Stanovi u Beogradu su poslednjih meseci sve skuplji. Prosečna cena kvadrata u novogradnji u prestonici u trećem kvartalu ove godine prvi put je premašila 2.000 evra i stigla do iznosa od 2.080 evra. Stručnjak za nekretnine Milić Đoković smatra da će se cene smiriti I prestati da rastu tek 2023. ili 2024.
Prosečna cena kvadrata u novogradnji u trećem kvartalu ove godine je za oko 250 evra više u odnosu na isti period lane, a cene su skuplje i za kvadrate u starogradnji.
Agent za nekretnine Milić Đoković navodi za Nova.rs da su cene stanova u Beograd realne i da je to tržište „živo dok ima prodaje i potražnje za pomenute cene“. On kaže da se smirivanje prema nekim istraživanjima očekuje tek 2023. ili 2024. godine.
On ističe da su skočile i cene materijala, ali i da postoji problem sa pronalaskom majstora.
„Lakše je naći neurohirurga nego danas majstora“, kaže Milić Đoković.
Naš sagovornik ističe da je u Srbiji tradicija da se investira u nekretnine jer smo „slabo ekonomski pismeno društvo“, odnosno da građani ne rade previše sa berzom, hartijama od vrednosti, zlatom, kriptovalutama i slično.
On navodi d aje prosečna cena kvadrata prost zbir cifara podeljen sa brojem objekata, umesto da se, kako predlaže Milić Đoković, uzme 10 posto najskupljih i 10 odsto najnižih cena i od njih napravi prosek jer bi to bilo, kako ocenjuje, najrealnije.
„Recimo imate Besni fok u Beogradu gde možete da kupite za 600-700 evra kvadrat, a onda imate stanove i po 10.000 evra po
kvadratu. Tako u Besnom foku za 10.000 evra kupite ogroman stan, a ovde ne može da kupite jedan kvadrat“, ističe naš sagovornik.
On navodi da su i kamate prilično povoljne, kao i da postoji određena količina novca koja se nema gde drugo ivnestirati nego u nekretnine.
Komentarišući rast cena nekretnina, naš sagovornik to ocenjuje kao svetski trend – inflacija nekretnina. Dodaje da ne očekuje smirivanje ili stagnaciju rasta cena do 2023. ili 2024. godine, kako pokazuju, kako navodi, pojedina istraživanja.
View this post on Instagram
Neće se desiti tako skoro i tako drastično, poručuje naš sagovornik.
Svee poskupljuje pa tako i nekretnine, ističe Milić Đoković i podseća da svakim danom rastu i cene građevinskog materijala, ali i stvari poput ulja, goriva, struje i drugih proizvoda.
Govoreći o cenama u svetu, Milić Đoković navodi da su cene drastično skočile u Velikoj Britaniji, zatim u Moskvi, Parizu i drugim „skupim“ gradovima ili Bernu u Švajcarskoj koji je slične veličine Beogradu.
On ističe i da Srbija nije, poput na primer SAD-a, hipotekarno tržište nego investiciono.
„Nismo tržište koje je opterećeno hipotekama, na primer u jednoj zgradi koja ima 20 stanova, samo su 3-4 opterećena nekim kreditima i hipotekama, dok je u Americi 80 odsto tržišta hipotekarno“, navodi Milić Đoković.
Stručnjak za nekretnine Nikola Đogatović za „Novu“ kaže da je na pomenutu prosečnu cenu kvadrata u trećem kvartalu ove godine uticala, pored kupovne moći i lokacija, neki novi projekti sa većim cenama koji su se realizovali u tom momentu.
Zato je skočila ta cena, ističe Đogatović i dodaje da je istorijski posmatrano došlo do skoka cena.
Naš sagovornik ukazuje da na prosečnu cenu kvadrata treba uzeti u obzir da je Beograd jako veliki i da postoje velike razlike u mikro-lokacijama, odnosno različitim delovima grada.
„Neko jede kupus, neko meso, a svi zajedno jedemo sarmu“, kaže naš sagovornik.
Kao primer, Đogatović navodi da se kod nekih projekata poput Kalemegdan parka cene kvadrata prodaju po 6.000 evra. Među skupljim projektima je i Beograd na vodi i dodaje da su neki ranije jeftiniji projekti poskupeli.
„Projekat koji se radi u Višnjičkoj banji takođe je poskupeo, dakle svuda je zabeleženo povećanje cena… Jedna je stvar kada nešto skoči sa pet na šest hiljada evra, a druga kada nešto skoči sa 1.100 na 1.200, jer kod prve vam cena poraste za 20 odsto, dok je kod druge taj rast deset posto i nije toliko vidljiv“, kaže Đogatović.
Takođe, naš sagovornik ističe da je došlo i do povećanja cena građevinskog zemljišta u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
Podsetimo, ove godine je u trećem kvartalu u Srbiji prodato 34.767 nekretnina, što je za oko 1.500 više nego u istom periodu lane. Pravi primer toga koliki je bum na srpskom tržištu nekretnina govori u prilog to da je ove godine u trećem kvartalu prodato čak 8.585 stanova, kuća, vikendica i zemljišta više nego što je to bio slučaj u trećem kvartalu 2018. godine.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da su cene stanova u Beogradu najviše porasle u opštini Palilula za 20 odsto i Zvezdara, za oko 17 posto. Značajan rast cena nekretnina zabeležen je i u gradskoj opštini Voždovac.
Kada se govori o cenama stanova u starogradnji, prosečno kvadrat u Beogradu košta 1.545. evra i to je značajan rast u odnosu na prošlu godinu kada je cena kvadrata bila 1.371 evro, a posebno u odnosu 2019. kada je prosečno kvadrat iznosio 1.290 evra.
Cene stanova porasle su i u ostalim gradovima, ali nešto manje nego u Beogradu. U proseku je zabeležen rast cene kvadrata od oko 100 evra.
Treba li čekati sa kupovinom stana?
„Zavisno od sigurnosti primanja, ako su ista stabilna i izvrsna sada je dobro vreme za kupovinu zbog jeftinih kredita. Uvek treba imati na umu obaveze i mogućnost da se one ispune. Neće skoro biti ništa posebno povoljnije tako da je savet – uvek i kada se može kupiti“, objašnjava Đogatović.
Bonus video: Ovim beogradskim ulicama često prolazimo, a ne znamo kakve priče kriju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare