ponegde je dovoljno da turisti već na kasi pokažu pasoš i napomenu da žele “tax free” način kupovine, a tada prodavac popunjava svu potrebnu papirologiju. U zavisnosti od države, postoji minimalni iznos kupovine za koji može da se vrati porez, a on ide od 50, ali i do više od 300 evra po jednom računu.
Na granici je potom potrebno proveriti sa carinikom gde mogu da se overe računi za “tax free” kupovinu, a potrebno je da turisti sa sobom, pored samih računa, imaju i robu koju su kupili, ali sa nje ne treba skidati cenu niti je vaditi iz originalnog pakovanja.
Kada carinik udari pečat, porez će biti vraćen.
Pravo na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe mogu da ostvare roditelji i staratelji koji su u godini pre podnošenja zahteva ostvarili profit manji od 1.028.970 dinara, odnosno 8.775 evra, što bi na mesečnom nivou bilo oko 730 evra. Takođe, imovina roditelja ili staratelja ne sme da bude vrednija od 213.913 evra. Na kraju, roditelji moraju da poseduju fisklani račun za robu za koju žele da povrate porez. Porez može da se dobije nazad u iznosu do 42.873 dinara za robu kupljenu pre navršene prve godine starosti deteta, odnosno do 32.155 za dobra koja su nabavljena od prve do druge godine. Međutim, ako roditelji povrate porez u maksimalnom iznosu tokom prve godine života svog deteta, tokom druge godine neće imati pravo na to, jer će se smatrati da je povtar u potpunosti ostvaren.
Roditelji mogu da dobiju povrat poreza za mleko, kašice, krevetac, kolica, stolice za hranjenje i automobil i pelene.
Pored “običnih građana”, pravo na povrat PDV-a imaju i humanitarne ogranizacije, crkve i verske zajednice, diplomatska i konzularna predstavništva i međunarodne organizacije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare