Mogu li stvarno studenti da sruše Vučića na izborima?

Oni svoj optimizam zasnivaju na istraživanjima javnog mnenja gde su studenti znatno popularniji od Vučića.

Tako su i pojedini lideri opozicionih partija koji su do juče bili najglasniji zagovornici prelazne vlade koja bi se pozabavila uspostavljanjem fer i demokratskih izbornih uslova okrenuli leđa argumentima koje su prethodno iznosili. Ono što je do pre desetak dana bilo jeres i izgovoriti danas je jedno od rešenja koja se pominju.

Hronologija nedoslednosti

Isto to se desilo i prošle godine kada je opozicija mesecima protestovala protiv krađe na izborima od 17. decembra 2023, tražili su uspostavljanje normalnih izbornih uslova, dobili podršku Evropskog parlamenta, misija ODIHR je ustanovila problematične tačke u izbornom procesu i objavila preporuke koje je trebalo primeniti. Vučić je počeo da popušta i pomerio je datum izbora sa kraja aprila na početak juna, međutim i to je bilo kratko vreme da se primene ključne preporuke ODIHR te je opozicija razmatrala da pojača protisak na vlast sa zahtevom da se izbori održe u septembru. Odjednom je deo opozicije u jednom danu odustao od dotadašnjih argumenata i prihvatio Vučićevu ponudu. Sve to su, kao i danas, pravdali velikom šansom da uzmu određene opštine i tako počnu da krune apsolutnu Vučićevu vlast. I tada pojedini analitičari su preuveličavali šanse opozicije koja se odlučila za izlazak na izbore. I videli smo kako je to prošlo. Opet pokrao!

A pre toga imali smo velike proteste nakon tragedije u Ribnikaru i stav opozicije da neće stati sa protestima. A onda je usledio preokret uz opravdanje – vlast neće da ispuni zahteve građana, zato ćemo da ih mi srušimo na izborima, formiramo vladu i ispunimo ono što naši birači traže. Opet Vučić dobio izbore. Najvažniji rezultat tih izbora od 17. decembra 2023. je to što je dokumentovan ogroman broj nepravilnosti i mehanizma izborne krađe.

Čini mi se da su isti opozicioni akteri učestvovali u ovim kopernikanskim obrtima u svojim stavovima.

Izborna prevara se desi pre glasanja

Šta je zajedničko u svim ovim procesima?

Ne, nisam mislio na tog opozicionog lidera ili lidere koji su u danu menjali stavove za koje se kasnije ispostavili da su samo pomogli Vučiću da pobedom na još jednim izborima kupi vreme, skrene pažnju sa neke velike afere tipa Banjska, i produži iluziju o sopstvenoj sposobnosti i moći. Nisam mislio na njih jer sada, u ovom procesu nisu toliko uticajni.

Zajedničko je to što je u svim ovim procesima režim na raspolaganju imao ogroman izvor novca, istu mašineriju, nesređene biračke spiskove i bazu prebivališta te je mogao da naštancuje onoliko fantomskih birača koliko proceni da mu je potrebno. Toliko da se dešavalo da u pojedinim mestima ima više birača nego stanovnika. Džabe armije obučenih posmatrača na izbornim mestima ako se prevara desi pre samog čina glasanja. Ne može član biračkog odbora da spreči da glasa neko sa validnom ličnom kartom i ako je upisan u birački spisak.

Strah me je da studenti, uprkos masovnoj podršci, tapšanju po leđima i ohrabrujućim procenama političkih analitičara i konsultanata (kojima su angažovanja tokom izbora dobar izvor prihoda) u suočavanju sa stoglavom naprednjačkom hidrom ne prođu isto kao i svi dosadašnji protivnici režima.

Onome koji je po nekim nezvaničnim procenama na izborima iz 2023. ukrao čak 500.000 glasova nije problem da taj rezultat pojača. Daće više novca, pojačati dnevnice, sendviče i ucene i opet, možda ovog puta slabijim rezultatom, pobediti.

Je li moguć novi 5.oktobar?

Vanredni izbori jesu rešenje za izlazak iz krize, ali tek kada se sprovedu preporuke ODIHR i stvore fer uslovi. U takvim uslovima sa ravnopravnom medijskom zastupljenošću svih aktera i pročišćenim biračkim spiskovima na izborima bi se samo verifikovalo ono što je i sad vidljivo i što pokazuju istraživanja. Studentska lista bi trijumfovala.

Naravno da su, bar po dosad iskazanim stavovima, svi antirežimski elementi spremni da podrže studente ma šta odlučili. Verujem da ovog puta neće biti onih koji neće izaći na izbore na koje studenti pozovu bez obzira na uslove. Ipak, treba upozoriti na moguće zamke, jer nekako mi se javlja da bi sadašnji protesti mogli da se nastave kao pobuna protiv kraže izbora. Opet! I to se pominje kao još jedna od opcija za izlazak iz krize. Takozvani dvokorak - Vučić opet pokrade izbore, a studenti i građani organizuju reprizu 5. oktobra.

Međutim, danas nisu iste okolnosti kao pre 25 godina. Slobodan Milošević je samo godinu dana pre svog pada izgubio još jedan rat, potpisana je kapitulacija, Srbija je bila razvaljena što NATO bombama, što ekonomskom krizom. Tada su Otpor i Demokratska opozicija Srbije sarađivali, a danas su studenti opozicione partije gurnuli u pozadinu. Teško da biste u današnjoj opoziciji mogli da nađete nekoga kalibra Zorana Đinđića. Tadašnja opozicija imala je izdašnu podršku Zapada, a danas je ta podrška na strani Aleksandra Vučića. Pitanje je i za koje vreme bi mogla ponovo da se rasplamsa onakva energija kao 15.03. koja u Beogradu okupi 300.000 ljudi.

Pumpalo se jako, studenti i građani su naneli štetu režimu. Vučić je izgubio podršku većinske Srbije. Činjenica je da to što je pala Vlada i promenjeni neki ministri nije dovoljno za ozbiljne promene i omogućenje ispunjavanja studentskih zahteva, ali je to najviše što je neki pokret uradio za ovih 13 godina. Za to su zaslužne i greške koje je Vučić pravio tokom ovih šest meseci. Greške poput ove juče kada je Žandarmerija upotrebila prekomernu silu protiv građana i studenata. Videćemo koliko će to razbesneti građane i udahnuti novu energiju protestima.

Protesti u sezoni godišnjih odmora

Pred nama je sezona godišnjih odmora i Vučić se nada osipanju broja pobunjenih na ulicama. Procenio je da vreme, u slučaju slabljenja pobune, radi za njega. Zato premijer Macut odlaže sastanak sa rektorom Đokićem. Zato će Vučić i izjašnjavanje o zahtevu studenata za raspisivanjem vanrednih izbora da odlaže koliko mu bude odgovaralo. Doduše, zasad je samo jedan fakultet tražio vanredne izbore, mada podršku tom zahtevu daju još neki fakulteti koji se nisu zvanično oglasili.

U predlogu studenata za izbore stoji:“Svim političkim akterima bismo pružili šansu da se pokažu odgovornim i da u ovom izbornom procesu, na parlamentarnim izborima, ne učestvuju, te da se celo društvo konsoliduje iza jedne moguće opcije za pobedu, a to je lista koju bi formirali i podržali studenti u blokadi. Samim tim za jedini vid podrške studentima smatraćemo podršku toj listi i neizlazak na izbore sa drugim listama“.

Da li izlazak na bilo kakve izbore predstavlja kraj blokada?

Ako se ide na izbore, trebalo bi se posvetiti kampanji. Pretpostavljam da studenti u tome očekuju pomoć onih koji imaju iskustva u izbornim procesima – opozicionih partija od kojih se očekuje da ne učestvuju na ovim izborima. Kakav god rezultat tih izbora bio opozicija bi trebalo da se strpi i održi do nekih sledećih.

Organizovanje marševa i jedne široke društvene, pomalo utopističke antisistemske kampanje nije isto što i učešće u konkretnom političkom procesu, kampanji koja za cilj ima rušenje vlasti.

Za sve to potrebna je dobra infrastruktura, pažljivo utvrđena strategija, a bogme i novac.

Završni udarac ne može bez unapred razrađenog plana. Karnevalska atmosfera, entuzijazam, volja i dobra energija nisu dovoljni za rušenje diktatora.

Takva atmosfera probudi emocije i pumpanje uz hiljade istomišljenika može da opije. Tada osećate da ništa nije nemoguće. Jutro posle karnevala može da nas probudi jak mamurluk, a realnost da nas osvesti snažnim šamarom.