Za 2 godine profit Deleza skočio sa 25 na 66 miliona evra: Kako je država žmurila na enormno bogaćenje trgovinskih lanaca na štetu građana

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije je, podsetimo, pet meseci ispitivala rast cena osnovnih životnih namirnica (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja i banane) odnosno koliko su i na koji način povećane u poslovanju trgovinskih lanaca "Delez", "Merkator S", "DIS" i "Univerexport", koji čine više od 50 odsto maloprodaje u Srbiji.

Kako se navodi u obrazloženju, kod pomenutih trgovaca konstatovan je rast. Na osnovu uvida u poslovanje ovih lanaca, proizilazi da su trgovci prošle godine naplatili dva i po puta veću maržu nego sedam godina ranije.

Zbog utvrđenih nalaza, Komisija je pokrenula postupak povrede konkurencije i to po službenoj dužnosti, a radi "utvrđivanja postojanja povrede konkurencije".

Prema podacima o poslovnoj dobiti koji su vidljivi u Agenciji za privredne registre, zbirna dobit ova četiri trgovinska lanca 2016. godine iznosila je 3,7 milijardi dinara, dok je u 2023. dostigla iznos od 18,6 milijardi. Dakle, najveći trgovinski lanci su prošle godine zajedno imali čist profit od oko 160 miliona evra, što je pet puta više nego sedam godine ranije.

Trgovinski lanac "Delez Srbija" koji poslovanje temelji na različitim brendovima (Maxi, Mega Maxi, Shop&Go i Maxi Online), u prethodnoj (2023.) godini prihodovao je 155 milijardi dinara.

U 2022. prihodi su iznosili 134 milijardi, a u 2021. ukupan godišnji prihod iznosio je 118 milijardi dinara. U prvoj i najtežoj godini ekonomske krize, kada je nastupila pandemija koronavirusa i otpočeo rat u Ukrajini, te 2020. godine, "Delez" je prihodovao 111 milijardi dinara. Od te godine, pa do danas, zabeležen je izuzetan uspeh poslovanja ovog trgovinskog lanca.

Neto dobitak "Delez" u prošloj godini iznosio je 66 miliona evra čiste zarade. Zarada u 2022. bila je oko 58 miliona, a u 2021. 25,4 miliona evra.

Zvanični podaci pokazuju da je "Delez" u odnosu na 2021. godinu, više od 2,5 puta uvećao dobit.

"Efektiva": Sumnjiva reakcija države

Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača "Efektiva" kaže u razgovoru za Nova.rs da država i te kako imala korist od poslovanja ovih trgovinskih lanaca, te da je njena "zakasnela" reakcija upitna.

"Država je imala korist ne samo na osnovu tog dobita na kraju, nego je imala veću korist po osnovu razlike u PDV-u jer se na veću osnovicu naplaćuje veći PDV. Ta veća razlika predstavlja direktan prihod za državu. A kao što smo videli iz izveštaja Komisije za zaštitu konkurencije, njihovi prihodi su rasli u novčanom iznosu iako im je količina robe koju su prodali bila u blagom padu. Dakle, to ukazuje da su oni taj količinski pad prodaje robe nadomestili povećanjem cena odnosno povećanjem marže", objašnjava Gavrilović.

Dodaje da možemo samo da nagađamo zašto je država baš sada odlučila da reaguje i šta je pozadina svega ovoga, kao i da li će ovaj slučaj imati odgovarajući epilog.

"Mi se svi nadamo tom epilogu, ali uopšte ne mora da bude tako. Ko zna šta se tu radi i šta je pozadina ove reakcije Komisije za zaštitu konkurencije. To može da vodi ka tome da će ovi trgovci stvarno biti proglašeni krivima, a može da se desi da Komisija utvrdi da je sve bilo u redu i da nema dokaza da su se dogovarali. Oni faktički time budu zvanično abolirani za sve ono što mi sumjamo da se dešava od pandemije koronavirusa na ovamo. Setimo se kada je predsednik Srbije sam protiv sebe podneo krivičnu prijavu kako bi dobio zvanično da nije kriv. Otprilike bi ta neka analogija mogla da bude", sumnja on.

Ništa od BIE i Narodne banke Srbije

Gavrilović podseća da je premijer Miloš Vučević pre dva meseca rekao da će uključiti BIU i Narodnu banku Srbije u ispitivanju zašto su te marže tako visoke.

"Tada je premijer spominjao čak i neke posrednike u prodaji koje možda utiču na to da su cene tako visoke. I nakon toga, mi nismo imali nikada nikakav epilog u tom smislu, niti su se uključili BIA i NBS, već se izašlo sa akcijom 'Bolja cena'. Ta 'Bolja cena' podrazumeva prodaju tih pojedinih artikala sa nekom maržom koja je inače uobičajena. Sve preko toga je cena koja je nazidana i koja govori da, recimo, Deleze ima maržu od 43 odsto, ostali preko 32, 33 ili 35 odsto, dakle to su neke marže, kao što je i konstantovala Komisija, faktički i duplo veće od onoga što se gubi inflatornim pritiscima. Sigurno bi inflacija bila nekim delom manja da apetiti tih trgovaca nisu nisu bili toliki, pa su zidali cene, ne na osnovu onoga što su oni imali kroz povećanje troškova, nego su jednostavno njihovi apetiti bili duplo veći od onoga što je bila stopa inflacije".

Pokretanje postupka od strane Komisije za zaštitu konkurencije i formiranje predmeta pred Višim tužilaštvom u Beogradu, ne mora da znači da država i dalje neće nastaviti "da žmuri", naglašava Gavrilović.

Ističe i da je u toku reizbor rukovodstva Komisije, te da možda sve ovo ima neke veze s tim.

"A možda je stvarna i iskrena namera Komisije da nešto uradi po to pitanju, s obzirom da je evidentno da su cene, recimo cene hrane kod nas među skupljima u Evropi. Ali, ako postoji iskrena namera države povodom ovog slučaja, onda bi država prvo mogla da krene od sebe, dakle da cenu goriva koju ona diktira umeri na neki normalan nivo, a koji imaju zemlje u regionu. To meni ipak govori da možda ne postoji iskrena namera države", sumnja naš sagovornik.

Priznaje da je skeptičan kako će se dalje razvijati ovaj slučaj i podseća na predmet "Masterkard" koji već šest godina stoji u fioci Tužilaštva.

"Mi imamo predmet protiv Masterkarda pred Komisijom za zaštitu konkurencije, koji stoji već šest godina. I oni ništa nisu uradili u tom predmetu iako sve dokaze imaju i iako je Masterkard kažnjen na nivou Evropske unije zbog toga. Komisija je pokrenula postupak i ništa nije uradila. To govori da samo pokretanje postupka ništa ne znači. Dakle, dok ne dobijemo epilog, ovo ne mora ništa da znači", navodi Gavrilović.

Novi igrač

Podsetimo, koliko je paradoksalna situacija na tržištu pokazuje i to što su cene u maloprodaji bile veće, iako je 2018. na tržište ušao "novi igrač". Naime, kako piše u dokumentu Komisije, ulazak novog aktera na tržištu trebalo je da dovede do smanjenja cena, "pritiska" na mažre, a samim tim i do smanjenja njihove profitabilnosti. Međutim, suprotno očekivanom, cene su rasle iznad inflacije, prihodi brže od troškova, a to je dovelo do novog rasta marži.

Komisija za zaštitu konkurencije je zaključila da su u posmatranom periodu cene znatnog broja proizvoda bile identične. Potom je to telo u periodu od kraja aprila 2024. do 19. septembra pratilo kretanje cena izabranih proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja i banane) u četiri pomenta trgovinska lanca. Njihove redovne cene bile su iste, a uslovi nabavke različiti. Isti zaključak mogao se izvesti i kada je reč o akcijskim cenama.

Zanimljivo je da je presek cena pravljen u periodu od 23. do 30. avgusta 2024, a poređene su cene pomenuta četiri trgovinska lanca uz dodatak još jednog "Cash&Carry PLUS". Vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda neznatno se razlikovala između lanaca koji su predmet postupka Komisije, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji nije stranka u postupku, a ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke.

Komisija za zaštitu konkurencije je “osnovano pretpostavila” da su Delez, Merkator S, Univerexport i DIS zaključili restriktivni sporazum.

BONUS VIDEO: Dimitrijević: Tu će biti prilika da tužilaštvo konačno uradi nešto za građane, a ne protiv njih: