Ko gubi, a ko dobija i kako utiče na potrošače novi sistem naplate struje preko Alta banke?

Na prvi pogled, računi za struju štampani početkom juna, od onih štampanih početkom jula na području Beograda razlikuju se samo u nijansi plave boje. Već drugi pogled otkriva da razlika nije samo u podešavanju štamparske mašine. Jer do sada su potrošači na području Beograda EPS-u plaćali na račun koji počinje brojevima 845, otvorenim u Upravi za trezor, dok od ovog meseca sve ide na račun koji počinje brojevima 190, a koji je EPS otvorio u Alta Banci. Ništa neočekivano, ništa sporno, kaže EPS.

"Prelazak na naplatu električne energije preko tekućih računa poslovnih banaka nema nikakve posledice po kupce, niti ima bilo kakve štete za njih. Proces prelaska na naplatu električne energije preko računa poslovnih banaka, umesto Uprave za trezor, počeo je 2018. godine i realizovan je fazno. Alta banka je jedna od banaka sa kojom EPS AD ima poslovnu saradnju, a tekući račun u toj banci je uplatni račun samo za područje Centra za podršku garantovanom snabdevanju Beograd", saopštili su u EPS-u.

Ali zašto baš najveći grad u zemlji da plaća na račun u jednoj od najmanjih banaka u vlasništvu Davora Macure, biznismena čiji poslovi poslednjih godina beleže vrtoglavi uspeh. Macura je poslovnu karijeru započeo 2008. godine, otvaranjem prve menjačnice pod imenom Alta, potom je ubrzo postao predsednik Udruženja menjača Srbije, krenulo ga i sa zlatom pa je napravio zlataru Alta Gold, pa je od 2019. do 2021. stekao potpuno vlasništvu u Jubmes banci. A to je bio tek početak niza uspeha.

"To je banka koja je vrlo bliska vlastima. To je poznato iz drugih njihovih poslova i tako dalje. To je banka čiji vlasnik, vrlo mlad čovek, koja je kupila banku, pa je onda ta banka dobila druge velike poslove, pa onda se tu grade i velike građevine. Znamo da je ustvari, zapravo, kod nas je na kraju svede na nekretnine recimo konkretno ovaj vlasnik je uspeo da vrlo-vrlo jeftino na određeni način kupi IMT, pa se tu sada grade neke zgrade. Dakle, mi vidimo jednu banku, malu banku, čije vlasnik blizak vlastima, koji raste velikom-velikom-velikom brzinom i odjednom dobiju je posao koji je drastično veći od posla koji nadmašuju i kapacitete prosto te banke tu veličinu", objašnjava Aleksandar Milošević, Nova ekonomija.

Ali da bi banka realno rasla, preko računa u njoj otvorenih mora da prolazi neki stvarni novac. Od februara ove godine, EPS koji je uvek i proizvodio i distribuirao i naplaćuivao struju, ovo poslednje zaboravio je kako se radi i zatvorio je sve šaltere za plaćanje. Ostavio je mogućnost da se plati preko web aplikacije, ali sva onlajn plaćanja idu preko banke, pogađate - Alta banke.

"Alta banka već prihoduje od plaćanja računa putem EPS-ove aplikacije, gde kogod iskoristi ono plaćanje preko aplikacije, ona Altabanci plaćaju proviziju od 29 dinara. Do duše, treba reči da Eps nakon toga tu proviziju nadoknadi, tako što na sledjećem računu umanji račun za 30 dinara. I onda, dakle, još jedna apsurdna situacija, pa mogu je Eps i direktno da pokloni Alta banci tih 30 dinara, da se ne mućimo sa aplikacijama i tako dalje. Dakle, očigledno je to bio, da kažem, da je to bila postavka cele priće, da se nađe naćin da Altabanka zaradi pare, pa nema veze, neka bude i na štetu EPS-a", ističe Dejan Gavrilović, Udruženje potrošača Efektiva.

Sad kad sve što se u Beogradu plati za struju, bilo preko EPS aplikacije, u pošti, menjačnici, preko aplikacija drugih banaka, sve ide na račun EPS-a u Alta banci.

"Kada građani krenu da uplaćuju novac na račun Alta banke. Oni, građani, tu direktno nemaju gubitaka, ali Alta banka će imati dobit. Prvo, imaće značajan priliv srestava na taj račun, dakle, pojačana likvidnost, što se kaže, taj novac će moći da se okreće, oplodi, na ko zna koje načine. A drugo, EPS kada koristi taj svoj račun u Alta banci za neka svoja plaćanja, a sigurno ih ima na dnevnom nivou dosta, on će Alta banci plaćati provizije", pojašnjava Gavrilović.

Zašto baš Alta banka, a ne na primer državna Poštanska štedionica, EPS propušta da odgovori.

"U pitanju je banka koja je, recimo, osan puta manja nego što je Banka Inteza, naprimer, u Srbiji. U pitanju je banka koja je takva kakva je sada, je jedna od manjih u Srbiji, a u poslednjih godinu dana je narasla duplo. Dakle, pre godinu dana to je bila jedna jako mala banka. Pre dve godine to je bila jedna jako, jako mala banka. Sada je to banka koja servisira jedan sistem kao što EPS. Šta to može, zapravo, da znači? To znači da kada na račune EPS-a u toj banci legne tako ogroma novac. To znači da sve što radi EPS sa tim novcem koji sada leži u toj banci, plaća se neka provizija Alta banci. Dakle, kada EPS hoće da izvrši neko plaćanje prema nekom svom dobavljaču, on plati proviziju svojoj banci za tu transakciju. Dakle, radi se o milionima i stotinama miliona evra i vi sada plaćate stalno neke transakcije, stalno neke troškove, neko održavanje. Mi ne znamo tačno kakav je dogovor između Alta banke i EPS-a, ali znaćemo da taj dogovor je sigurno komercijalan dogovor, za razliku od dogovora koji EPS ima sa trezorskim računom, gde su troškovi bili daleko manji, neuporedivo manje sigurno", dodaje Milošević.

OAli EPS je prethodno softver za naplatu koji je kupio poklonio Alta banci, dok domaći ugalj stoji pod zemljom, struju pravi od uvoznog koji prevoze podobni, niko se nije bunio ni zbog toga ko što se nije bunio zbog dosadašnjih i poskupljenja najavljenih za jesen, pa što ne bi pomogao Alta banku još nekim milionom, po principu - kad ide june, nek ide i uže.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Oko Bora gorelo zbog dotrajalih bandera, EPS ne preuzima odgovornost