Rod maline je desetkovan, a otkupljivači i hladnjačari ucenjuju proizvođače prilikom otkupa. Proizvođači ističu da je najgore od svega je to što je otkupljuju za bagatelu, potom je izvoze, prerađuju, a onda uvoze prerađevine od nje u Srbiju, koje prodaju po previsokim cenama.
Rod maline je ove godine desetkovan, „vilamet“ je podbacio za 50 odsto, a na prinos su, između ostalog, uticale i elementatne nepogode koje su zahvatile ivanjički i ariljski kraj, kaže predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović.
Prema njegovim rečima, za smanjenu proizvodnju su krivi i drugi faktori, pre svega slaba ekonomska računica jer je cena ovog voća, kako kaže ispod svakog nivoa.
„Zbog epidemije koronavirusa proizvođači su bili u strahu da ulažu u svoje zasade upravo zbog neizvesnosti sa plasmanom. Primera radi „vilamet“ plaćaju oko 215 dinara za kilogram, a oni koji je preprodaju ostvaruju enormne zarade. Takođe, ništa manje prihode ne ostvaruju ni izvoznici. Oni kupulju malinu od nas, pojedini i bez para, pa ih proizvođači kreditiraju. Svakako, čast izuzecima kojih ima“, navodi Radović.
On je ocenio da bi se ovakvim postupcima stalo na put treba uzimati bankarske garancije radi sigurnosti. Takođe, ističe on, malo ko zna koliko je ulaganja neophodno za gajenje ovog voća.
Radović kaže da je „crveno zlato“ po zvaničnim podacima u Srbiji zasađeno na površini od 25.000 hektara, ali, kako tvrdi, to nije istina.
„Realno pod zasadima maline ima između 12 i 15 hiljada hektara. Prošle godine je prinos bio 50.000 tona, a ove će biti prepolovljen“, ogorčeno priča Radović.
Oni, navodi da hladnjačari i otkupljivači, koji su zamrzli ovo voće da ga prodaju od 270 do 290 dinara za kilogram. Mnogi od njih „crveno zlato“ skladište u cisterne u koje dodaju vodu i šećer pa ga izvoze u inostranstvo gde se prave sokovi koji se potom uvoze u Srbiju i plasiraju na naše tržište po ogromnim cenama.
„Poznato je da malina doprinosi u snižavanju temperature, te da ima veliku ulogu u podizanju imuniteta organizma i ne smemo je prodavati u bescenje“, ocenio je Radović.
Dodao je da je potražnja povećana i u drugim zemljama zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu, zemljama najvećim proizvođačima tog voća u svetu. Zato moramo učiniti sve da malinu „vratimo tamo gde joj je mesto“ u smislu proizvodnje, plasmana i cene, zaključio je Radović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar