3
Za građane koji kupuju prvi stan put do useljenja je sve teži, jer sa rastom cene kvadrata, raste i suma koju je potrebno izdvojiti za učešće u stambenom kreditu. U većini banaka u Srbiji ono iznosi 20 odsto od cene stana, a klijenti tvrde da neke finansijske ustanove traže i do 30 dosto učešća od pojedinih klijenata koje procenjuju kao rizične.
Prosečna cena kvadrata stanova u novogradnji u Beogradu je u proteklih pet godina poskupela i više od 500 evra. Stan od 50 kvadrata u beogradskoj opštini Voždovac, mogao se 2017. godine kupiti za 75.000 evra, dok je danas za nekretninu iste površine potrebno izdvojiti oko 96.500 evra. To je za mnoge kojima je zaduživanje jedini način da se usele u svoj dom postalo nepremostiva prepreka, jer sada moraju da sakupe i više od 19.000 evra da bi dobili bankarsku pozajmicu, piše Euronews.
Na Novom Beogradu je cena kvadrata pre pet godina bila oko 1.700 evra, a danas je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) u proseku oko 2. 297 evra, dok je u Zemunu sa 1.400 skočila na oko 1. 800 evra. Na Zvezdari je 2017. godine bila 1. 500, a sada je 1. 915 evra. Slična situacija je i u ostalim beogradskim opštinama, ali i u drugim većim gradovima u Srbiji, prenosi Blic.
Najveći rast cena kvadrata zabeležen je prošle godine i u proseku je na nivou Beograda bio oko 200 evra. U poslednjem kvartalu 2020. godine je u glavnom gradu bilo potrebno izdvojiti oko 1. 790 evra za kvadrat, dok se krajem prošle godine približio prosečnoj ceni od 2.000 evra.
Prema podacima RGZ, tek svaki treći stan u Srbiji je u poslednjem kvartalu plaćen iz kredita. U Beogradu, Novom Sadu i Nišu je udeo bio 34 odsto, dok je u Kragujevcu bio 35 odsto.
Procenitelj i sudski veštak za nekretnine Milić Đoković kaže za Euronews Srbija da je veliki problem za dosta kupaca sve veća suma koju je potrebno izdvojiti za učešće, a za mnoge je često i nepremostiva prepreka.
„Banke su dobile neobavezujuću preporuku Narodne banke Srbije o mogućnosti i manjeg učešća od 20 odsto, ali nažalost nisu reagovale na to adekvatno. Možda bi trebalo razmatrati mogućnost da se uz odgovarajući kolateral kao garanciju, odnosno stepen završetka objekta koji bi se povećao na 90 odsto, učešće smanji na 10 odsto i da se skala tako linearno podešava. Time bi se tržište još više pospešilo i bilo bi više kreditnih kupaca“, smatra Đoković.
On napominje da je prosečan kredit koji kupci uzimaju od 60 do 80.000 evra, za stan koji plaćaju od 100.000 do 130.000 eura. To su, kako navodi, stanovi oko 55 do 65 kvadrata, dvoiposobni po strukturi i poželjno sa parking mestom. Ističe i da je cena tih stanova pre korone bila 20 do 40 odsto manja u zavisnosti od lokacije.
Banke u pojedinim državama regiona ne traže tako veliko učešće, a u Hrvatskoj odobravaju kredite i bez njega. Đoković kaže da to pre svega zavisi od samog tržišta nekretnina i napominje da je naše puno veće, sa većim obrtima i cenama.
„Banke idu logikom dok traje dobro je. Ako se promeni stanje na tržištu menjaćemo i pravila, a donekle se može reći i da nema prave tržišne utakmice među bankama i da zbog toga krediti skoro pod istim uslovima kod svih“, kaže procenitelj.
Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže da banka može i da ne traži nikakvu garanciju, a može da traži i pokriće od 100 odsto i ističe da je ugovaranje sa klijentom individualno.
„Jedno je marketing i ponuda koju banke nude, a drugo je ugovaranje kredita, kada one pojedinačnom klijentu postave uslove po kojima mogu da se zaduže. One ne procenjuju da li će klijent moći da potroši tu sumu, već da li će imati kako da vrati ono što je dobio“, objašnjava Uzelac.
Sedam banaka smanjilo učešće
Narodna banka Srbije je u junu 2020. Odlukom o dopunama Odluke o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema propisala da obavezno učešće može biti smanjeno na 10 odsto zahtevanog iznosa kredita. Na domaćem tržištu posluju 23 banke, a preporuku NBS uvažila je tek svaka treća.
„Prema raspoloživim informacijama NBS, najmanje sedam banaka je uvrstilo ovu olakšicu u svoju redovnu ponudu. Takođe, napominjemo da u konkretnom slučaju nije reč o meri privremenog karaktera, već o trajnom sistemskom rešenju, usled čega banke ovu regulatornu mogućnost mogu iskoristiti i u narednom periodu i uvrstiti ovakve kredite u svoje ponude“, kažu za Euronews Srbija u NBS.
Oni navode da stambeni krediti, kao najkvalitetniji vid kreditiranja stanovništva, beleže trend rasta u prethodnom periodu, i to kao posledica povoljnijih uslova zaduživanja, veće ponude na tržištu nekretnina, ali i poverenja u bankarski sektor, kao i rasta životnog standarda u Srbiji.
„Kontinuirana makroekonomska stabilnost, rast poverenja investitora, kao i povoljni tržišni uslovi osnovni su faktori koji stimulišu građane da svoje stambeno pitanje rešavaju putem kreditiranja od strane banaka. Pozitivni trendovi na tržištu stambenih kredita odražavaju se i kroz rezultate ankete o kreditnoj aktivnosti, koju sprovodimo. Naime, banke su ocenile da su standardi po kojima su odobravani stambeni krediti ublaženi, a da je tražnja stanovništva za ovom vrstom kredita povećana, što očekuju da se nastavi i u narednom periodu. Očekuje se da će podsticaji NBS i Vlade Srbije i u narednom periodu doprineti daljem rastu stambenih kredita, a time i privredne aktivnosti“, navode u centralnoj banci.
Stambene kredite otplaćuje 145.290 građana
Prema podacima Udruženja banaka Srbije, stambene kredite otplaćuje 145.290 građana Srbije. Od ukupnog duga za sve zajmove koje otplaćuje stanovništvo, koji iznosi oko 11,3 milijarde evra, čak 41,7 odsto odlazi na kredite za kupovinu stana i adaptaciju.
Prosečan iznos stambenog kredita je 3,7 miliona dinara, a trenutno se otplaćuje 8.000 novih kredita više nego pre godinu dana. Dok su na kraju 2021. godine žitelji Srbije otplaćivali oko 554 milijarde dinara, godinu dana ranije, dug po osnovu stambenih kredita bio je oko 474 milijarde. Samo za godinu dana, pozajmljeno je oko 80 milijardi više novca za kupovinu stanova. U bankama tvrde da je interesovanju za ove zajmove doprinelo to što su pojedine banke snizile učešće na 10 odsto za prvu nekretninu.
Direktor za savetovanje i procene u kompaniji CBRE Nebojša Nešovanović kaže da se za gotovinu uglavnom kupuje novogradnja, a među kupcima osim biznismena ima i naših ljudi koji su novac zaradili u inostranstvu i žele da investiraju ovde.
Novih stanova nema dovoljno i ljudi koji žele da kupe stan za život, praktično ne mogu da stignu do njih zbog ljudi koji su na tom tržištu samo investitori. Zato nam je potrebno mnogo više stanova, ali i alternativa za plasiranje kapitala“, tvrdi Nešovanović.
On ukazuje na hroničan nedostatak stanova u glavnom gradu i napominje da nam je potreban novi Novi Beograd, koji će zadovoljiti potrebe čoveka 21. veka. Napominje da bi i nova mera Vlade Srbije, koja je najavljena sa povlasticama za majke koje dobiju decu tokom ove godine, a kojima država praktično daje učešće od 20 odsto za kupovinu stana ili kuće, mogla da poveća tražnju, a time i da dodatno digne cene nekretnina.
„Sjajna je ideja da se poveća kupovna moć stanovnika, ali je potrebno da se pre toga poveća broj stanova na tržištu. U ovoj situaciji nećemo mnogo uraditi, jer bi za one koji ne spadaju u grupu koja će dobiti povlastice, stan mogao biti još manje dostupan, zbog skoka cena“, smatra Nešovanović.
BONUS VIDEO Vasić: Krediti i bez stalnog posla – banka prodaje novac, a novca ima dosta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
