0
Policija ne brani javni red i mir, već duševni mir Aleksandra Vučića.
Profesorka Smiljana Milinkov, šefica Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu, jedna je od desetina Novosađanki čije su slike juče obišle i uznemirile ceo region.
Snimci iz Novog Sada, na kojima pripadnici Interventne jedinice policije i oklopne brigade Žandarmerije profesorku Filozofskog fakulteta bukvalno trgaju iz mase i bacaju na beton, dok štitom u glavu udaraju i onesvešćuju Katarinu, studentkinju veterine najbrutalniji su podsetnik na nešto što smo nekako romantično poželeli da zaboravimo: policija ipak nije na našoj strani.
Jučerašnja ničim izazvana sila i brutalnost koju su žandarmi demonstrirali nad građanima i građankama koji sve vreme drže podignute ruke nije imala nikakav zakonski osnov — osim u osionoj volji jednog čoveka koji je privatizovao celu državu, uključujući i sve njene poluge moći.
A policija je juče pokazala kako ta moć izgleda u praksi, pojačana pendrecima, štitovima i biber sprejevima — po rebrima, glavama i cevanicama Novosađana.
Skoro istovremeno s tim scenama, dok se policijska brutalnost ispred Fakulteta za sport širila mrežama, pokrenuta je kampanja dezinformacija. Sa ciljem da se preusmeri gnev građana sa “naše” policije na navodne policijske snage iz Republike Srpske.
Jer, “naši” policajci su, tobože, redom odbili poslušnost Vučiću. Jer “naši” policajci se kucaju uskršnjim jajima sa studentima ispred RTS-a, jer „naši” spuštaju štitove tokom 16 minuta tišine…
Ali sve su to neistine u koje mi, hronično željni dobrote, empatije i solidarnosti — želimo da poverujemo. Istina, međutim, je bila više nego očigledna. Nikakvih uveženih policajaca iz Republike Srpske juče nije bilo u Novom Sadu. Ne samo da bi to zakonski i logistički bilo gotovo nemoguće, već za tim nije ni bilo nikakve potrebe. “Naša” policija je pokazala da je više nego spremna i orna da krene na sopstvene građane.
0
0
0
0
Dovoljna im je bila samo jedna komanda nadređenog pa da krenu na Smiljanu, Katarinu, Dejana… i na stotine drugih građana i studenata koji su im se zatekli pred vizirima i pendrecima.
Juče se ispred DIF obistinilo ono što je Aleksandar Vučić u nekoliko navrata i sam najavio: “Oni jedva čekaju.” Juče su i dočekali. “Odbranili” su javni red i mir koji niko nije narušavao, mlateći one koji ugrožavaju duševni mir Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, Ivice Dačića… i bivšeg kafanskog izbacivača, danas SNS dekana DIF-a, Patrika Drida.
Dakle: Novosađane su tukli sugrađani. Jedine reke koje su žandarmi juče eventualno prešli su Tisa i Dunav. Nikako Drina.
Zato, usmerite svoj bes tamo gde i treba: prema onima koji su vam komšije, drugari, poznanici, nekadašnji školski drugovi — a danas pripadnici „naše” policije. I da više raščistimo: niti je sve loše stiglo u Vojvodinu iz Republike Srpske, niti je svaki građanin Republike Srpske Milorad Dodik. Baš kao što ni svaki građanin Srbije nije Aleksandar Vučić.
0
0
0
Policija nije otkazala poslušnost Vučiću. Realno, policajci koji vas tuku se i ne pitaju kome će biti poslušni. Oni ne biraju — oni slušaju komande. A komande i dalje dolaze iz Nemanjine 11. I primaju se bespogovorno. Tamo će se, i samo tamo, jednog dana odlučiti i da komande idu u suprotnom smeru.
Dok se to ne dogodi, pendreci su okrenuti prema nama i našoj deci. I zato na svakom protestu, blokadi, šetnji, imajte na umu sledeće: policajac koji se danas pred kamerama kuca uskršnjim jajetom sa studentom, sutra će tom istom studentu slomiti kosti. Zavisi samo od toga kakva je izdata komanda.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare