15
Borba građana i države sa pandemijom koronavirusa za posledicu je, osim na zdravlje ljudi, imala i veliki udar na ekonomiju - kako na privrednike čije poslovanje trpi, tako i na građane, od kojih su mnogi ostali i bez posla. Iduća godina, kako sada stvari stoje, finansijski će za sve biti - još teža. Privrednici sve češće protestuju, oporezuju se oni kojima rešenja nisu slata prethodnih pet godina, a građani već sabiraju stavke za koje je najavljeno poskupljenje, uključujući i one koje do sada - nisu postojale.
Porezi, struja, voda, cigarete, benzin, TV pretplata, računi za vodu, testovi za koronavirus… Sve će to od 1. januara biti skuplje.
Ubedljivo najveće poskupljenje odnosi se na PCR testove za koronavirus.
Njihova cena od januara raste čak 50 procenata – sa 6.000 na 9.000 dinara. I nema veze što upućeni navode da je cena ovog testa u nabavci višestruko niža – ko hoće da proveri svoje sumnje na koronu mimo kovid ambulante, moraće da plati 9.000 dinara.
Isto važi i za one koji, bilo da to sami žele ili im poslodavac traži, posle preležane bolesti hoće da se testiraju da bi u kolektiv mogli da se vrate sigurni da više nisu zaraženi.
Cena te sigurnosti je, opet – 9.000 dinara.
Čekaju nas i porezi koje do sada nismo plaćali. Tako će građani koji u dvorištima imaju kotlarnice, šupe, bunare, golubarnike, cisterne… na njih plaćati porez kao na garažu. Iz oporezivanja su izostavljeni objekti koji služe za proizvodnju hrane, poput svinjaca, kokošinjaca, pušnica, objekata za traktore, za stočnu hranu…
Radnici na internetu, ili frilenseri, takođe (mada je ova naplata već krenula) treba da plaćaju poreze koji im do sada nisu bili obračunavani.
Nijednom tokom proteklih godina frilenseri nisu mogli na šalterima Poreske uprave da dobiju odgovor kako treba da obračunaju porez na novac koji prihoduju preko interneta iz inostranstva. Sada dobijaju rešenja po osnovu kojih treba, u roku od 15 dana da uplate porez na ime prihoda iz prethodnih pet godina.
Na zahteve frilensera za pregovorima, ni Ministarstvo finansija, ni Poreska uprava – ne odgovaraju.
Povećaće se i iznosi poreza na imovinu koji uveliko plaćamo. U Beogradu će porez biti veći za oko šest odsto, u proseku, a u Kragujevcu za čak 33 odsto!
Obrazloženje lokalnih vlasti za ovoliki porast poreza u Kragujevcu je da ovaj grad ne može da očekuje pomoć iz državanog budžeta „u koji svi građani Srbije uplaćuju porez po stopi od 0,4 odsto, dok je u Kragujevcu ta stopa 0,3 odsto“. Zato je podignuta stopa i u ovom gradu…
U Kragujevcu će, inače, biti skuplja i voda, parkiranje i odvoženje smeća.
Ne samo Kragujevčani, već i Beograđani, plaćaće od januara skuplju vodu.
Naplata ide preko „Infostana“, a cena za isporučenu vodu i odvođenje otpadnih voda za sve kategorije potrošača, biće, kako navode u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, povećana za pet odsto od prvog dana 2021. godine.
Cena kubnog metra isporučene vode za domaćinstva i sportko-rekreativne centre biće 59,46 dinara, odnosno 24,04 dinara za odvođenje otpadnih voda. Za stavku „ostali potrošači“ cena vode biće 98,40 dinara, a za kanalizaciju 52,95 dinara.
Inače, računi Infostana za Beograđane već su veći – za novembar je porastao trošak odvoženja smeća. Tako domaćinstva već plaćaju ovu uslugu dinar više po kvadratu – 6,6 dinara, dok je poskupljenje za ostale bilo 2,6 dinara po kvadratnom metru. Poskupelo je i za paušalce.
Električna energija u Srbiji poskupljuje od 1. februara za 3,4 odsto.
Agencija za energetiku je saopštila da je odobrila Elektroprivredi Srbije povećanje cena električne energije te će prosečni računi za struju biti uvećani za 122 dinara.
S obzirom da je u ovom trenutku prosečan račun za struju 3.600 dinara, od 1. februara skočiće na 3.722 dinara.
Međutim, prema poslednjim informacijama, čini se da će poskupljenje biti znatno veće od pomenutog proseka pošto država podiže naknadu za podsticaj povlašćenih proizvošača električne energije sa trenutnih 0,093 na čak 0,437 dinara po utrošenom kilovatu.
Cigarete će, od januara, biti skuplje za 10 dinara po paklici.
Predviđeno je da akcizno opterećenje za cigarete sa sadašnjih 70 evra do 2025. godine dosegne minimum koji postoji u Evropskoj uniji od 90 evra.
Tačno je da više nijedna banka ne naplaćuje „ležarinu“ na čekove i druge besmislene naknade (30 dinara po mesecu plus 100 dinara naknade na ime troška realizacije čeka, što je bila specijalnost jedne ovdašnje banke), ali zato sada banke redovno ažuriraju svoje tarifnike.
Banke cene svojih usluga konstantno podižu od kako je Euribor zašao u negativnu zonu, a kamate na kredite značajnije pale. Smanjenje prihoda od kamata banke pokušavaju da nadomeste porastom raznih naknada i provizija, nekada za desetak dinara, a nekada i za stotinu dve.
Dva moratorijuma i treći koji je na snazi svakako utiču i na poslovanje banaka, koje takođe nije zaobišla kovid kriza.
Pojedine banke već uveliko klijentima na mejl šalju nove cenovnike svojih usluga. Nove cene važiće, uglavnom od Nove godine. Tako se uvećavaju mesečni troškovi održavanja računa, usluge korišćenja tuđih bankomata, provizija za uplate na tuđi račun, reizdavanje izgubljenih kartica…
Od Nove godine verovatno će nas dočekati i za nekoliko dinara skuplji benzin na pumpama. Pošto cene svetske nafte rastu, za očekivati je da se to odrazi i na cenovnike u Srbiji.
Od januara će biti skuplja i pretplata za javni servis – za RTS i RTV ćemo, umesto 255 dinara, mesečno plaćati 299 dinara.
To je definisano Predlogom zakona o izmenama zakona o privremenom utvrđivanju načina naplate takse za javni medijski servis koji je ušao u skupštinsku proceduru 27. novembra.
* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
