Nije poskupelo samo centralno grejanje, porasle cene još nekih vrsta ogreva: Pogledajte šta se najviše isplati - struja, gas, pelet, drvo ili ugalj

Septembar je tradicionalno vreme priprema za grejnu sezonu. U Beogradu, ali i u drugim gradovima u Srbiji je već objavljeno da poskupljuje grejanje, dok nove cene struje donose veće računa za one koji se na ovaj način greju preko zime. Agencije za energetiku tokom oktobra će izdati već tradiconalnu detaljnu analizu koliki su troškovi za koju vrstu grejanje.

Na osnovu prošlogodišnjih podataka, ali i korigovanja cena tokom ove godine Nova. rs donosi pregled koliko bi moglo da vas košta grejanje ove godine.

Nova sezona - nove cene

Beogradske elektrane najavile se početak grejne sezone za 15. oktobar, a sa novom sezonom stižu i nove cene. Cena grejanja u Beogradu će biti veća za šest odsto. Tako će novembarski račun potrošaču, koji je do sada plaćao 8.600 za grejanje stana od 60 kvadrata, sada iznositi 9.200 dinara.

Iz ovog gradskog preduzeća objašnjavaju da je delu potrošača ponuđeno da pređu na obračun usluge grejanje po potrošnji, a ne prema zagrevanoj površini, što će otvoriti prostor za štednju.

Znatan broj toplana u gradovima i mestima širom Srbije najavila je još tokom leta da će povećati cene grejanja ili je započela proceduru za dobijanje odobranje za novo poskupljenje.

Tako je Gradska toplana u Kruševcu najavila da će cene grejanja biti povećane linearno 9,4 odsto i po potrošnji i po kvadratnom metru.

"Cene grejanja uskladili smo sa porastom ostalih cena, pa će grejanje biti skuplje 9,4 odsto, bilo da se naplaćuje po potrošnji ili po kvadratnom metru", rekao je direktor tog gradskog preduzeća Milutin Tasić. Naveo je da je to poskupljenje manje nego što bi bilo potrebno.

U Leskovcu je cena grejanja povećana u julu za devet odsto, dok je JKP „Energetika“ iz Kragujevca podnelo Gradskom veću zahtev za korekciju cena grejanja, uz obrazloženje da posluje sa gubicima i da ima dugovanja prema dobavljačima gasa.

U Majdanpeku, sa druge strane, do kraja godine grejanje, kako je navedeno iz tamošnje toplane, "sigurno" neće poskupeti, a da li će se cene posle tog roka menjati zavisi od cena energenata.

Grejanje na struju može da skoči za trećinu

Posle centralnog, većini građana najdraže je i najlakše grejanje na struju. Tu nas, bez svake sumnje očekuju veće cene, jer od prvog oktobra sledi novo poskupljenje struje.

Naime, sledećeg meseca stižu više cene za prenos i distribuciju električne energije, s tim što će prenos poskupeti 10 odsto, a distribucija 16 odsto u odnosu na cene iz 2021. godine.

Međutim, ono što će mnogo više pogoditi one koji se greju na struju je što se pomera granica za ulazak u skuplju, „crvenu“ zonu potrošnje. Ona je sada 1.600, ali se spušta na 1.200 kWh mesečno, što znači da je onome ko se greje sada mnogo lakše da upadne u grupu potrošača, koji plaćaju najskuplju struju.

Agencija za energetiku je analizi troškova za grejanje domaćinstava u prošloj sezoni procenila da je za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 metara kvadratnih na 20 stepeni u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna energija od oko 9.000 kWh. Iz toga se jasno vidi da dobar deo potrošača koji se greju na struju upada u “crvenu” zonu, čiji se prag sada smanjuje.

Zbog toga značajno varira procenat za koji će skočiti računi građanima, posebno onima koji se greju na struju. Procena pojedinih stručnjaka je da bi za one koji upadnu u crvenu zonu povećanje računa mogo da ide i do 30 odsto.

I dalje najeftinije drvo kao ogrev

Prema već spomenutoj analizi Agencije za energetiku, najniže troškove za grejanje u prošloj grejnoj sezoni imali su oni koji su se grejali na drva. Pretpostavlja se da će i tako biti ove godine, mada se očekuje da će s obzirom na inflaciju i cena drva za ogrev da bude povećana. Potrošači koje se tradicionalno greju na drva u nabavku ogreva krenu još tokom leta.

Tako je u Subotici prema podacima sa jednog tamošnjeg stovarišta, recimo, tokom leta kubik drva koštao oko 7.700 dinara, da bi sa dolaskom jeseni već skočio na 8.500 dinara. Cene na stovarištima po unutrašnjosti kreću od 6.000 do 9.000 dinara po kubiku, dok u Beogradu idu i do 11.000 dinara. Prosečno domaćinstvo, prema ranijim procenama, za jednu grejnu sezonu kupuje od pet do 10 metara drva, što zavisi i od grejnih tela, ali i od jačine zime.

U Srbiji je poslednjih godina sve popularnije grejanje na pelet, što je prema analizi iz prošle grejne sezone bio drugi najjeftiniji način grejanja. Procena je da prosečno domaćinstvu, znači koje greje stambenu jedinicu od nekih 60 kvadratnih metara, potrebno od tri do sedam tona peleta. Tona peleta je od 26.000 do 32.000 dinara. Znači da je i za grejanje peletom potrebno minimum oko 80.000 dinara.

Deo potrošača je i dalje veran uglju. Kada je ovaj energnet u pitanju cene za domaćinstva se kreće zavisno od kvaliteta i dobavljača od 16.000 do 23.000 dinara po toni.

Procene su da je prosečnom domaćinstvu potrebno i do pet tona uglja za grejnu sezonu, mada to zavisi od grejnih tela, ali i od jačine zime, za ovu vrstu ogreva građani moraju da izdvoje i do 90.000 dinara.