1
Iako je mnogim građanima privlačna zamisao da pokrenu sopstveni biznis i tako dobro zarade, put od te ideje do realizacije nije lak. Ipak, postoje oni kojima je to uspelo, čak i u srpskim ulovima. Konkretne savete zatražili smo od Luke Trikića – jednog od osnivača startapa, koji je privukao milionske investicije.
Luka Trikić jedan je od pokretača kompanije „Connect the dots“ (CTD), koja je tokom 2021. godine prikupila je investicije vredne 15 miliona dolara, te tako zauzela visoko drugo mesto na listi najuspešnijih startap biznisa u Srbiji.
Inače, ova kompanija razvija platformu koja koristi veštačku inteligenciju za mapiranje i upravljanje poslovnim vezama i kontaktima. To u praksi znači da CTD za vas otkriva – ko sa kim sarađuje, ko se u poslovnom svetu međusobno poznaje i koliko dobro.
PROČITAJTE JOŠ
„Recimo, ja poznajem 1.000 ljudi, a oni poznaju još 1.000 ljudi. Preko ljudi koje znam, mogu da dođem do milion ljudi. CTD omogućava da se sve te veze mapiraju i osvežavaju na svakih nekoliko minuta, a samim tim i izuzetno lako pretražuju“, objasnio je Trikić za Nova.rs.
Kako je startap čiji je suosnivač ostvario veliki uspeh, pitali smo Trikića za savete koje svaka osoba koja se upušta u pokretanje sopstvenog biznisa treba da čuje.
Predan rad, dobar odabir tima i kontinuirano usavršavanje samo su neke od stvari koje savetuje ovaj uspešan pokretač biznisa.
Naš sagovornik ističe da je prva i osnovna stvar za pokretanje startapa ideja. Kako kaže, najbolje ideje se uglavnom rađaju nakon dugogodišnjeg, a često i višedecenijskog iskustva u nekom polju, kada pokretač biznisa može da uvidi neki problem koji može da reši.
„Ako nađemo problem koji nije rešen i uspešno ga rešimo na velikoj, idealno globalnoj skali, uspeh je praktično zagarantovan“, kaže Trikić.
Dodaje da je ključno rešiti što veći problem što većem broju ljudi, pa savetuje detaljno istraživanje tržišta pre bilo kakvog konkretnog rada na pokretanju startapa.
„Potrebno je istražiti da li već postoje kompanije koje pokušavaju da reše taj problem, a zatim i pričati sa desetinama, pa čak i stotinama budućih korisnika kojima bismo potencijalno pomogli“, objašnjava Trikić.
Kada je u pitanju broj zaposlenih koji treba da rade u preduzeću na samom početku, naš sagovornik objašnjava da praksa pokazuje da je idealan broj članova osnivačkog tima između dvoje i četvoro. U timu odgovornosti i obaveze treba da budu jasno podeljene.
„Za osnivački tim je bitno da ima jasnu domensku ekspertizu, dobro poznavanje tržišta, inženjerske veštine za izradu rešenja, kao i veštine prodaje“, kaže Trikić.
Prema rečima sagovornika portala Nova.rs, interesantno je da se investitori često više raspituju za prethodne neuspehe osnivača, nego za uspehe, jer se iz neuspeha po pravilu više i brže uči.
Kako Trikić ističe, postoje česte zablude koje se vezuju za osnivanje startapa.
Najčešća je da je osnivač starapa student koji odustaje od svojih studija i pokreće neki globalno uspešan startap. Međutim, istraživanja pokazuju da se to dešava retko i da je zapravo prosečan osnivač uspešnog startapa star 45 godina.
To nije slučajno, jer je prema rečima našeg sagovornika upravo to vreme koje je potrebno da se steknu potrebne veštine, upoznaju pravi ljudi, izgradi reputacija i stekne iskustvo.
Međutim, ovo nikako ne treba da obeshrabri mlade, ambiciozne ljude, već da ih motiviše da pronađu starije i zrelije suosnivače koji bi im ujedno bili i mentori ili da se u prvim godinama karijere priključe nekim zrelijim startapovima gde bi mogli da „ispeku zanat“.
Takođe, još jedna zabluda koja se često sreće jeste da je startap brz i lak način da se zaradi novac. Naravno, postoje slučajevi u kojima se to dešava, ali to je retko.
Kako pokazuju istraživanja, za veliki uspeh najčešće su potrebne godine, pa čak i decenije izuzetno predanog rada i velikog odricanja.
Kako naš sagovornik dodaje, od osnivača se često očekuje između 60 i 80 radnih sati nedeljno.
„Često su osnivači i bez slobodnih dana za odmor, sve dok startap ne ‘stane na noge'“, kaže Trikić.
Za kraj, sagovornik portala Nova.rs napominje da je kontinuirano učenje izuzetno bitno za uspeh. Dakle, učenje se nikako ne završava formalnim obrazovanjem.
Trikić ističe da u današnje vreme postoji veliki broj dostupnih kurseva, članaka, radionica, knjiga i podkasta.
Svaki dobar preduzetnik treba, objašnjava on, da odvoji značajan deo svog vremena za učenje i unapređenje veština. Ovo je takođe stavka na koju investitori obraćaju pažnju.
BONUS VIDEO Šta koči talentovane mlade ljude u Srbiji da pokrenu startap?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
