5
Nema dostojanstva bez većih zarada, izjavila je danas, na Svetski dan dostojanstvenog rada, Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ona je podsetila da jedan od šest radnika živi ispod granice siromaštva, a da više od pola miliona ljudi u Srbiji živi od 30.000 dinara mesečno.
„Odavno smo zaboravili šta uopšte znači pojam dostojanstvenog rada. Setimo ga se danas na Svetski dan dostojanstvenog rada i već sutra krenemo po starom. Gledamo svoje sitne male interese, pravdamo se strahom od odmazde onih koje sami biramo i koje izdržavamo svojim nedostojanstvenim radom“, istakla je Ranka Savić.
U Srbiji je, navodi, uspeh imati posao, naročito danas u vreme epidemije, kada veliki broj radnika ostaje bez posla.
„Ono što je problem je činjenica da imati posao u Srbiji ne znači da se pobeglo od siromaštva, a još manje znači garanciju dostojanstvenog rada. Prema podacima, jedan od šest radnika živi ispod granice siromaštva. Učešće minimalne zarade u minimalnoj potrošačkoj korpi iznosi 70,19 odsto, a prosečnoj 36,59 odsto“, ukazuje ona.
Podizanje minimalne zarade, navodi – smanjuje siromaštvo i nejednakost, podstiče ukupnu potražnju, zaposlenost i sveukupni ekonomski rast.
„Iz tih razloga pregovori oko visine minimalne cene rada moraju biti mnogo ozbiljniji i organizovaniji. Oni moraju biti zajednička akcija svih sindikata kojom će se obezbediti nužna snaga pritiska na Vladu i poslodavce.
Svi zajedno moramo shvatiti da nema dostojanstva bez većih zarada“, ističe predsednica ASNS.
Uzrok niskog nivoa zarada leži i u krizi kolektivnog pregovaranja.
„Sve manji broj zarada se ugovara kroz Kolektivni ugovor. Zato je Srbija zemlja u kojoj svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, negde oko 400.000 ljudi, sa tendencijom da se ovaj broj znatno poveća zbog problema sa pandemijom kovida 19“, ističe ona.
Opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada se neprekidno širi i to u turizmu, ugostiteljstvu, hotelijerstvu, samostalnim delatnostima, transportu.
„Zato već sada možemo da tvrdimo da više od pola miliona ljudi živi od 30.000 dinara. Dostojanstveno, zar ne“, pita Ranka Savić.
Da li će tako biti i u budućnosti zavisi, kako ističe – od nas radnika i građana.
„Nas koji radimo, plaćamo poreze i punimo budžet, a onda se predstavljamo kao dobra ali bagatelna radna snaga, sve zarad dolaska jeftine industrije motanja kablova. Radnici i građani Srbije moraju konačno da shvate da se demokratija i dostojanstvo ne poklanjaju – već da se za njih bori“, zaključuje Ranka Savić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
