Nema osnova za bilo kakav rast životnog standarda koji bi osetila većina stanovnika u 2023. godini, posebno zato što je Srbija u poslednjih desetak godina postala društvo naglašenih socijalnih nejednakosti, daleko iznad proseka u Evropskoj uniji, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Nekadašnji guverner Naodne banke Srbije je za portal Nezavisnost.org objasnio da to znači da privredni rast, i kada ga ima, najviše osećaju najbogatiji, a mnogo manje ili nikako srednja i niža klasa.
Govoreći o nedavnom aranžmanu Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom Šoškić je ocenio da Srbija ulazi u kategoriju „ranjivih zemalja u razvoju“ prema kojima MMF nastupa s programima podrške u situaciji koju karakteriše rast cene zaduživanja na međunarodnom tržištu.
„Ukratko, borba sa visokom inflacijom na Zapadu, izaziva potencijalnu krizu suverenog duga zemalja u razvoju, posebno onih sa nedovoljno konkurentnom privredom. U toj kategoriji se nalazi i Srbija“, kazao je Šoškić.
Prema njegovim rečima, da je Srbija suštinski ojačala svoju privredu poslednjih godina, odnosno da je podigla konkurentnost i ušla u zonu suficita tekućeg računa platnog bilansa, kao što su to uradile zemlje centralne i istočne Evrope, ne bi bilo potrebe za ovakvim aranžmanom sa MMF.
Naveo je da je dokaz za to činjenica da MMF nema, i ne namerava da ima, slične aranžmane sa Češkom, Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom.
PROČITAJTE JOŠ
Šoškić nije saglasan sa ocenom predstavnika vlasti da javni dug nije zabrinjavajuće visok napominjući da za je zemlju sa nezavršenim reformama, sa neefikasnim javnim sektorom u kome se i dalje često kriju potencijalni gubici koje na kraju plaća država (poreski obveznici) i s nedovoljno konkurentnom privredom kakva je srpska, postojeći nivo duga već visok, naročito u uslovima daljeg rasta kamatnih stopa, odnosno cene zaduživanja na međunarodnom tržištu.
„Otuda bilo kakvo trošenje novca građana na projekte bez jasne predinvesticione analize isplativnosti i bez striktne kontrole trošenja novca i visoke transparentnosti u tom procesu je neopravdano i rizično za finansijsku stabilnost zemlje u narednom perodu“, istakao je Šoškić.
On podseća da je Srbija bila jedina evropska zemlja na crnoj listi FATF (Međunarodna organizacija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma).
„Po pitanju ‘pranja novca’ naša zemlja je i dalje loše pozicionirana po međunarodnim pokazateljima koji prate tu oblast (Basel AML Index), a poznato je da ‘oprani novac’ u svojoj poslednjoj fazi često ulazi na tržište nekretnina i time podiže njihove cene. Važno bi bilo ispitati da li se u našoj zemlji može naći veza između cene nekretnina i ‘pranja novca'“, objasnio je profesor.
Šoškić prognozira da je u ovoj godini verovatno neizbežno dalje usporavanje ekonomske aktivnosti u Srbiji, posebno imajući u vidu da se recesija očekuje u velikom broju evropskih zemalja.
„Treba da se fokusiramo na ono što možemo da uradimo: da ojačamo institucije, suzbijemo korupciju, reformišemo i podignemo ulaganja u obrazovanje, nauku i zdravstvo (i to ne u objekte, već i u ljude) i da fundamentalno zaštitimo i razvijamo poljoprivredu i energetiku kao ključne privredne grane od kojih zavisi život građana“, zaključio je Dejan Šoškić.
BONUS VIDEO Prof. Dejan Šoškić: Šta će se dešavati sa inflacijom u 2023. godini?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare