Profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije, kaže da se ugalj koristi vek i po, a da je pre toga čovek svoje energetske potrebe zadovoljavao uz pomoć biomase i sunca. On poručuje da moramo da se vratimo prirodnim stvarima i da Srbija ima dobre uslove u pogledu sunčane energije, vetra i vode, te da imamo šanse da imamo svoj megavat-čas koji je baziran na domaćim resursima.
Sagorevanje fosilnih goriva radi proizvodnje električne i toplotne energije vodeći je izvor emisija ugljen-dioksida i dovodi do globalnog zagrevanja. U poslednjih nekoliko godina došlo je do preokreta i mobilizacije država u cilju borbe protiv klimatskih promena. U ovom trenutku najveće države (među kojima su i Amerika, Kina, zemlje Evropske unije) za cilj imaju dostizanje nultih emisija ugljen-dioksida do sredine 21. veka. Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem? Odnosno, može li u Srbiji struja da se proizvodi bez uglja?
Prof. dr Nikola Rajaković rekao je za RTS da je jedina poseta Beogradu Nikole Tesle u junu 1892. godine bila veoma inspirativna za sve oko elektrotehnike u Srbiji.
„Teslino otkriće indukcionog motora delovalo je u tri pravca u Srbiji – prvi pravac je Termocentrala na Dorćolu po delu Đurđa Stanojevića, koja je na današnji dan 6. oktobra 1893. počela sa radom. Druga fantastična stvar je što je Teslina predavanja pratio profesor fizike Stevan Marković i on inspirisan Teslinim delom kreće intenzivno u oblast elektrotehnike“, kaže profesor Rajaković.
Prema njegovim rečima, Đorđe Stanojević je pionir energetskih postrojenja u Srbiji: „Krenuli smo od hidroenergetike i termoenergetike, pa je stigla nuklearna energetika i gas i došli smo do toga da megaenergetika mega ugrožava životnu sredinu.“
Rajaković je rekao da dve trećine električne energije Srbija proizvodi na bazi fosilnih goriva, što znači na bazi lignita i uglja, dok su u svetu ti odnosi drugačiji, naša država je zavisnija od tih goriva.
„Dekarbonizacija se ne odnosi samo na ugalj, već i na naftu i gas. Potpuna dekarbonizacija podrazumeva da nemate emisije ugljen-dioksida putem sagorevanja, ili da se on skladišti za druge potrebe što su veoma skupe tehnologije“, naveo je profesor Rajaković.
Kaže da je bilo razmišljanja pre pet godina kako krenuti u energetsku tranziciju, ali danas struka i nauka nemaju dileme, mora se ići u potpunu dekarbonizaciju, ali se to ne može dogoditi preko noći.
„Kina se obavezala da 2060. godine bude dekarbonizovana, da bude bez uglja, bez nafte i bez gasa“, naveo je primer i dodao da se ugalj koristi vek i po, a da je pre toga čovek svoje energetske potrebe zadovoljavao uz pomoć biomase i Sunca.
Ističe da ćemo morati da se vratimo prirodnim stvarima – Suncu, vetru, vodi, biomasama, geotermalnoj i energiji iz otpada.
„Za Srbiju prevashodno je bitno Sunce, vetar biomasa i hidropotencijal koji imamo. Naravno ne za tri godine, ali u narednim godinama moramo ustanoviti ključne elemente da bismo to uradili. To je pre svega zakonodavstvo, dosta toga je po tom pitanju urađeno početkom godine. Nadam se da će krenuti solarne elektrane“, rekao je predsednik Saveza energetičara Srbije.
Izneo je pretpostavku da će u narednom periodu domaćinstva proizvoditi do 25 odsto ukupnih energetskih potreba.
„Ja sam u celom kompleksu ništa ne značim, ali hiljade malih proizvođača znači dosta. Imamo velike tehnološke pomake u oblasti solarne energetike, vetroenergetike i skladištenja energije. Dramatično je pala cena solara, vetroelektrane su značajno jeftinije, a i skladištenje energije postaje sve jeftinije“, kaže Rajaković.
Pored toga, napominje da je veoma važan i razvoj pametnih mreža, što će omogućiti da se na perfektan način upravlja ovim sistemom.
„Srbija ima dobre uslove u pogledu sunčane energije, odlične uslove u južnom Banatu u pogledu vetra, ima i relativno dobre uslove u pogledu vode. Mi imamo šanse da imamo svoj megavat sat koji je baziran na domaćim resursima, ne na uvoznom gasu. To je poenta“, istakao je profesor Rajaković.
Napominje da je Evropa lider u borbi protiv klimatskih promena i Srbija bi trebalo da se sinhronizuje sa njom.
„Ima i nuklearna opcija, ako ne umemo nikako drugačije onda ćemo i tako raditi, ali mislim da će tehnologije i struka umeti drugačije. Kapital je trenutno jeftin i to treba iskoristiti“, naveo je.
Berzanske cene struje u Evropi su nikad više. Rekorde obaraju cene gasa, ali i uglja – najskuplji su u poslednjih 13 godina. Megavat struje je sa 60 evra, koliko je koštao početkom leta, poskupeo i prodaje se za 160–200 evra. Pre deceniju i više, kada se govorilo o otvorenom tržištu električne energije, očekivalo se da struja bude jeftinija. Međutim, u Evropi nije tako.
Rajaković objašnjava da taj fenomen spada u zonu neperfektnog tržišta, idealisti smatraju da će sve urediti tržište, ali to ne može baš tako, budući da je „cena gasa otišla dramatično, CO2 je poskupeo, zatim imamo postkovid fenomen, krenula je industrija i tražnja je počela da raste“, transport je poskupeo i svi traže energente.
„Obnovljivi izvori nisu krivci, oni će biti izvor stabilnosti u budućnosti“, zaključio je Rajaković.
Bonsu video – Vetropark
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar