5
Portal Nova.rs za praznike svojim čitaocima poklanja 40 autorskih tekstova koji predstavljaju aktuelna i analitična ili intimna i ispovedna zapažanja o godini koja je (skoro u potpunosti) iza nas. Ili o ljubavi. Ima ih i o aktivizmu, savremenicima, društvenoj odgovornosti, strasti. Ili o životu generalno. Temu smo im predstavili kao slobodnu, a pristup je njihov lični. I reči su sasvim njihove. Pišu ih naši sagovornici, saradnici, kolumnisti, prijatelji i urednici portala i novine "Nova". Ovaj konkretno piše profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner NBS, Dejan Šoškić.
Zapadni svet odgovorio je na invaziju Rusije na teritoriju Ukrajine uvođenjem čitavog niza ekonomskih sankcija. Istovremeno, gotovo konstantno su ponavljeni stavovi kako je privreda Rusije, zapravo privreda „Benzinske stanice“, da je njen Bruto domaći proizvod na nivou Italije ili Španije, da je to privreda koja bez uvoza tehnoloških komponenti sa Zapada nije u stanju da proizvede složenije proizvode i da će njen privredni kolaps uslediti brzo, te da će se time onemogućiti njeno dalje vojno angažovanje, ali i da će uvedenim sankcijama trajno izgubiti vojnu sposobnost za takve operacije, pa i da će doći do političkih promena u zemlji. Osvrnimo se kratko na ove stavove i očekivanja.
Ekonomske sankcije i trgovinski ratovi su poznati u istoriji. Ilustracije radi, Napoleon je uveo Kontinentalni sistem blokade Britanije 1896 (da bi na kraju izgubio), Austro-Ugarska je vodila (i izgubila) carinski rat protiv Srbije od 1906 do 1911. Severna Koreja je pod sankcijama SAD još od 50ih godina, Kuba od 1958, Iran je pod sankcijama od 1979, a i SR Jugoslavija je bila pod sankcijama od 1992. godine.
Iz istorije je nesporno da postoje negativne posledice sankcija na zemlje na koje se primenjuju, ali je upitno da li su dovoljno delotvorne čak i kada su u pitanju relativno male privrede. Uopšteno govoreći, male privrede imaju veće ušešće spoljne trgovine u BDPu u odnosu na velike ekonomije. Otuda uvođenje sankcija manjim privredama, po definiciji, trebalo bi da ima veće negativne efekte. Takođe, i velike privrede kojima nedostaje domaća proizvodnja nekih vitalnih proizvoda (hrana, energija) ili imaju visoki trgovinski deficit u razmeni sa inostranstvom ili visoki nivo zaduženosti i sklonosti ka krizi javnog duga, imaće veće i značajnije negativne posledice na privredni i društveni život tih zemalja. Pogledajmo, međutim, šta kaže zvanična i svima dostupna statistika Svetske banke i MMFa o privredi Rusije i izabrane grupe zemalja po nekoliko bitnih parametara važnih za ocenu da li sankcije mogu biti delotvorne:
Prvo, uočavamo da nominalni BDP i njegova realnija mera BDP (PPP) kod pojedinih zemalja beleže bitne razlike. Makroekonomski analitičari znaju da je BDP korigovan za paritet kupovne snage (PPP) realniji vid obračuna BDPa jer uzima u obzir moguće razlike u cenama roba i usluga koje postoje među
zemljama, a koje nisu zahvaćene deviznim kursevima. Ako pogledamo taj najrealniji pokazatelj BDPa, jasno se vidi da je Kina najveća privreda sveta (još od 2017 godine), da je Indija treća, ali i da su Nemačka i Rusija praktično izjednačene na petom mestu, neznatno iza četvrtog Japana. Ruska privreda, dakle ni izbliza nije mala privreda, veća je za više od 2000 mlrd USD godišnje od Italijanske sa kojom se najčešće (nosnovano i netačno) upoređuje od strane zapadnih analitičara, ali i za oko 1400 mlrd USD godišnje od Britanske privrede. Ako bismo išli u detalje, oni koji znaju kako se obračunava BDP, znaju da se u BDP ne mogu adekvatno uključiti tzv. „nemonetizovane ekonomske aktivnosti“ tj. one za koje izostaje zvanično plaćanje.
Dakle, ekonomije sa slabijim institucijama, većim državnim sektorom, većim prisustvom naturalne i barter (trampa) ekonomije imaju realno veći BDP od zvanično prikazanog. To bi značilo da slabije institucionalno uređene zemlje u posmatranoj grupi (Indija, Rusija, Ukrajina) imaju realno veći BDP od zvanično prikazanog. Drugo, vidimo da je bitan parametar sklonosti ka finansijskoj nestabilnosti, odnos javnog duga prema BDPu, veoma različit po posmatranim zemljama. Ono što, međutim, lako upada u oči je da Rusija ima daleko najniži nivo duga od samo 17% u odnosu na BDP, te da je realno nezadužena i najmanje sklona generisanju krize javnog duga.
Treće, vidimo da među posmatranim zemljama, realno naviši suficit trgovinskog bilansa u odnosu na BDP, ponovo ima Rusija. Više i od Kine, Japana, Nemačke ili Italije koje su poznate po izvozu svojih proizvoda.
Dakle i na osnovu i sasvim površne makroekonomske analize nad zvaničnim statističkim podacima, trebalo je da bude sasvim jasno da će ekonomske sankcije Rusiji neće imati željene rezultate u smislu kreiranja finansijske i privredne krize i bitnog slabljenja Ruske privrede, te da će se to pokazati kao sasvim nedelotvorno sredstvo za zaustavljanje rata u Ukrajini. Tome treba dodati rezultati analize Svetskog ekonomskog foruma o strukturi izvoza Rusije pre pandemije (2019 godine), koja pokazuje da je Rusija realno svetska supersila u domenu proizvodnje energije, sirovina i repromaterijala i da se na mnogim tržištima nalazi na poziciji dominantnog ili značajnog izvoznika (Nafta i naftne prerađevine 190 mlrd $, gas – 26,3 mlrd $, Ugalj – 17,6 mlrd $, Pšenica (prvi u svetu) – 8,4 mlrd $, Poluprerađni proizvodi od gvožđa – 7 mlrd $, Nikl – 4,03 mlrd $, Azotna đubriva – 3,05 mlrd $, Kobalt (drugi u svetu), Vanadijum (drugi u svetu), Nikl, Platina, Zlato, Dijamanti, Aluminijum, drvo, Magnezijum, Cink, Tungsden, Bakar, Titanijum (45% svetske proizvodnje delova za avio i kosmičku industriju).
Na osnovu ovih osnovnih informacija teško da bi bilo koji makroekonomski analitičar mogao da preporuči uvođenje sankcija Rusiji radi postizanja zvanično deklarisanih ciljeva izazivanja ekonomsko-finansijske krize u toj zemlji i zaustavljanja rata u Ukrajini. Lako se može desiti da neke zemlje koje uvode sankcije Rusiji na kraju imaju veće ekonomske štete od pokidanih lanaca snabdevanja u oblasti energije i repromaterijala sa inflatornim i recesionim posledicama, u odnosu na zemlju kojoj su sankcije uvedene. Posebno je problematična dalja politika i pritisci prema drugim zemljama radi uvećavanja bloka zemalja koje uvode sankcije Rusiji, jer su, videli smo, sankcije makroekonomski posmatrano očekivano nedelotvorne za realizacije postavljenih ciljeva.
S obzirom da živimo u vremenima u kojima je, čini se, kreiranje utisaka (i iluzija) važnije od realne težnje ka istini, možda su i sankcije preduzete sa ciljem da se kreira utisak da se čini nešto što će dovesti do zaustavljanja rata u Ukrajini dok su realni načini zaustavljanja tog rata kao što su pregovori i postizanje i poštovanje sporazuma, ostavljeni po strani. I sve to dok jedna velika Evropska zemlja i njeni građani trpe ogroman gubitak života i nesaglediva materijalna razaranja…
Bonus video: Prof. Dejan Šoškić: Šta će se dešavati sa inflacijom u 2023. godini?
