Ko je Davor Macura, čovek preko čije banke ćemo plaćati račune za struju

Naime, Elektroprivreda Srbije (EPS) je putem junskog računa za struju obavestila građane, svoje potrošače, da se menja račun za uplatu. Struja će se plaćati na račun ALTA banke, vlasnika Davora Macure.

Naime, Macura, koji je uspeo državi da nametne svoju banku i potpiše ugovor sa EPS-om, decenijama je već poznat u svetu biznisa i blizak je vlastima. Macura je u poslovni svet ušao pre više decenija sa menjačnicama, a danas preko njegove banke EPS naplaćuje struju.

Ovaj vlasnik Alta Pay Grupe i predsednik Upravnog odbora Alta banke, u Srbiji ima čak 15 firmi, a njegov biznis, koji se dovodi u vezu sa režimom, je za vreme vlasti SNS vrtoglavo napredovao. Najbolji primer je Alta Banka, koja je, recimo, u 2023. ostvarila čak 22 puta veći rast, nego u 2022. godini.

Najstarija, odnosno najranije osnovana firma Davora Macure je Forum vizija, koja se na poslovnom tržištu pojavila davne 1979. godine. Ovo preduzeće se bavi projektovanjem, proizvodnjom, transportom i izgradnjom dalekovoda i drugih elektroprivrednih, saobraćajnih i industrijskih objekata i postrojenja.

Međutim, dalekovodi i postrojenja nisu bila dovoljna, pa Macura nešto ozbiljniju karijeru započinje 2008. godine, otvaranjem prve menjačnice pod imenom Alta, a ubrzo je postao i predsednik Udruženja menjača Srbije. Zatim otvara firmu Alta Gold, koja se bavi zlatom, a potom i više manjih preduzeća vezanih za keš i promet robe.

Od IMT-a do naplate računa za struju

Za sad već čuvenog Macuru, deo javnosti prvi put je čuo krajem 2021. godine, kada je za oko 70 miliona evra ili 8,3 milijarde dinara, sa svojom firmom ABL Solvent kupio poslovni kompleks IMT-a na Novom Beogradu. Prema tadašnjim podacima APR-a, ova Macurina firma nije imala nijednog zaposlenog i nalazila se u stanu na adresi - Ugrinovačka 212.

Podsećamo da je prethodno čitav poslovni kompleks u Zemunskoj ulici u Novom Beogradu decenijama bio u rukama bivšeg jugoslovenskog IMT-a, dok nije pao u ruke firme Macurine firme. Time je ova beogradska kompanija dobila skoro 48 hektara, koje su još tada bile planirane za stambeno-poslovni kompleks.

Firma ABL Solvent doo i dalje je aktivna prema podacima Agencije za privredne registre, a osnovana je u novembru 2012. godine. U APR-u stoji da se bave "ostalim nepomenutim finansijskim uslugama, osim osiguranja i penzijskih fondova", a kao zakonski zastupnik vodi se Davor Macura.

U vlasništvu Macure, nalazi se i firma Kampari internešenal (Campari International), koja je registrovana za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada.

Prema podacima do kojih je došao Forbes Srbija, Macura u svom vlasništvu ima i preduzeće Al Stone, koji se bavi iznajmljivanjem vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanjem njima.

Ipak, Macurina firma miljenica Alta Group doo Beograd, proteklih dana je u žiži javnosti jer će građani, potrošači struje, ubuduće preko privatne banke koja je u sklopu ove firme, plaćati svakog meseca visoke račune EPS-u.

I ovo nije prvi put da kompanije koje posluju u okviru Alta grupe učestvuju u nekom projektu povezanim sa državom i javnim sektorom. Ova firma je, recimo, u leto 2024. dobila tender za finansijske usluge naplate prevoza u Beogradu.

Gradnja za EXPO 2027

Prema pisanju Forbesa, Alta grupa dobila je od države i podsticaje za izgradnju, rekonstrukciju i proširenje hotela u Beogradu za potrebe izložbe EXPO 2027. Takođe, šalteri ove banke nalaze se, što je krajnje neuobičajeno, i u policijskim stanicama.

Što se tiče Macure, njegove stručnosti i obrazovanja, u zvaničnoj biografiji stoji da je vlasnik Alta Grupe doktor nauka iz oblasti menadžmenta i biznisa, ali se fakultet, koji je završio ne pominje ni u jednom javno dostupnom dokumentu.

Njegovo poslovanje vezuje se i za parcele na Dedinju, u kraju gde ljudi bliski vladajućoj stranci grade luksuzne vile.

Macuri, međutim, poslovanje u Evropi, ne ide tako glatko kao na domaćem tržištu. Putem Alta Peja, 2024. godine, pokušao je da proširi poslovanje u EU i kupi gotovo 20 odsto udela u austrijskoj Adiko banci. Međutim, reakcija Evropske centralne banke je bila oštra i u avgustu iste godine suspendovan je glas Alta Peja zbog sumnje u nepoštovanje procedura, netransparentnog porekla kapitala i neprijavljenog preuzimanja kontrole.

Inače, Diplomat pej koji je takođe učestvovao u kupovini udela Adiko banke je firma registrovana na istoj adresi kao i preostale Macurine firme, a čiji je vlasnik nepoznati Stefan Rodić.

Prema istraživanju BIRN-a, Macura je preko svoje firme „Danica Park“ bio vlasnik dve parcele koje su sada u vlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića. Takođe su pisali i da je ta ista firma bila investitor zgrada koje se i dalje grade na zemljištu supruge Zvonka Veselinovića i na zemljištu Milana Radojičića i njegove supruge Eme.

Podsetimo, Davor Macura je još početkom novembra 2023. godine sklopio sporazum o strateškom partnerstvu sa EPS-om i tada postao posrednik u elektronskom plaćanju računa za struju na sajtu javnog preduzeća, kao i u aplikaciji ,,Uvid u račun”. Ovaj posao sklopljen je bez ikakve javne nabavke ili tendera.

Istorija Alta banke

Alta banka se prvobitno zvala Jubmes banka koja je osnovana 1979. godine. U oktobru 2018. godine ministar finansija Siniša Mali najavio je da će država do kraja godine prodati udeo u Jubmes banci i da su ,,spremni na prodaju banaka”.

Celokupna tržišna vrednost Jubmes banke procenjena je na približno 25,7 miliona evra i početkom 2019. godine Alta Pej Grupa, u vlasništvu Davora Macure, otkupila je državne akcije za oko 5 miliona evra.

Nakon kupoprodaje, Jubmes se rebrendira i postaje Alta banka. Kasnije, Macura dokupljuje još 36,1 odsto akcija od manjinskih akcionara, a u septembru 2021. godine još 12 odsto i time postaje vlasnik 84,1 osto udela banke.  Na kraju, Davor Macura preuzima punu kontrolu putem svoje kompanije Alta Pej Grupe, kupuje preostale akcije i postaje potpuni vlasnik Alta banke.

Podsećamo, na javnom pozivu za izbor procesora plaćanja u okviru aplikacije i portala „EPS uvid u račun” od 6 banaka koje su dostavile ponudu izabrana je Alta banka, jer je, kako kažu, dala najnižu cenu provizije i najpovoljnije uslove.

„Oko 400.000 ljudi u Srbiji je do sada koristilo opciju besplatnog plaćanja struje. Oni će sada morati da pređu na drugačiji način plaćanja. Ako bi neko vodio računa o interesima EPS-a i potrošača, ali društva u celini, onda bi EPS morao da ima račune kod Uprave trezora ili u državnoj banci. Sve drugo pokazuje da se ne vodi računa ni o interesu EPS-a, ni građana, jer ovako privatna banka zarađuje na narodnom novcu. Privatna banka ima veliki priliv novca na svoj račun i pojačanu likvidnost i može taj novac da vrti i dodatno zarađuje. Taj novac treba da ide državi, a ne u privatne džepove. Nema nikakvog interesa da javno komunalno preduzeće ima račune u privatnim bankama, jer je to sve trošak, koji na kraju plaćamo mi“, objašnjava za Nova.rs Dejan Gavrilović, iz Udruženja potrošača Efektiva.

Reakcija EPS-a

Međutim iz EPS-a demantuju sve navode da će novi način plaćanja imati posledice po kupce, odnosno potrošače.

„Prelazak na naplatu električne energije preko tekućih računa poslovnih banaka nema nikakve posledice po kupce, niti ima bilo kakve štete za njih. Svaka drugačija interpretacija je loša namera i pogrešna s ciljem da se unizi reputacija najveće kompanije u zemlji. I ranije smo bili svedoci takvih namera koje su imale političku pozadinu, iako se često skrivaju iza zaštite kupaca ili radnika. To je očigledno i sada slučaj“, kažu u EPS-u.

Proces prelaska na naplatu električne energije preko računa poslovnih banaka, umesto Uprave za trezor, počeo je 2018. godine i realizovan je fazno prateći prelazak centara za podršku garantovanom snabdevanju na jedinstveni SAP biling sistem.

„Naplata preko tekućeg računa poslovne banke najpre je 2018. godine uspostavljena za područje centra Kragujevac, potom je tokom narednih godina promena izvršena na područjima centara Niš, Novi Sad, Kraljevo i na kraju proces je završen ove godine prelaskom poslednjeg centra Beograd. Alta banka je jedna od banaka sa kojom EPS AD ima poslovnu saradnju, a tekući račun u toj banci je uplatni račun samo za područje Centra za podršku garantovanom snabdevanju Beograd“, objašnjavaju iz EPS-a.

EPS, kao najveća kompanija u zemlji, ima razvijenu saradnji sa svim poslovnim bankama u Srbiji, kako državnim, tako i privatnim.

„Još jednom ističemo da prelazak na naplatu preko tekućih računa poslovnih banaka nema apsolutno nikakvih posledica po kupce električne energije", naglašavaju u EPS-u.

Inače, Alta pej od novembra 2023. ostvaruje profit zahvaljujući saradnji sa EPS-om, kada je postala posredik u elektronskom plaćanju računa, kao i na aplikaciji „Uvid u račun“. Broj korisnika aplikacije početkom ove godine dostigao je 720.000, a da samo polovina njih plati struju preko aplikacije, Alta banka bi od provizije imala prihod veći od 10 miliona dinara.

Na naša pitanja o ugovoru između EPS-a i Alta banke, saradnji, proviziji i naplatama računa za struju, nisu odgovorili iz Uprave banke do objavljivanja ovog teksta.

***