Nemačka "karta šansi" smanjuje proceduru za dolazak radnika iz Srbije

Na iste prepreke nailaze i drugi radnici koji odlaze u Nemačku, ali bi ova procedura uskoro, prema najavama vlasti u Berlinu, mogla biti pojednostavljena. Vlada priprema verziju zelene karte po uzoru na Kanadu, jer se procenjuje da postoji više od 1,7 miliona otvorenih radnih mesta, koja ne uspevaju da popune. Računaju i na radnu snagu sa Zapadnog Balkana, pa i iz Srbije. Takozvanu "kartu šansi" (Chancenkarte) već odavno priželjkuju poslodavci u Nemačkoj, jer demografi prognoziraju da će do 2035. biti sedam miliona manje ljudi na tržištu rada – ukoliko se doseljavanje osetno ne pojača, piše Juronjuz.Nemačke vlasti su saopštile da razmatraju primenu manje striktnih pravila, kako bi se popunio deficit radnih mesta, a najviše radnika potrebno je u zdravstvu, kao i u vazdušnom saobraćaju i ugostiteljstvu. Prema najavama nadležnih, liberalizacija zapošljavanja ogledala bi se u tome da kandidati moraju da ispoštuju tri od četiri kriterijuma: diploma ili stručna obuka koju priznaje Nemačka, tri godine profesionalnog iskustva, poznavanje jezika ili prethodni boravak u Nemačkoj i da nisu stariji od 35 godina.Državljani određenih zemalja sa viznim sporazumima već mogu da uđu u Nemačku na 90 dana bez vize, ali im je dozvoljeno samo da se zaposle na kraći rok. "Karta za šansu" će pomoći ljudima traže posao ili pripravnički staž dok su u samoj zemlji, a ne da se za poslove prijavljuju iz inostranstva. Kandidati, stoga, moraju biti u stanju da dokažu da, u međuvremenu, odnosno do dobijanja posla, mogu samostalno da plaćaju svoje životne troškove. Tačni detalji ove nove ponude tek treba da budu formalizovani.Danilo Milošević kaže da je u Srbiji godinama pokušavao da se zaposli, ali je sa završenim Fakultetom pedagoških nauka uspevao samo da nađe angažman u dečijim igraonicama i to privremeno. Čuo je da u Nemačakoj ima posla i da traže i prosvetne radnike, ali se jezik isprečio kao prepreka. Kaže da je skoro tri godine tri puta nedeljno išao na privatne časove da bi postigao nivo koji je neophodan za rad u prosveti."Kada sam ispunio sve uslove, nostrifikovao diplomu i maučio jezik, konkurisao sam za to radno mesto i zvali su me već sutradan na razgovor. Ja sam avionom otišao u Minhen i dobio sam posao, ali sam počeo da radim tek posle nešto više od godinu dana, kada sam dobio vizu. Oni nisu mogli da veruju da će biti potrebno toliko vremena, ali sam dobio ugovor da me taj posao čeka", priča Milošević, prenosi Juronjuz.On kaže da sada ljudi iz Srbije sa visokom stručnom spremom brže dobijaju radne dozvole, ali da se dešava da oni sa srednjoškolskim obrazovanjem čekaju i do godinu dana. Dodaje da ljudi iz Srbije najčešće rade na građevini, razvoze robu ili u proizvodnji u fabrikama, ali napominje da ima i arhitekata i inženjera. Najviše ih je, ipak, angažovano u sdravstvenim sutanovama, gde rade naši lekari i medicinski tehničari.Magazin Špigel je nedavno pisao da nikada pre u Nemačkoj nije bilo toliko upražnjenih radnih mesta kao danas i ukazao da manjak personala "guši" aerodrome, restorane i bazene, a da je to tek sitnica u odnosu na ono što preti zemlji, jer statistika pokazuje da je 1,74 miliona radnih mesta slobodno, mada ih je zapravo verovatno mnogo više.Kako piše DW, radno mesto u nezi starih osoba ostaje upražnjeno u proseku 239 dana, što znači da poslodavci po skoro osam meseci ne mogu da nađu negovatelja. Jedva da je bolje sa limarima, majstorima za grejanje i klima-uređaje gde se na novog zaposlenog čeka po 224 dana. U visokogradnji se radnik traži 221 dan u proseku, a kod medicinskih sestara, babica i sanitetlija prosek je 188 dana.Bonus video: Bojan Predojević Forum - Srbija i Nemačka 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gostbojanpredojeviforumsrbijanemaka-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2471532"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram