Lokalne samouprave će nedostatak novca u svojim budžetima u narednoj godini pokušati da nadoknade povećanjem poreza na imovinu, kako fizičkim licima tako i privrednicima. Za sada porez na imovinu će se povećati u Beogradu i Kragujevcu.
U zavisnosti od toga u kojoj vam se zoni nalazi nekretnina porez na nju će se povećati u proseku za 6 odsto. Primera radi procenjena cena kvadrata za prvu zonu za 2020. bila je nešto iznad 190 hiljada dinara, a za sledeću će biti skoro 200, što je više za 5,18 odsto.
„Najgora stvar koja može da se radi u vreme krize je da se povećavju takse i porezi jer to dodatno produbljuje siromaštvo. Najnovija odluka gradskih vlasti da se poveća porez na imovinu u proseku za 6 odsto za privredu i domaćinstva je potpuno nelogična zato šo je porez na im. od 2013. već drastično povećavan i msm da nema više prostora da se on povećava“, kaže Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.
Gledajući strukturu troškova Beograda, Jovanović ističe da je bilo potrebno odustati od određenih projekata.
„Morala se smanjiti birokratija, operativni troškovi uprave. Imamo slučaj da se troškovi kabineta gradskog urbaniste dupliraju za narednu godinu, tako da je rebalo štedeti na gradskoj upravi, a ne na ljudima“, kaže on.
„Jasno je da je u pitanju ideja da se napuni budže, zato i služi povećanje poreza. Urađeno je sad u pandemiji jer se očekuje pad prihoda, dakle, privreda radi slabo, slabo se troši – prihodi gradova i opština u Srbiji će biti manji i ovo je lak način koji su lokalne vlasti videle da npune svoje budžete tako što će uzeti više novca od građana. Prevashodno od građana, ali i od privrede“, kaže Aleksandar Milošević, ekonomski novinar.
Milošević smatra da je povećanje od 6 odsto veliko i napominje da je porez na imovinu lokalni porez.
„Dakle, sav novac koji lokalna samouprava naplati od poreza ostaje njima za njihove potrebe. Republika ne uzima ništa od tog novca. To je njihov izvorni prihod“, dodaje on.
U prilog čestog povećanju poreza na imovinu govore i podaci Centra za lokalnu samoupravu da je 2013. godine, od poreza na imovinu prihodovano 5,5 milijardi dinara. 2015. godine naplaćeni iznos od ovog poreza je bio 15 milijardi, dok je 2018. godine uzeto od građana i privrede 17,3 milijarde dinara.
Ceo prilog u emisiji „Među nama“ novinara Nemanje Vidića možete pogledati ovde:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare