Miloš Cvetković, hladnjačar, prerađivač i proizvođač malina iz Surdulice, za Novu ekonomiju navodi da je malina je u jednom trenutku doživela „bum“, verovatno i zbog pandemije koronavirusa i promene navika potrošača.Međutim, usledio je krah tržišta i smanjena potrošnja maline u evropskim zemljama, koje su za Srbiju važan kupac.„Bavim se proizvodnjom maline, kupine još nekog obojenog voća kao i njihovim otkupom imam hladnjaču u Surdulici, radimo i preradu voća. Nismo vezani za izvoz jer radimo na terenu u pitanju je mala hladnjača. Mi smo spoj između proizvođača i većih hladnjačara, odnosno izvoznika", objašnjava Cvetković.On ocenjuje da su ljudi u Evropi „uplašeni ekonomskom situacijom i svetskom krizom“.„Pre svega zbog poskupljenja energenata i zbog rata u Evropi pa su smanjili potrošnju maline jer, realno, ona jeste neka vrsta luksuza“, dodaje Cvetković.Prema njegovim rečima, prodaja maline trenutno stagnira, naročito kod malih hladnjačara, a cene tog voća padaju kako vreme prolazi.Krajem februara, cena po kojoj malina može da se proda bila je upola manja od njene otkupne cene.Otkupna cena tokom berbe bila je oko 500 ili 550 dinara, a sada se smrznuta malina prodaje za 300 dinara, možda čak i manje, rekao je naš sagovornik.To je za proizvođače ogroman problem, jer to značio da se gubici po kilogramu ne mere po evrocentima, već da su dostigli oko dva evra po kilogramu.Cvetković kaže da zaliha maline i dalje ima kao i da se nešto od nje prodavalo još tokom sezone dok je tržište bilo stabilno, ali su to bile male količine.Kako dodaje, zaliha ima dosta – neko je prodao pola nabavljene količine, neko 20 odsto, a ima i ljudi koji „nisu prodao ništa“.Cvetković kaže da dosta malinara nije isplaćeno, a u njegovom slučaju od 20 do 30 odsto njih.„Mnogi proizvođači neće biti isplaćeni moći ako se nešto ne bude promenilo i ako se ne dođe do nekih priliva“, dodaje.Kako naglašava, gubici su ogromni, veliki broj malih hladnjača možda neće ni da preživi ovu godinu, ako se na neki način ne reše aktuelni problemi.„Realno teško da veliki broj malih i srednjih hladnjačara to može da podnese i da izgura, da se spremi i da uđe u novu sezonu. Moja proizvođačka cena za 2022. godinu je bila negde oko 200 dinara po kilogramu. To je bila minimalna proizvođačka cena ispod koje ne vidim način da proizvodim, poskupeli su đubrivo, hemija, radna snaga“, kaže Cvetković.Prema njegovom mišljenju, to ne može da bude manje ni ove godine. To uostalom, kako dodaje, potvrđuju i istraživanja poljoprivrednih stručnjaka.

Razvijati prerađivačku industriju 

Prema mišljenju agroanalitičara Vojislava Stankovića, u oblasti poljoprivrede Srbija treba da povede računa o prerađivačkoj industriji, koja je trenutno nedovoljna, mala je i kako ocenjuje, kaska u mestu.Kako dodaje, problem nastaje u vezi sa otkupom maline, gde često ulaze razni lihvari, otkupljivači:„A onda se iz druge, treće ruke ta malina plasira na spoljnom tržištu. To se odnosi na izvoz, domaće tržište maline je marginalno“, dodaje sagovornik Nove ekonomije.Stanković dodaje, da takozvanih lihvara, odnosno posrednika u prometu ima u celoj poljoprivredi.„Što je moguće više treba samnjiti broj ljudi koji se time bave, jer oni utiču i na konkurentnost naše poljoprivrede i na sva nezadovoljstva koja se javljaju na relaciji proizvođači-prerađivači“.Stanković podseća kako su se malinari iz Arilja ranije žalili na prboleme sa kojima se suočavaju prilikom prodaje svog proizvoda. Neki od njih su se kako dodaje, udružili u zadrugu, Naše voće.„Ja sam im tada lepo rekao, drugari, gospodo, uzmite stvar u svoje ruke i oni su osnovali tu zadrugu. Arilje je značajan, mali, mikro region sa fantastičnim uslovima, Ariljska malina je najbolja i najkonkurentnija malina u našoj zemlji“, kaže Stanković.Kako objašnjava, rešenje možda jeste u preradi poljoprivrednih, odnosno voćarskih proizvoda, ali treba videti šta prerađivati i kako prerađivati:„Treba prerađivati bez posrednika, treba da se stvori jedan normalan odnos na relaciji primarna proizvodnja-prerada. Mi kaskamo, naša prerađivačka industrija u prehrambenij industriji je i tehnološki zaostala“.Stanković podseća da prehrambena proizvodnja diktira strukturu primarne poljoprivredne proizvodnje.„Prerada poljoprivrednih proizvoda u većoj meri diktira uslove poljoprivredne proizvodnje, svi subjekti moraju da se uključe u reformski proces“, dodaje Stanković.BONUS VIDEO Zašto državi nije stalo do nekada elitne ergele i poljoprvrednog dobra Karađorđevo?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zatodravinijestalodonekadaelitneergeleipoljoprvrednogdobrakaraorevo-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5373247"]