Država da utiče na tržište i smanji cenu stanova u Beogradu

Autor istraživanja: Aleksandar Radivojević, istraživač Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u BeograduUkupan obim novca u Srbiji na tržištu nekretnina za svega 6 meseci 2021 godine iznosio je skoro 3 milijardi evra - isto kao u celoj 2017 godini.Prosečne cene stanova u Srbiji značajno su porasle u poslednjih godinu dana, i mada nivo cena i rast iz godine u godinu svakako predstavlja problem za građane Srbije, suštinski problem nije nivo cena niti stopa rasta, već nemogućnost građana da priušte kupovinu stambenog prostora, jer su zarade u odnosu na cene stanova na veoma niskom nivou.Prema pomenutom istraživanju broj godina potrebnih da se kupi stan od 60 m2 po prosečnoj ceni za nivo Srbije, trošenjem celokupnog iznosa prosečne plate u Srbiji, iznosi 13,3 godina, sto je za 33% vise od prosečnog broja godina potrebnih u zemljama regiona. Broj godina u BiH je 9, Hrvatskoj je 9,5, Severnoj Makedoniji 9,9, Crnoj Gori 11.

Ovaj indikator nije realan, jer podrazumeva trošenje celokupne plate na kupovinu stana, tako da je broj godina svakako veći, ali poenta ovog indikatora jeste da ukaže na položaj građana Srbije po osnovu mogućnosti kupovine stana u odnosu na druge zemlje. I podaci pokazuju da je položaj građana Srbije po pitanju mogućnosti da kupe stan značajno nepovoljniji od građana većine drugih zemalja.Osnovni problem jeste odnos cena stanova i plata u Srbiji, i s obzirom na veliku razliku država bi morala da reaguje. Reagovanje države na tržištu nekretnina u cilju smanjivanja cena veoma je prisutno u razvijenim zemljama, pre svega zemljama EU, dok u Srbiji ono skoro da ne postoji. Rast obima novca na tržištu i rast cena u 2021. godini dominantno su bili pod uticajem niskih kamatnih stopa i povoljnih stambenih kredita. Masa stambenih kredita u poslednjih godinu dana porasla je za cak 17%, pa je i učešće stambenih kredita u ukupno utrošenom novcu za kupovinu stanova poraslo sa 29% na 37%.Očekuje se da će se uticaj ovog faktora postepeno smanjivati u narednim godinama, s obzirom na sigurno zaoštravanje monetarne politike u cilju obuzdavanja visokih stopa inflacije, što će dovesti do rasta kamatnih stopa, time i lošijih uslova za stambene kredite.Na cene stanova u narednoj godinu uticaće i rast cena građevinskog materijala kao i određen broj drugih faktora ciji se uticaj menja iz godine u godinu, ali osnovni faktor koji godinama unazad utiče na rast cena jeste znatno veća potražnja od ponude stanova.Upravo to i jeste suština cele priče o kretanju na tržištu nekretnina. Tražnja je znatno veća od ponude, ali ne zato što građani Srbije vole da poseduju stanove više od građana drugih zemalja, već zato što iznajmljivanje stanova u Srbiji oduzima veliki procenat mesečne zarade, pa građani kao suštinsko životno pitanje postavljaju kupovinu stana za sebe ili svoju decu, kako bi zaradu oslobodili troška kirije. I to potvrđuje da je najvažnije pitanje odnosa cena na tržištu nekretnina, odnosno odnos visine cena stanova i kirije, i visine zarada u Srbiji.Država mora da reaguje na strani ponude, povećavajući ponudu stanova, nikako povećanjem tražnje kao što je najavljeno nekim mogućim rešenjima, kojim će se samo uticati na dalji rast cena stanova, i stvoriti još teža pozicija za one građane koji ne dobiju podršku države.BONUS VIDEO: A kupuju li Srbi nekretnine u regionu, preciznije - Albaniji?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kupujulisrbinekretnineuualbaniji-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2741483"]