Ekonomist: BHP i Rio Tinto – dve strategije dve najveće rudarske kompanije

Zatim, kada se robni superciklus srušio 2015. godine, za oba je opala zainteresovanost investitora i bili su primorani da prodaju deo imovine i otplate svoje dugove, piše Ekonomist.

Sada, dok pokušavaju da maksimalno iskoriste energetsku tranziciju, oni stavljaju različite opklade na budućnost.

Devetog oktobra Rio Tinto, manji od ta dva po tržišnoj vrednosti, objavio je da kupuje Arkadijum litijum za 6,7 milijardi dolara u jednom od najvećih rudarskih dogovora u protekloj deceniji.

Kupovina će učiniti Rio Tinto drugim najvećim svetskim proizvođačem litijuma, kritičnog elementa u baterijama, sa rudnicima od Argentine i Australije do Kanade i Kine.

To prati razne druge litijumske investicije kompanije poslednjih godina, uključujući kupovinu lokacije u Argentini za 825 miliona dolara 2022. (očekuje se da će proizvodnja početi pre Božića) i projekat u Srbiji koji je, navode, odložen zbog negativne reakcije na potencijalnu zaštitu životne sredine uticaj.

Opklada Rio Tinta na litijum je hrabra, ocenjuje britanski medij.

Cene metala su pale za više od 80 odsto u poslednje dve godine pošto je tržište električnih vozila usporilo i zabrinutost oko prevelike ponude prestrašila je trgovce.

Ipak, Jakob Stausholm, šef Rio Tinta, uveren je da će potražnja za litijumom nadmašiti ponudu tokom decenije, što će dovesti do ponovnog rasta cena, piše Ekonomist.s
On dodaje da će rudnici u Rio Tintu biti boljeg kvaliteta i niže cene — a samim tim i profitabilniji — od rudnika njegovih konkurenata.

Kupovina Arkadijuma bi trebalo da pomogne u tome: kompanija je pionir u takozvanoj direktnoj ekstrakciji litijuma, grupi tehnologija koje crpe litijum iz slane vode bez oslanjanja na isparavanje, što je manje efikasno.

"Litijum je razlika između Rio TInta i svih drugih velikih rudarskih kompanija", kaže Stausholm.

Međutim Majk Henri, šef veće BHP kompanije, rekao je u prošlosti da "ne vidi priliku" u litijumu.

Više ga zanima bakar, metal koji je takođe ključan za energetsku tranziciju, kao i za centre podataka koji napajaju revoluciju veštačke inteligencije.

Ranije ove godine BHP je pokušao da kupi Anglo Amerikan, još jednu veliku rudarsku kompaniju, za 39 milijardi dolara, prvenstveno zbog njenih bakarnih sredstava.

Nakon što je to propalo, objavili su da će kupiti Filo Korp, istraživačku kompaniju koja poseduje imovinu u bakru, za oko tri milijarde dolara, u partnerstvu sa Lundin Majning, kanadskom rudarskom kompanijom.

Iako je Rio takođe investirao u bakar, proizvodi ga daleko manje od BHP.

Aluminijum je još jedna oblast u kojoj su se kompanije razišle: BHP je odustao od poslovanja sa aluminijumom pre deceniju; od tada je Rio nastavio da širi svoju ulogu u zapadnom lancu snabdevanja ovim metalom.

Sada je jedan od najvećih svetskih rudara boksita, rude koja se prerađuje u aluminijum.

Rio Tinto je 16. oktobra izvestio da je proizveo 15 miliona tona robe u tromesečju od jula do septembra, što je oko osam odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Prošle godine kompanija je rekla da će uložiti 1,1 milijardu dolara u proširenje svojih operacija topljenja aluminijuma u ​​Kvebeku. I ranije ove godine stekla je 50 odsto udela u proizvođaču recikliranog aluminijuma za 700 miliona dolara, navodi Ekonomist.

Međutim, fokus Rio Tinta na ekspanziju je imao cenu.

U 2019. prinos na kapital za dva rudara bio je skoro identičan, na otprilike 15 odsto; Rio’s je od tada pao na ispod 14 odsto, dok je bhp porastao na 21 odsto, piše Ekonomist.

Da bi nadmašio svog dugogodišnjeg rivala, Rio Tinot će morati da pronađe načine da više svoje zemlje pretvori u profit, zaključuju oni.

BONUS VIDEO: (Ne)zakonito lobiranje za Rio Tinto?