U malinjacima radnici i proizvođači na dve strane klackalice

“Dolazimo svake godine, ovde spavamo, imamo tri obroka a radimo sve što treba. Očistili smo malinjake, orezali, povezali, isfrezirali, bacilli đubrivo a sada smo krenuli sa okopavanjem. Do berbe ima dosta posla posla ali i posle, jer za malinom stiže kupina. Neki poslovi su lakši, neki teži ali berba spade među lakše, najteže je rasturanje đubriva i kopanje. Što se dnevnice tiče, ne znamo koliko će biti, gazda još ne zna kolika će biti cena maline, ali nadamo se većoj zaradi nego prošle godine. Prošle godine je bilo tri a možda ove bude i pet hiljada, to sada ne zna niko. Deset godina smo kod njega, uvek je bio dobar prema nama i pošteno nas platio, ne brinemo o tome, samo nek bude dobra godina”, zaže za Nova.rs Perica.On kaže da može dobro da se zaradi u malinjaku, ali da to ne može biti dovoljno za celu godinu, jer sui m porodice višečlane, pa iako njih nekoliko radi, posle sezone se mora još nešto raditi. Za poslove u malinjaku, kaže da su dosta lakši od poslova na građevini ili nekih drugih fizičkih radova. Na jednoj parceli smo zatekli Pericu, njegovog brata i pašenoga a na drugoj njihove supruge i decu.Njihov poslodavac Milan Milivojević, jedan je od najvećih proizvođača maline u Arilju. Pod malinom ima 3,5 hektara zemlje i 50 ari kupine. Ulaganja su ogromna, posla je mnogo a sve prati neizvesnost. Kakva će ova godina biti, ne može da kaže jer sve zavisi od neba i svetskog tržišta. Deset radnika je najmanji broj tokom čitave sezone svih radova a za vreme berbe, u Milanovim malinjacima radi i po 50 radnika. Koliko će novca koštati njihov rad, Milan još uvek ne zna ali kaže da za radnike kojima obezbeđuje smeštaj, hranu i sve uslove višemesečnog života, nije realana više od 3.500 dinara.

“Priča o dnevnicama od pet hiljada je preterana i nerealna ali će sigurno biti blizu četiri, ukoliko sve bude kako treba. Jedno je kada plaćate samo rad a drugo kada radniku morate obezbediti smeštaj, hranu i sve ono što mu je potrebno. Drugo, takvi ljudi imaju višemesečni konstantan rad i prihod a verujte, da pored dnevnice koju plaćate radniku, prateći troškovi za svakog radnika su minimum hiljadu dinara, ako imate svoj smeštaj da ne morate i to platiti a hrana je sve skuplja. Moji radnici imaju tri obroka, svaki dan za jedan obrok kuvano jelo, ja i to moram da platim”, kaže za Nova.rs Milan.Ono što smo pokušali od Milana da saznamo, jeste odgovor na pitanje ko diktira cenu dnevnice, koja je svake godine sve veća i o njoj se više zna na samom početku sezone, pre nego što berba krene i bude poznata cena maline.“Cene dnevnice kod nas diktiraju Požežani. U Arilju ima dosta malinjaka a nedovoljno radne snage a u Požegi, koja je relativno blizu, je situacija obrnuta.“Oni sada rade 400 dinara po satu a za kopanje traže 500. Oni su te cene odredili prema nezvaničnim informacijama koje se šire medijima i društvenim mrežama, da će malina biti 800 dinara. Tu cenu niko zvanično nijen rekao niti nam iko garantuje da će tako biti. Radnici diktiraju cenu svog rada a proizvođač je doveden u nezavidan položaj. Svi gledaju na nama da zarade a niko se ne upušta da analizira naše troškove, cenu ulaganja u zasad i neizvesnost koja nas neprekidno prati”, ističe Milivojević.

Do prošle godine nije nikada bilo cene rada po satu, već je to uvek bila dnevnica, koja podrazumeva celodnevan rad sa pauzama ili su berači plaćani po kilogramu, što je najrealniji način plaćanja. Prošle godine, kada je malina bila oko 230 dinara, nabran kilogram je vredeo 100 dinara, što je skoro polovina.“Plaćanje po kologramu je najpošteniji način, iako je i ta cena nerealno porasla. Ali niko više neće da bere po kilogramu, jer je lakše po dnevnici ili po satu, berači se tako ne trude. Nedostatak radne snage je najveći problem i mi nemamo izbora. Nekada jeste bilo isplativo da imate veliki zasad, sada više nije tako. Ja razmišljam o smanjenju zasada jer sve okolnosti ne idu u prilog proizvođaču. Svi znaju svoju cenu, proizvođač gleda u nebo i ništa ne zna do kraja berbe, to ne motiviše”, dodaje Milivojević.Cena maline se još uvek nagađa ali da bi proizvođači bili na prošlogodišnjem nivou zarade, ona ne bi trebala da bude manja od 800 dinara. Repromaterijal je poskupeo od 50 pa i do 200 odsto, cena rada oko 100 odsto a o vremenskom uticaju se ne može govoriti. Na najveći broj parcela maline, prošlogodišnje vremenske neprilike su uzele veliki danak i umanjile prinos za 20-50 procenata. Prizvođači kažu da u istoriji malinarstva, nikada nije bilo skuplje podići parcelu malinjaka.BONUS VIDEO: Krompir na pijacama 100 dinara - kako je pire postao luksuz

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=krompirnapijacama100dinarakakojepirepostaoluksuz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3386269"]