Foto: Slavica Panić/Nova.rs

Posle godinu dana napornog rada, malinarima bi trebalo da predstoji najlepši deo godine - berba i prodaja voća. I ove godine, međutim, ne dočekuju je spokojni. S jedne strane, nevreme koje je pogodilo Zapadnu Srbiju pre nekoliko dana nekima je već obralo malinjake, dok s druge strane, oni koji imaju šta da naberu, brinu zbog nedostaka radne snage.

Posle godinu dana napornog rada, malinarima bi trebalo da predstoji najlepši deo godine – berba i prodaja voća. I ove godine, međutim, ne dočekuju je spokojni. S jedne strane, nevreme koje je pogodilo Zapadnu Srbiju pre nekoliko dana nekima je već obralo malinjake, dok s druge strane, oni koji imaju šta da naberu, brinu zbog nedostaka radne snage.

Kako za Euronews Srbija kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina još se ne zna ni akontna cena ovog voća, ali poljoprivrednici su izračunali da će minimalna biti 600 dinara, a da bi mogla dostići i 800 dinara. On je istakao da nije tačno da nema potražnje za domaćom malinom na globalnom tržištu zbog krize u Evropi i sukoba između Rusije i Ukrajine i napomenuo da je u Rusiju odlazilo oko sedam odsto ovog voća, a da su sada našim izvoznicima dostupna i druga tržišta poput Japana i Norveške.

Malinari bi tokom predstojeće berbe mogli da se suoče sa nedostatkom radne snage na domaćem tržištu. Kao moguće rešenje za uzgajivače navodi se mogućnost upošljavanja radnika iz Istočne Evrope, ali i iz Azije, koji su u Srbiji već angažovani na drugim sezonskim poslovima. Većina se, ipak, odlučuje na proverene radnike, sa kojima su već ostvarivali saradnju u prethodnim godinama.

U malinjake stižu radnici čak iz Pakistana

Berba maline nije lak, ali je dobro plaćen posao.Ove godine dnevnica za berače biće, prema najavama i do 5.000 dinara. U Zlatiborskom okrugu se proizvede 40 odsto srpske maline. Ipak, izgleda da ni novac nije dovoljan motiv, jer malinu nema ko da bere.

Među anketiranim Užičanima najviše je onih koji ističu da ne bi brali malinu, da je to težak posao i da bi radili samo kada bi baš morali na taj način da zarade novac. Problem ne datira od ove sezone, već je nestašica berača nešto sa čime se malinari suočavaju poslednjih godina, bez obzira na cenu dnevnice.

„Generalno, veliki je problem pronalaženja radnika. Možda je problem i u tome što mladi nemaju naviku da zarade sebi džeparac ili dodatne prihode berući maline. I oni koji dođu zadrže se pet-šest dana dok ne zarade novac za more, a posle toga od branja malina nema ništa“, objašnjava Slađana Stanković, proivođač maline iz Užica.

Svake godine najviše berača u Zlatiborski okrug dolazi sa juga Srbije, Republike Srpske, ali ima i onih koji dolaze iz dalekih zemalja.

„Kod nas rade berači iz Bora i Sokobanje i zadovoljni smo njihovim radom. Upoznata sam sa primerom kolege iz Arilja, koji je prošle godine angažovao radnike iz Pakistana. To bi mi bila poslednja opcija, ali ako bih bila prinuđena, ne mogu da kažem da ne bih isto uradila“, kaže Slađana Stanković.

Po oglasima proizvođači nude različite cene dnevnica beračima, ali će one, kažu, ipak zavisiti od cene maline.

„Špekuliše se sa raznim cenama. Dnevnica za berače ide od tri, četri, četri i po hiljade dinara. Cena zavisi i od toga da li je proizvođač obezbedio beračima smeštaj i hranu“, kaže Slađana Stanković, proivođač maline iz Užica.

Foto: Slavica Panić/Nova.rs

Berba maline počinje krajem juna. Malinari kalkulišu i prave računicu, jer najavljena cena maline i do 800 dinara po kilogramu je nikad viša.

Radović: Minimalna cena za kilogram 600 dinara

Dobrivoje Radović, kaže da za svoj malinjak već četiri godine angažuje 35 radnika romske nacionalnosti iz Vladičinog Hana, da dele dobro i zlo tih mesec i po dana, koliko traje berba i da se na kraju isplati.

Prethodnih dana dogodilo se ono od čega malinari najviše strahuju, jako nevreme i grad su zahvatili krajeve u kojima se uzgajaju maline, a Radović kaže da je još rano za procenu štete u Ivanjici, Dragačevu i Arilju. Napominje i da to nije jedini problem, već da mnogi malinari još osećaju posledice elementarne nepogode iz 2021. posle suše, gde su izdanci ostali kratki i nisu mogli da izrastu, što će za trećinu smanjiti rod. On napominje da je malinarstvo ozbiljno ugroženo.

„Mali broj ljudi osigurava zasade, oko pet odsto, a razlog za to je i što ne živimo u Vojvodini već u brdsko-planinskom predelu, gde su usitnjene parcele. Mi imamo plantaže na više parcela, ja ih imam na sedam njiva. Neke nisu ni pristupačne da ih obradite mehanizacijom, a da ne pričamo o mreži. Sreća je što je ranije bilo 7.000 raketa, a sada ih ima 22.000. Da sinoć nije ispaljeno više od 100 raketa za nekih 15 minuta mislim da ne bismo pričali samo o malini, već i o šteti na krovovima i automobilima“, napominje Radović.

On dodaje da se plantaže ne mogu oporaviti u naredne tri godine od nepogoda koje su zadesile malinjake pre nekoliko dana. Dodaje da je poskupeo sav repromaterijal i da je više faktora uticalo da poskupi proizvodnja ovog voća – energenti, hemija, mineralna đubriva do 30 odsto, nafta oko 70 odsto, ako i hrana za radnike i smeštaj za radnike, što takođe nije zanemarljiva stavka.

Maline
Maline Foto:BETAPHOTO/ANA SLOVIC

„Akontnu cenu je trenutno niko još nije ponudio. Kalkulacija koju smo mi pravili bi trebalo da bude za kilogram od 600 dinara, kada smo uradili analizu troškova i minimalnu zaradu, a ide sa tendencijom rasta na 800 dinara. Pojedinci koji daju neke izjave i doktori koji govore da će malina postati luksuz svašta pričaju. Mi smo izvozili u Rusiju samo sedam odsto, a niko ne spominje nova tržišta i skandinavske zemlje, Japan i ostale velike potrošače maline“, kaže Radović.

On kaže da je teško pitanje ko će na kraju biti zadovoljan, jer „malina dok se ne obere i ne proda, nije ni naša koji smo uložili ogroman trud, novac i rad, ni hladnjačara, ona nije ničija“.

„Problem je kada se desi ovakva nepogoda, jer oni čiji su malinaci stradali neće imati šta da beru naredne tri godine. Mi ne odustajemo od svojih ciljeva. Minimalna akontna cena bi trebalo da bude od 600 do 800 dinara. U Srbiji je 125 grama maline u trgovniskim lancima 399 dinara“, tvrdi Radović.

PKS: U prva četiri meseca izvoz smanjen za trećinu

Na sastanku sa prerađivačima i izvoznicima zamrznutog jagodastog voća u okviru Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije danas je rečeno da je u prva četiri meseca ove godine izvoz maline bio za oko 30 odsto manji u odnosu na prosek prethodnih godina.

Iz PKS saopštavaju da podaci sa velikih izvoznih tržišta, pre svega Zapadne Evrope gde se najviše prodaje srpska malina, pokazuju da je prodaja maline u supermarketima širom Evrope opala za 20 do 30 odsto u odnosu na isti period 2020. i 2021. godine, a kao glavni razlog se navodi visoka cena uslovljena veoma visokom otkupnom cenom sveže maline u prošlogodišnjoj berbi.

„Izvoznici su ukazali da će dolazeća sezona predstavljati veliki izazov za srpske izvoznike jagodičastog voća i to zbog rasta cena struje, transporta, radne snage i ostalih troškova uz veliki gubitak tržišta kako u prošloj tako i u ovoj godini. Uz podatke o prodaji malina u prethodnom periodu, prikazana je i detaljna analiza koja je pokazala da je uobičajeni udeo otkupne cene u odnosu na troškove otkupa, prerade i prodaje 50 do 60 odsto“, saopštili su iz PKS.

Konstatovano je da je taj udeo drastično poremećen u prethodnoj 2021. godini, kada je iznosio čak 87 odsto, što je u velikoj meri otežalo stabilno i konkurentsko poslovanje prerađivača i njihovu konkuretnost na tržištu. Učesnicima sastanka predstavljene su i informacije iz Poljske koja očekuje solidan rod maline, za oko 10 odsto veći od prošlogodišnjeg, uz konstataciju da uprkos trenutnoj krizi podaci o rodu maline u Ukrajini pokazuju da će godina u toj zemlji biti solidna.

BONUS VIDEO Poljoprivrednicima prekardašilo – gosti Svetlana Cvijanović i Aleksandar Matejić

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (1)