Reagovanje kompanije Rio Tinto na gostovanje Borisa Begovića u "Utisku nedelje"

Odgovor kompanije Rio Tinto prenosimo u celosti.

"Kompanije Rio Tinto je ponovo prinuđena da demantuje navode koje je dr Dejan Šoškić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, izneo u vezi sa zaključkom studije koju je radio zajedno sa ekonomskim stručnjacima Zoranom Drakulićem, Boškom Mijatovićem i Danicom Popović.

Kako ova studija nije javno dostupna u integralnoj verziji, kompanija javno poziva autore da istu stave na uvid stručnoj i opštoj javnosti, budući da autori u javnost izlaze samo sa zaključcima studije. Do tada, kompanija Rio Tinto, na osnovu onoga što je javno dostupno, ostaje pri stavu da je studija netačna, manipulativna i plasirana isključivo sa ciljem da pogrešno reprezentuje i namerno umanji ekonomske efekte Projekta 'Jadar'.

Navodi dr Šoškića da bi Srbija 'pretrpela ogromne troškove za subvencije' izneti su paušalno i bez ikakvih osnova. Isto se odnosi i na navod da bi Srbija 'pretrpela ogromne troškove za izgradnju infrastrukture'.

Istina je da Vlada Republike Srbije neće finansirati nikakvu infrastrukturu koja je potrebna isključivo radi realizacije Projekta 'Jadar', odnosno koja će eventualno u budućnosti biti isključivo korišćena od strane kompanije Rio Tinto. Kompletnu infrastrukturu u okviru prostora koji bi zauzimao Projekat „'Jadar', odnosno svu onu infrastrukturu koju bi koristila isključivo kompanija Rio Tinto, finansirala bi isključivo kompanija Rio Tinto u okviru investicije u vrednosti od 2,55 milijardi evra, na osnovu koje bi Projekat 'Jadar' postao jedna od najvećih direktnih stranih investicija u istoriji Srbije.

I navod dr Šoškića da bi Srbija 'pretrpela ogromne troškove za sanaciju mogućih ekoloških katastrofa' je neosnovan, budući da su projektom predviđene sve mere da do 'mogućih ekoloških katastrofa' ne dođe.

Projekat 'Jadar' projektovan u skladu sa najvišim standardima životne sredine koje propisuju zakoni Republike Srbije i Evropske unije. Sva udesna scenarija detaljno su razrađena Seveso i brojnim drugim studijama, a sve potrebne preventivne mere za efikasno upravljanje rizicima integrisane su u Projekat 'Jadar' u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije, uključujući zaštitu od padavina i poplavnih talasa kakvi se mogu dogoditi jednom u 10 hiljada godina i razornih zemljotresa.

Sva postrojenja i objekti u okviru Projekta 'Jadar' bili bi među retkim objektima na teritoriji Jadra koji bi mogli da odole takvim udesnim scenarijima i to bez uticaja na životnu sredinu izvan dozvoljenih granica propisanih najvišim standardima zaštite životne sredine Republike Srbije i EU.

Kompanija Rio Tinto ovim putem demantuje i navod Dr Šoškića u kome navodi da „ako je tek pre četiri dana ova kompanija kupila drugu koja ima iskustvo u proizvodnji litijuma, to znači da ona tek sad može da se legitimiše da ima neku tehnologiju u oblasti proizvodnje litijuma“, na osnovu toga što se proizvodnja litijuma ne razlikuje bitno od proizvodnje drugih sirovina i pored činjenice da je ruda jadarit jedinstvena.

Kompanija Rio Tinto posebno oštro demantuje navode dr Boža Draškovića, profesora ekonomije ekologije u penziji koje je N1 preneo. Dr Drašković je kako se navodi u članku rekao da 'imajući u vidu prethodne slučajeve poslovanja kompanije Rio Tinto u svetu, može postojati ozbiljna sumnja i na korupciju', na osnovu netačne tvrdnje date u emisiji 'Utisak nedelje' da je kompanija povezana sa 'dešavanjima u Portugalu'.

Kompanija Rio Tinto izričito demantuje ove navode, budući da nikada nije poslovala, niti je na bilo koji način povezana sa litijumskim projektima u toj zemlji. Kako su u članku od strane istog lica iznete I brojne druge insinuacije o navodnoj korupciji, kompanija Rio Tinto primorana je da naglasi da širenje netačnih informacija i neosnovanih optužbi, posebno onih koji u bilo kom obliku impliciraju korupciju, shvata ozbiljno i koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili reputaciju kompanije.

Profesor Drašković je i izneo i pogrešno tumačenje Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima navodeći da ovaj zakon Republike Srbije 'daje pravo privatnoj kompaniji da izvrši eksproprijaciju u slučaju potrebe, a da nije javni interes', dovodeći građane u zabludu. U skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima kompanija eventualno može imati status korisnika eksproprijacije.

Članom 4. Zakona određeni mineralni resursi definisani su kao mineralne sirovine od strateškog značaja, uključujući, između ostalih i litijum i bor. Istim članom predviđeno je i da su geološka istraživanja I eksploatacija ovih ruda u javnom interesu za Republiku Srbiju I da se za ove mineralne sirovine može vršiti eksproprijacija za potrebe privrednog subjekta, u privatnoj ili javnoj svojini, koji je nosilac istraživanja i/ili nosilac eksploatacije ovih mineralnih sirovina. U skladu sa tim, Rio Sava, kao privredni subjekt ni u kom slučaju ne sprovodi ovaj postupak, nego eventualno može biti korisnik eksproprijacije. Sam postupak se sprovodi po proceduri koja je definisana Zakonom o eksproprijaciji.

Eksproprijacijom nepokretnosti Rio Sava, kao korisnik eksproprijacije, bi stekla pravo da tu nepokretnost koristi za svrhu radi koje je eksproprijacija izvršena. Troškove postupka eksproprijacije bi snosila kompanija, kao korisnik eksproprijacije.

Kompanija Rio Sava nema pravo da sprovede eksproprijaciju, kako dr Drašković pogrešno navodi. Kompanija Rio Tinto saglasna je sa stavom dr Borisa Begovića, profesora Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, da je obezbeđivanje kritičnih sirovina na osnovu recikliranja značajan segment zelene energetske tranzicije. To je u saglasnosti i sa dugoročnom strategijom Evropske unije kada je u pitanju obezbeđivanje neophodnih kritičnih sirovina, pre svega litijuma.

Povodom izjave Dr Begovića da će 'zbog reciklaže potražnja za litijumom iz rudnika krenuti da opada od 2030. godine', kompanija napominje da izveštaj PwC-a "Mine 2024" zapravo sugeriše da, čak i u najoptimističnijem scenariju, reciklaža može doprineti maksimalno oko 30 odsto ukupne ponude litijuma do 2035. godine, kao i da se ovaj udeo neće značajno povećati u narednih 50 godina. U konzervativnijem scenariju, udeo recikliranog litijuma bi iznosio samo 20 odsto. To implicira da reciklaža, iako važna, neće moći da zameni potrebu za eksploatisanim litijumom, te će rudarstvo i dalje igrati ključnu ulogu u lancu snabdevanja litijumom na duži rok.

Procene takođe pokazuju da će potražnja rasti brže od stope reciklaže, zbog čega se očekuje da potražnja za eksploatisanim litijumom neće početi da opada. Takođe, ne postoje relevantni izvori koji navode da se „litijum od 2050. godine neće kopati", kao što navodi Dr Begović pozivajući se na neimenovane izvore. Litijum se smatra ključnom sirovinom za sprovođenje zelene energetske tranzicije, zbog čega se procenjuje da će potrebe za litijumom u narednim decenijama kontinuirano rasti.

Govoreći o akviziciji kompanije Arcadium Lithium od strane kompanije Rio Tinto, u kontekstu da Rio Tinto „nikad nije radio sa litijumom i da nema nikakva iskustva sa proizvodnjom i sa tržištem litijuma“, Dr Begović je propustio da napomene da Rio Tinto u svom portfoliju ima i litijumski projekat u Rinconu u Argentini sa godišnjim kapacitetom od 3.000 tona litijum-karbonata pogodnog za baterije u okviru koga se očekuje prva proizvodnja krajem ove godine.

U članku je navedena i izjava Dr Begovića da „Rio Tinto još nije uradio studiju ekonomske opravdanosti projekta i to sa stanovišta kompanije“. Za kompleksne projekte kao što je Projekat 'Jadar' u fazi razvoja u kojoj se trenutno nalazi, neophodno je kontinuirano ažurirati studiju ekonomske isplativosti do trenutka dok projekat ne dobije odobrenje od strane nadležnih institucija za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i to u formalnom procesu koji je predviđen zakonima Republike Srbije. Kompanija Rio Tinto i ovim putem potvrđuje da je dugoročno posvećena realizaciji Projekta „Jadar“ koji je jedan od najperspektivnijih i najbolje istraženih litijumskih projekata u Evropi.

Da bi projekat bio realizovan, kompanija Rio Tinto mora dokazati građanima Srbije i nadležnim institucijama da to može učiniti bezbedno. Na kraju, da ekonomska studija izvodljivosti nije bila sprovedena i redovno ažurirana, kako se neprecizno tumači u članku, kompanija ne bi imala osnov da u Projekat „Jadar“ do sada investira preko 500 miliona dolara, koliko iznosi vrednost investicije do sada.

U cilju adekvatnog informisanja građana, prinuđeni smo, da konstatujemo da je Dr Begović tokom emisije „Utisak nedelje“ izneo netačne navode koji se tiču upravljanja otpadom u okviru Projekta „Jadar“, navodeći da bi trebalo primeniti mere za ublažavanje rizika u vezi sa deponijom, što je kompanija Rio Tinto već uradila. Sve zaštitne mere upravljanja, ublažavanja i eliminacije rizika su detaljno objašnjene u javno dostupnom Nacrtu Studije za upravljanje otpadom za Projekat „Jadar“. Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju Dr Begoviću za detaljnija pojašnjenja na ovu ili bilo koju drugu temu koja se odnosi na Projekat „Jadar“.

Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti", navodi se u saopštenju ove kompanije.

BONUS VIDEO: Ilić: Litijum giljotina nad glavom Srbije, borba će biti duga i teška