Hoće li u Srbiji ove godine biti dovoljno krompira

Kada je reč o poljoprivrednim proizvodima, najveći rast beleži domaći krompir, koji je u januaru poskupeo za 118,7 odsto u odnosu na januar prošle godine. Duplo skuplji krompir, čija se cena na otkupu trenutno kreće oko 50 dinara po kilogramu, posledica je nedostatka ovog povrća na našem tržištu.Kako ocenjuju naši sagovornici, Srbija uvozi ogromne količine krompira, a zbog skoka cena goriva, hemije i svih ostalih inputa ovogodišnji rod je pod ogromnim znakom pitanja. “Konzumni krompir u Srbiji se proizvodi na oko 25.000 hektara. Naša ukupna proizvodnja je od 450.000 do 500.000 tona, dok je prosečna potrošnja po glavi stanovnika oko 50 kilograma, što znači da je Srbiji potrebno oko 250.000 tona za domaću potrošnju”, kaže za Biznis.rs Milić Domanović, v.d. direktora Centra za krompir u Guči.Prema njegovim rečima, od ukupne proizvodnje 50.000 tona ide u preradu. Međutim, lošim čuvanjem, odnosno neadekvatnim skladištenjem, “ispari” više od 70.000-80.000 tona krompira, koji prosto dehidrira i postane neuslovan.“Kada sve to saberemo i oduzmemo i dodamo činjenicu da je domaće semenarstvo totalno u recesiji, da su godinama smanjivane površine i da imamo svega 300 hektara domaćeg semenarstva, onda je jasno zašto smo se orijentisali na uvoz. Svake godine uvozimo 4.000 do 5.000 tona semena raznih sorti i domaća proizvodnja i uvoz ne pokrivaju ni 30 odsto potrebnog semena za površine koje proizvodimo”, navodi naš sagovornik i dodaje da je pitanje za državu zašto smo ugasili domaće semenarstvo kada smo imali dobar institut.krompirNakon svih dešavanja na tržištu, krize zbog sukoba Rusije i Ukrajine, ali i činjenice da su pomenute dve zemlje najveći evropski i svetski proizvođači krompira koji imaju veliki uticaj na promet ovog povrća, on navodi da se postavlja pitanje šta će biti ukoliko uvoz krompira iz bilo kog razloga bude ugrožen.“Zaista nam nije kompliment to što je Srbija, kao zemlja krompira, postala toliko zavisna od uvoza. Mi smo prošle godine uvezli ogromne količine jelovnog krompira iz EU, uglavnom iz Francuske. Samo na godišnjem nivou u Srbiju se uveze od 12.000 do 15.000 tona pomfrita. Mi nemamo fabriku za proizvodnju jednog takvog prehrambenog artikla”, istiće Milić Domanović.Kada je reč o proizvodnji krompira u 2022. godini, naš sagovornik kaže da je potražnja domaćeg semena jako slaba, a da proizvođačima ne idu na ruku ni cene đubriva i hemije, pa postoji bojazan da ove godine pod ovim povrćem nećemo imati ni tih 25.000 hektara, koliko je bilo do sada.“Bojim se da će cene i dalje da rastu, a da će proizvodnja za 2022. godinu biti redukovana zbog visokih troškova energenata i đubriva, pre svega, ali i nedostatka kvalitetnog semena”, navodi v.d. direktora Centra za krompir u Guči.“Naša šansa bi trebalo da bude rana proizvodnja krompira i tu bi najveći profit mogao da se ostvari, da već u junu-julu ljudi imaju adekvatan benefit i prihod. Sve drugo je visoki rizik, naročito bez adekvatnih preduslova”, zaključuje Milić Domanović.Proizvodnja prepolovljenaDa je cena u odnosu na ovogodišnji rod jako niska smatra i Ljubinko Jakovljević, proizvođač i direktor firme Chwox Agrar iz Koštunića. Proizvodnja je ove godine prepolovljena, pa se on nada da će cene rasti.“Oko 50 dinara po kilogramu je trenutna cena na otkupu. S obzirom na nizak rod, trenutne količine krompira, ali i na sušu, ta cena je niska. Jednostavno, krompira nema uopšte i mislim da nije bilo uvoza da bi krompir bio najmanje 80 dinara na otkupu”, navodi Jakovljević.Prema njegovim rečima, u Srbiji je najzastupljenija sorta Bellarosa, crveni konzumni krompir. Ipak, u naše markete ove godine najviše se uvozio krompir iz Francuske, dok je prethodnih godina stizao i iz Holandije, Belorusije, Poljske…"Godišnje u normalnoj godini proizvodimo oko 450 tona. Ove godine nismo imali ni 200 tona, toliko je podbacila proizvodnja, dok su ulaganja trostruko poskupela, ako se u obzir uzmu cene goriva, đubriva i preparata za prskanje i održavanje".***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram