Jedan od poreza koji najkasnije do polovine maja treba da plate pojedini građani je porez na dohodak. To je zapravo porez koji se plaća jednom godišnje, a ovu obavezu imaju oni koji za godinu dana ostvare dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje plate u Srbiji. Inače, ovaj namet se plaća u iznosu od 10 do 15 odsto ostvarenog dohotka.
Porez na dohodak je namet na zaradu ili neku drugu vrstu dobiti. Ipak, njega ne moraju da plate svi koji ostvaruju neku dobit. On je obavezan za ona lica koja u jednoj godini ostvare dohodak koji je veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje plate u Srbiji, i to u godini za koju se plaća porez.
Dakle, kada se sabere dohodak ostvaren svakog meseca u jednoj godini, a on bude veći od trostruke prosečne plate, onaj ko je ovaj dohodak ostvario u obavezi je da plati porez.
Obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana mogu da budu rezidenti naše države, koji porez plaćaju za dohodak koji je ostvaren u Srbiji ili u nekoj drugi zemlji, kao i nerezidenti, odnosno svi oni čije je mesto boravišta u inostranstvu, ali koji ostvaruju dohodak na teritoriji Srbije.
Inače, rok za prijavu je najkasnije 15. maj tekuće godine, za dobit ostvarenu u prethodnoj godini.
Postoji nekoliko vrsta prihoda koji spadaju u dohodak, koji se oporezuju na ovaj način. To su na prvom mestu zarade.
PROČITAJTE JOŠ
Potom, tu spada oporeziv prihod od samostalne delatnosti odnosno dobit preduzetnika, osnovica kod paušalnog oporezivanja, oporezivi prihod od autorskih i srodnih prava, oporezivi prihod od izdavanja pokretnih stvari, oporeziv prihod od izdavanja nepokretnosti, oporeziv prihod sportista i sportskih stručnjaka, ali i brojni drugi prihodi koji su regulisani Zakonom. Na primer, na ovaj način se oporezuju vlasnici ugostiteljskih objekata, poslanici i odbornici i tako dalje.
Dohodak koji se ovako oporezuje zapravo predstavlja razliku između ukupnog godišnjeg zbira oporezivog prihoda, umanjenu za poreze i doprinose na teret primaoca prihoda, odnosno poreskog obveznika, i neoporezivog iznosa. To zapravo znači da se ukupni ostvareni prihodi umanjuju za plaćene poreze i doprinose, od čega se potom oduzima neoporezivi iznos.
Tako dobijena poreska osnovica može da se umanji kroz određene odbtike. Ona zapravo predstavlja razliku između oporezivog dohotka i odbitaka. Prvi odbitak na koji poreski obveznik ima pravo je 40 odsto od prosečne godišnje zarade po zaposlenom. Za izdržavanog člana porodice, moguć je odbitak od 15 odsto od prosečne godišnje zarade po zaposlenom. Inače, izdržavani članovi porodice su maloletna ili usvojena deca, deca na redovnom školovanju ili za vreme nezaposlenosti, ali samo ukoliko žive sa poreskim obveznikom, unuci, bračni partner i roditelji ili usvojioci. U ovom slučaju, postoje neka ograničenja.
Tako ukupno umanjenje ne može da bude veće od 50 odsto dohotka za oporezivanje. Takođe, ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, samo jedan od njih može da ostvari pravo na odbitak.
Inače, poreske stope iznose 10 i 15 odsto, zavisno od iznosa koji se oporezuje.
Tako se porez od 10 odsto plaća na iznos dohotka do šestostruke prosečne godišnje zarade, dok se za veće iznose plaća 15 odsto.
S druge strane, kamate na štednju, dividende, prihodi od osiguranja, dobici od igara na sreću i slično – ne oporezuju se na ovaj način.
Ukoliko osoba koja prijavljuje porez nije rezident Srbije, onda ovo treba da uradi u Poreskoj upravi na čijoj je teritoriji ostvaren prihod, tamo gde ima prijavljeno mesto boravišta ili tamo gde je sedište poreskog punomoćnika, odnosno osobe koja je ovlašćena da obavlja poslove vezane za PDV u ime stranog lica u Srbiji.
Poreska prijava za godišnji porez na dohodak građana može da se podnese u pismenom obliku, ali i onlajn, preko portala Poreske uprave. Podnosilac prijave koji želi to da uradi elektronskim putem, treba da se loguje na portal u delu e-porezi.
Potom, potrebno je uneti lične podatke, poput imena i prezimena, a tu su i JMBG i PIB.
Ukoliko prijavu podnosi lice koje je ovlašćeno za to, nakon logovanja se na ekranu pojavljuje lista poreskih obveznika za koje je to lice ovlašćeno da podnosi poreske prijave, a potom je potrebno odabrati obveznika za kojeg u tom trenutku podnosi prijavu.
Na ekranu u delu “Izbor prijave“, potrebno je odabrati prijavu PPDG-2R, a nakon akcije “Izaberi“ biće omogućen unos podataka, pretraga postojećih prijava i lista postojećih prijava koje su podnete za tog poreskog obveznika.
Ova prijava sastoji se iz šest delova.
To su podaci o prijavi, podaci o poreskom obvezniku, o izdržavanim članovima porodice, o prihodima koji se oporezuju, popis priloženih dokaza i napomena poreskog obveznika, punomoćnika ili zastupnika.
Oni obveznici koji ipak žele da podnesu prijavu uživo, to mogu da urade u Poreskoj upravi na čijoj teritoriji je prijavljeno njegovo mesto prebivališta.
Inače, poreski obveznik može Poreskoj upravi da traži produžetak roka za podnošenje prijave, ali to mora da uradi pre 15. maja.
Ovaj zahtev se uglavnom odobrava ukoliko za to postoje opravdani razlozi, poput odsustvovanja iz zemlje, bolesti, elementarne nepogode i slično, i to najčešće pet dana od prijema zahteva za produženje roka.
Rok se produžava sve do prestanka razloga zbog kojeg se uopšte traži produženje, ali najduže šest meseci od dana isteka zakonski određenog roka za podnošenje prijave.
Inače, ukoliko zahtev bude odbijen, poreski obveznik nema pravo na žalbu.
Kapitalna dobit predstavlja prihod koji nastaje prodajom stvarnih prava na nepokretnostima, autorskih prava, udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti, investicione jedinice i digitalne imovine, na primer kripto valuta.
Primera radi, kada neko odluči da proda stan, pronađe kupca i dogovori cenu, postoji velika verovatnoća da će morati da plati porez na kapitalnu dobit. Recimo, ako neko prodaje stan po većoj ceni od one po kojoj je kupio stan, dakle kako bi zaradio, on je u obavezi da plati ovaj porez.
S druge strane, ako neko prodaje stan kako bi kupio novi, on neće morati da plati porez na kapitalnu dobit. Razlog za to jeste što cilj prodaje u ovom slučaju nije ostvarivanje nekog dobitka, već rešenje stambenog pitanja.
Stopa poreza na kapitalnu dobit iznosi 15 odsto na utvrđenu razliku između nabavne i prodajne cene. Na primeru prodaje stana, vlasnik koji prodaje stan kako bi zaradio, platiće porez u iznosu od 15 odsto razlike između cene po kojoj je prodao i po kojoj je kupio stan.
BONUS VIDEO Poreska uprava kažnjava i frilensere i pomorce?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar