Privatna banka preko koje će građani plaćati struju zarađivaće milionske iznose: „EPS će im prebacivati ogroman novac“

Privatna Alta banka ima najmanje ispostava u odnosu na sve druge u našoj zemlji, ali je ipak, “nekim čudom“, odabrana da posreduje u plaćanju računa EPS-u i da se zahvaljujući ovoj saradnji u narednom periodu, kako se procenjuje, popne na prvo mesto bankarske top liste u Srbiji.

„Račune za struju će umesto Trezoru Srbije kao do sada, Beograđani plaćati preko Alta banke, a vrlo brzo, verovatno i cela Srbija. Građani će imati mogućnost da plaćaju onlajn i na šalteru, ali Alta banka ima samo šest šaltera u Beogradu, jer je još mala. Imaju ispostave i u policijskim stanicama, ali to je za sada, samo za uplate MUP-u“, kaže za Nova.rs Milan Ćulibrk, ekonomski stručnjak, novinar i urednik u nedeljniku Radar.

EPS, ističe on, ima nešto više od tri miliona brojila, a kažu da građani neće biti oštećeni ovom promenom plaćanja.

„Međutim, biće oštećen sam EPS, a mi ćemo pokrivati njihove uvećane troškove. Za proviziju koju uzima Alta banka, smanjiće se prihodi EPS-a, tako da će građani, ono što ne plate na mostu, platiti na ćupriji. Trebalo bi da je za ovu saradnju organizovan tender i da puste konkurenciju, da se računi plaćaju u bilo kojoj banci, da mi možemo biramo“, naglašava Ćulibrk.

Provizija i ugovor pod velom tajne

Prema pisanju Radara, novi sistem poslovanja EPS-a ide na ruku isključivo Alta banci, odnosno njenom rukovodstvu.

„Jedini će profitirati Davor Macura, pripadnik nove biznis elite, stasale tokom vladavine SNS-a. A potrošačima već na jesen sledi novo poskupljenje struje za sedam odsto“.

Ono što, međutim, građani Srbije, potrošači struje, ne znaju, je koliko će ova saradnja države i privatne banke koštati EPS, tačnije nas, koji plaćamo račune.

Godišnji prihodi Alta banke samo na osnovu dila sa EPS-om mogli bi da porastu za više od 17 miliona evra, ako za sebe od svake uplate za struju zadrže proviziju od 50 dinara, koliko se otprilike plaća naknada za slične uplate u većini banaka.

U Srbiji ima 3.370.299 strujomera, kada taj broj pomnožimo sa 50 dobije se 168,5 miliona dinara mesečno, puta 12 meseci je više od dve milijarde dinara ili 17 miliona evra prihoda prihoda za Alta banku, a to je minimum, koji neće otići EPS-u.

„Dok god EPS-u ovaj novac ne bude trebao za neke druge namene, vrteće ga banka i moći će na njemu da zarađje. Provizija je sigurna zarada, ali ona je samo vrh ledenog brega. Možemo samo da sanjamo šta ta banka može da uradi sa tolikim novcem ako ga bude stavljala na depzite, davala kredite i slično, mogućnosti su neograničene. Sad se postavlja glavno pitanje, zašto EPS krije taj ugovor, zašto ga ne objavi, jer možda ta provizija neće biti 50 dinara. Možemo samo da strahujemo, da pretpostavljamo, nagađamo“, smatra Ćulibrk.

Gotovo 4 milijarde evra prometa

Dodatni problem je što će EPS, koji ima 450 milijardi dinara ili 3,8 milijardi evra godišnje ukupnog prometa od struje, sada taj novac usmeriti na beznačajno malu banku, čime se ona pumpa do neverovatnih prihoda i postaje velika, objašnjava za Nova.rs Goran Radosavljević, profesor javnih finansija i direktor Instituta FEFA.

„Ukupna aktiva banke je oko milijardu, prihod oko 42 miliona evra, a upumpavanje relativno velike količine novca u tu banku dovešće neminovno do povećanja njene vrednosti. Kada biste otišli u Alta banku da platite račun, oni bi vam uzeli najmanje 50 dinara po uplati. Dakle svako ko uplati račun, daće banci bar 50 dinara provizije, puta 12 meseci, na 3.370.299 domaćinstava, što je na godišnjem nivou nešto više od dve milijarde dinara, a to je 40 odsto prošlogodišnjeg prihoda Alta banke. Inače, prosečna potrošnja svakog domaćinstva je 322 KWh ili oko 4.000 dinara mesečno. Banka, međutim može da kaže da neće da uzima proviziju, ali njihovi šalteri su ograničeni. Tako da ako odemo u neku drugu banku da bismo platili račun, opet plaćamo proviziju. To što država sada radi sa Altom je Dinkić uradio sa Poštanskom štedionicom, kada je beznačajnu banku učinio najjačom“, kaže Radosavljević.

Kako god okrenete, banka je „dobra“ u milionima evra, ističe on.

„Promet na godišnjem nivou biće četiri puta veći od ukupne aktive banke. To je kao da sa jednim kamionom gradite čitav auto-put. Sad ćemo biti značajno ograničeni za plaćanje struje, a bojim se da ovo ne rade za džabe, već da bi banka zaradila i ojačala, indirektno provizijom, a direktno jer će blizu četiri milijarde evra godišnje prolaziti preko njenog računa. EPS tehnički ovim nije prekršio zakon, ali jeste etički posmatrano, kao i kroz korporativnu praksu. Čudno je kako nisu odabrali Poštansku štedionicu, jer je ipak državna banka. Ovako birate banku koja otvara mogućnost da se iza toga krije nešto drugo, jer smo imali slična iskustva u prošlosti. Sad se ogroman promet daje jednoj banci, koja je preko noći svoje prihode od naknada skoro duplirala“, naglašava Radosavljević.

Sumnjiva saradnja Macure i EPS-a

Podsetim, Davor Macura je krajem 2023. godine sklopio sporazum o strateškom partnerstvu sa EPS-om i tada postao posrednik u elektronskom plaćanju računa za struju.

„Taj posao sklopljen je bez ikakve javne nabavke ili tendera. Centar za lokalnu samoupravu zahteva od EPS-a da objavi taj ugovor, obrazloži koji je javni interes, da se on zaključi i koliko od toga prihoduje posredno. Posebno je interesantno što je nedavno Austrijska agencija za nadzor finansijskog tržišta (FMA), koja je državno regulatorno telo, sankcionisala novčanom kaznom Macurinu kompaniju Alta Pay Group, pa se postavlja pitanje da li je ta grupacija idealan strateški partner za EPS i državu“, kaže za Nova.rs Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.

Inače, samo u prošloj godini, prema podacima iz bilansa uspeha, ukupni neto poslovni prihodi Alta banke povećani su sa 25,5 na 42,7 miliona evra. Pre četiri godine, kada je Alta pej Davora Macure kupio Jubmes banku i promenio joj ime, njen ukupan neto poslovni prihod bio je manji od 6,4 miliona evra, a već do 2024, za samo tri godine, novi vlasnik je uspeo da neto poslovni prihod banke uveća ne za 6,7 odsto, već 6,7 puta, piše Radar.

Na naša pitanja o detaljima ugovora, visini provizije, saradnji sa Alta bankom i poskupljenjima struje, iz Elektroprivrede Srbije, kao ni iz rukovodstva Alta banke, nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.

***