Predsednik Srbije najavio je da bi prosečna plata u martu iduće godine mogla da dostigne 540 evra. Ekonomisti upozoravaju da sa takvim obećanjima treba biti oprezan u trenutku kada se priprema budžet za 2021. godinu i da prvenstvena briga države treba da bude - smanjenje javnog duga u narednom periodu.
Do porasta prosečne zarade dovešće, prema izjavi Aleksandra Vučića nakon onlajn sastanka sa predstavnicima MMF, povećanje plata u javnom sektoru koje „neće biti u velikom procentu kao ranijih godina, ali i povećanje minimalca za 6,7 odsto“.
Ova najava svakako ide u prilog tvrdnjama da bi već sledeće godine mogli da nam se dese vanredni parlamentarni izbori.
Ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice organizacije “Libek”, za Nova.rs navodi da je u vreme pripreme budžeta potreban oprez kod obećavanja rasta plata i penzija u narednoj godini.
„Dok se najava porasta penzija može razumeti usled postojanja zakonske formule o indeksaciji, pitanje plata u javnom sektoru prvenstveno je posledica političke volje Vlade“, ukazuje Mihailo Gajić.
U situaciji kada smo, kako kaže, usled krize iskusili veliki rast javnog duga koji će do kraja godine ponovo dostići nivo od 60 odsto BDP-a, porast plata koje su već nekoliko puta zadnjih godina povećavane iznad mogućnosti privrede da te rashode finansira nije razumna budžetska politika.
„Izuzetak može da se napravi u pojedinim sektorima, kao što su medicinski radnici, imajući u vidu njihov veliki odliv iz zemlje kao i povećanje njihovog radnog angažmana i rizika od oboljevanja tokom pandemije virusa“, objašnjava Gajić.
Prvenstvena briga treba da bude smanjenje javnog duga u narednim godinama.
„A, za to treba da postoji efektivna kontrola javnih rashoda. Povećanje plata u javnom sektoru nije jednokratno, već znači da će se to plaćati svake naredne godine. Iako MMF predviđa visoku stopu rasta naredne godine, ona je prvenstveno posledica niske osnovice iz ove godine kada smo iskusili smanjenje privredne aktivnosti. A niska stopa rasta je problem koji nas prati već godinama“, upozorava Mihailo Gajić.
Povećanje plata u javnom sektoru nije mera izolovana od ostatka ekonomije.
„Ovime će se još više povećati jaz između plata u privatnom i javnom sektoru, a tokom krize otkaza i smanjenja plata u javnom sektoru nije bilo, dok jeste u privatnom“, podseća sagovornik Nova.rs.
On smatra da bi novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom mogao da predstavlja prepreku prevelikom povećanju plata.
„Njegov cilj je očuvanje fiskalne stabilnosti i možemo da očekujemo da će MMF biti načelno protiv povećanja rashoda za plate u javnom sektoru, ili da će barem uticati da ono bude primereno mogućnostima države da ih na duži rok finansira“, navodi Gajić.
Rast prosečne zarade, kako ističe, nije baš dobra metrika za praćenje kvaliteta života u zemlji.
„Prvo, on ne govori o tome koliko ljudi prima niske plate, o čemu više govori medijalna zarada koja se nalazi na polovini raspodele. Drugo, nivo prosečne zarade može da raste i veštački usled otkaza ljudima sa niskim zaradama, a to ne znači da se u Srbiji bolje živi, već upravo obrnuto“, ističe Mihailo Gajić.
Pola miliona na minimalcu
Prosečna zarada u Srbiji je, prema zvaničnoj statistici, 60.029 dinara, koliko je iznosila za jul mesec.
Medijalna neto zarada za jul 2020. godine iznosila je 45.736 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu ispod tog iznosa.
Prema proceni sindikata, više od pola miliona zaposlenih u Srbiji mesečno živi sa minimalnom zaradom od oko 30.000 dinara.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
